Potpisan 2015. godine sa ciljem da ograni\u010di rast globalne tenmperature, Pariski sporazum o klimatskim promenama trebalo bi da stupi na snagu slede\u0107eg meseca. Sporazum koji trasira glavne smernice globalnog pristupa klimatskim promenama posle 2020. godine tre\u0107i je po va\u017enosti posle Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama iz 1992. godine i Protokola iz Kjota iz 1997. godine. U Va\u0161ingtonu predsednik Barak Obama je potvrdio da \u0107e sporazum stupiti na snagu u novembru posle usvajanja ovog dokumenta u zemljama koje su najve\u0107i zagadjiva\u010di na svetu. ,,SAD i Kina, najve\u0107e ekonomije sveta i najve\u0107i zagadjiva\u010di, priklju\u010dili su se sporazumu i sada je svet zvani\u010dno pre\u0161ao prag za implementaciju Pariskog sporazuma. Ako svet ispuni preuzete obaveze istorija mo\u017ee smatrati Sporazum orijentirom za na\u0161u planetu- izjavio je lider Bele kuce, okvalifikuju\u0107i pariski document ,,najboljom \u0161ansom da spasimo jedinu planetu koju imamo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu profesor Univerziteta Mir\u010da Ducu podse\u0107a na kontekst usvajanje sporazuma i na klimatske promene u poslednjim godinama: ,,Treba priznati da uprkos pojedinim ocenama o usporavanju klimatskih promena u periodima kada su se pojavili globalni fenomeni poput El Ninja ili La Ninja, prose\u010dne temperature se imale oscilacije naro\u010dito one iznad obi\u010dnih proseka. U svakom slu\u010daju nakon 2010. godine mi smo bili svedoci 10 najtoplijih godina od kada se mere meteorolo\u0161ki fenomeni. Ekstremni klimatski dogadjaji postaju pravilo, tako da mnogi govore o klimatskim poreme\u0107ajima, drugi o klimatskim promenama, a psimisti o promeni klime na koju smo navikli polovinom pro\u0161log veka. U svakom slu\u010daju treba podvi\u0107i da u situaciji kada koncentracija ugljen dioksida u atmosferi prema\u0161uje kriti\u010dnu granicu od 400 delova miliona, treba da o\u010dekujemo rastu\u0107i trend globalne temperature, ako ne interveni\u0161u veliki prirodni perturbatori. Da se ne bi stvorio debalans, koji bi mogao da izazove ubrzani ritam klimatskih poremecaja i radikalno pomenio uslove postojanja \u010dove\u010danstva, ve\u0107 vi\u0161e godina preduzimaju se mere na medjunarodnom planu. Prvi signal i dokumet u ovom smislu je Okvirna konvencija o klimatskim promenama potpisana je u Riju 1992. godine. Usledio je Protokol iz Kjota, ali se u poslednje vreme postavllja pitanje\u2013\u0160ta posle Kjota?<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za razliku od prethodnog sporazuma Ujedinjenih nacija o globalnom zagrevanju-Projekat iz Kjota \u010dija je primerna po\u010dela posle dugih osam godina od usvajanja i koji se odnosio isklju\u010divo na bogate dr\u017eave, Pariski sporazum izgleda da \u0107e se br\u017ee sprovoditi. Mo\u017eda i zbog konstatacije u studiji Ujedinjenih da \u0107e se prosecna temperatura pove\u0107ati za 3 stepena ili jos vi\u0161e do 2100. godine, ako se nastave sada\u0161nji trendovi. 2016. godina izgleda da \u0107e biti najtoplija od kada se bele\u017ee podaci o temperaturi. Na pitanje \u0161ta donosi Pariski sporazum, akedemik Mir\u010da Ducu ka\u017ee: ,,195 dr\u017eava je potpisalo Pariski sporazum koji predstavlja veliki uspeh u pregovorima koji su se odvijali pod okrilljem Ujedinjenih nacija. Sporazum ima univerzalnu razmeru, a medjunarodno pravo omogu\u0107uje njgovu primenu i u unutra\u0161njem pravu, iako se se radi uglavnom o politi\u010dkom sporazumu. Gradjansko drustvo je anagazovano i mobilisano uz druge dr\u017eave na ispunjavanje preuzetih obaveza \u2013 ograni\u010denje globalne temperature na 2 stepena Celziusa u odnosu na predindustrijski nivo, pa mo\u017eda i na 1,5 stepeni. Pa\u017enja se poklanja i neutralizaciji emisija sa efektima staklene ba\u0161te po\u010dev sa 2050. godinom. Istovremeno sporazum predvidja dobrovoljne nacionalne doprinose koji \u0107e se preispitati svake 5 godine. Usvojen konsenzusom, Pariski sporazum ima i velike propuste. u prvom redu nema obavezuju\u0107i karakter, nacionalni doprinosi su dobrovoljni, nije predvidjen nikakav mehanizam provere, sve se bazira na transparentnosti i stavu dr\u017eava prema po\u0161tovanju preuzetih obaveza<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160to se Rumunije ti\u010de profesor Mir\u010da Ducu ka\u017ee da na\u0161a zemlja nema probleme sa ispunjavanjem preuzetih obaveza, odnosno smanjenjem ekmisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te i da je vec ispunila standarde i ciljeve kada je re\u010d o udelu obnovljive energije u ukupnu potro\u0161nju energije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Potpisan 2015. godine sa ciljem da ograni\u010di rast globalne tenmperature, Pariski sporazum o klimatskim promenama trebalo bi da stupi na snagu slede\u0107eg meseca. Sporazum koji trasira glavne smernice globalnog pristupa klimatskim promenama posle 2020. godine tre\u0107i je po va\u017enosti posle Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama iz 1992. godine i Protokola iz Kjota iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":155555,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521912","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n