Potvrda pristupanja Crne gore Severoatlanskoj alijansi po\u010detkom jula meseca mogla bi da stvori preduslove za balkansku stabilnost- ocenili su zvani\u010dnici Severoatlanske alijanse na konferenciji o bezbednosti u Bukure\u0161tu. Trenutno NATO se suo\u010dava sa najslo\u017eenijim provokacijama i rizicima od prestanka hladnog rata i prvi put u istoriji prolazi kroz period obele\u017een ospasnim pretnjama na dva razli\u010dita strate\u0161ka pravca. Pomo\u0107nik generalnog sekretara Severoatlanske alijanse Sorin Dukaru obja\u0161njava:,, Glavna pretnja dolazi od strane Rusije, koja i dalje kr\u0161i pravila medjunarodnog zakonodavstva. Pretnja postaje jo\u0161 ozbiljnija zbog nestabilnosti na Srednjem Istoku i u severnoj Africi, zone koje se nalaze veoma blizu granica NATO. Islamska dr\u017eava predstavlja drugu pretnju jer iz zone regrutuje sve veci broj boraca da bi formirala teroristi\u010dke \u010delije i nabavila naoru\u017eanje za atentate u Evropi.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kombinacija slabih i oslabljenih dr\u017eava, radikalne religije, regionalne tenzije i terorizam i ogromni talas izbeglica nala\u017eu ozbiljan i slo\u017een pristup. Ta\u010dnije treba razumeti interakciju izmedju ovih“- dodao je Sorin Dukaru. Alijansa je preuzela obavezu da u naredne \u010detiri godine za Balkan izdvoji 5,5 miliona evra kako bi ova zona postala tampon na granicama Severoatlanskle alijanse, nadaju\u0107i se da se na ovaj na\u010din mogu ubla\u017eiti posledice dogadjaja na ju\u017enom i isto\u010dnom boku. Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina ve\u0107 u\u010destvuju u programima hitne pomo\u0107i civilima u slu\u010daju potrebe, u neutralizacij hemijskog i nuklearnog oru\u017eija i uzvra\u0107anju na informati\u010dke pretnje, odnosno na sajber sektor ili vojne akcije. Severoatlanska alijansa raspolaga\u0107e ve\u0107im brojem snaga u Poljskoj posle julskog samita-saop\u0161tio je nedavno generalni sekretar NATO Jens Stoltemberg u Var\u0161avi. Skup Alijanse na visokom nivou odr\u017eava se u krucijalnom trenutku kada su bezbednosni izazovi na istoku i jugu najozbiljniji u poslednjim decenijama-ocenio je zvani\u010dnik NATO, koji smatra da \u0107e Samit u Var\u0161avi biti referentna to\u010dka za zemlje \u010dlanice koje treba da odlu\u010de o ja\u010danju kapaciteta odbrane Alijanse i odvra\u0107annju neprijatelja od namere. Jens Stoltemberg: ,,Postigli smo dogovor o pobolj\u0161anom prisustvu na isto\u010dnoj strani Alijanse. Bi\u0107e to rotaciono multinacionalno prisustvo. Na stolu imamo jasne predloge od na\u0161ih vojnih planera. Jo\u0161 se vode razgovori o ta\u010dnom broju i mestu prisustva snaga NATO, a odluku o ovome treba doneti na julskom samitu.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugu odluku koju treba doneti na Var\u0161avskom samitu je ulaganje dodatnih napora saveznika za projekciju stabilnosti van granica NATO, ka\u017ee Stoltemberg. Za ovo je potrebna podr\u0161ka Alijanse partnerima- Ukrajini, Republici Moldaviji i Gruziji na istoku i Iraku, Jordanu i Tunisu na ju\u017enoj granici NATO. Kada je re\u010d o antiraketnom \u0161titu Alijanse u rumunskom naselju Deveselu, koji je naveo lidera Kremlja da ka\u017ee da ,,bi se Rumunija i Poljska mogle na\u0107i na dometu ruskih raketa zbog postavljanja antiraketnog \u0161tita na njihovim teritorijama “, Jens Stoltemberg je ponovio da \u0161tit ima isklju\u010divo defannzivni karakter i da nije uperen protiv Rusije: ,,Antiraketni sistem nije uperen protiv Rusije,, ve\u0107 protiv pretnji iz zemalja vaneroatlanske zone. Broj presreta\u010da je premali i ovi presreta\u010di se nalaze daleko na jugu ili preblizu ruske granice da bi mogli da obore ruske interkontinentalne rakete. Sistem nije usmeren ka Rusiji, ima odbrambeni karakter. Svaka eventualna akcija Rusije nemala bi nijedan razlog i bila bi neosnovana, jer Rusi dobro znaju da antiraketni sistem nije uperen protiv njih.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu na konferenciji o bezbednosti, biv\u0161i rumunski ministar inostranih poslova Serdju \u010celak iznijansirao je ruske deklaracije:,, Bilo je vi\u0161e deklaracija na koje treba gledati hladnokrvno. Zapravo one nisu upu\u0107ene nama, vec izazvane postavljanjem instalacija Severoatlanske alijanse.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nNa Samitu u Var\u0161avi Rumunija \u0107e tra\u017eiti da se posveti posebna pa\u017enja Crnom moru, koje je krucijalno za regionalnu i evroatlansku bezbednost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Potvrda pristupanja Crne gore Severoatlanskoj alijansi po\u010detkom jula meseca mogla bi da stvori preduslove za balkansku stabilnost- ocenili su zvani\u010dnici Severoatlanske alijanse na konferenciji o bezbednosti u Bukure\u0161tu. Trenutno NATO se suo\u010dava sa najslo\u017eenijim provokacijama i rizicima od prestanka hladnog rata i prvi put u istoriji prolazi kroz period obele\u017een ospasnim pretnjama na dva razli\u010dita […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":521894,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521893","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n