Evropska komisija uvela je novi sistem procene na\u010dina na koji zemlje \u010dlanice sprovode politike o za\u0161titi \u010dovekove sredine. Ova procena predstavlja po\u010detak novog procesa kojim ce Komisija i zemlje \u010dlanice analizirati uzroke rupa u zakonima pre nego \u0161to \u0107e problemi postati urgentni. Po oceni komesara za za\u0161titu \u010dovekove sredine, pomorske poslove i ribarstvo, Karmenu Vela, Evropska komisija preuzela je obavzu da ovom procenom pomogne zemljama \u010dlanicama: ,, Fragmentarna i nejednaka primena normi za\u0161tite \u010dovekove sredine nikome nije u interesu. Evropske statistike pokazuju da ako bi se zakonodavstvo o za\u0161titi \u010dovekove sredine primenilo integralno na nivou Unije, u\u0161tedelo bi se 50 miliardi evra. Takodje po\u0161tovanje politike Evropske unije o upravljanju otpadom do 2020. godine moglo bi da stvori jo\u0161 400 000 radnih mesta. Tri od \u010detiri gradjana smatra da je zakonodavstvo Evropske unije neophodno za za\u0161titu okoline u njihovim dr\u017eavama i \u010detri od pet da bi evropske institucije trebalo da imaju mogu\u0107nost da provere ako se norme politike o za\u0161titi okoline korektno primenjuju (EIR). Evropska komisija je preuzela obavezu da pomogne zemljama \u010dlanicama i da garantuje njenim gradjanima najvi\u0161e standarde kvaliteta vazduha, vode i upravljanja otpadom. Ova procena pru\u017ea informacije, instrumente i redosled akcija. ,,Ovaj raspored sadr\u017ea\u0107e termine za primene preporuka za svaku zemlju \u010dlanicu. Paket mera Komisije sadr\u017ei i 28 izve\u0161taja za svaku zemlju u kojima se identifikuju jake i slabe ta\u010dke, \u0161anse na nacionalnom nivou i politi\u010dke zaklju\u010dke iz ovih izve\u0161taja. Analizira\u0107e se takodje i zajedni\u010dki trendovi iz oblasti kvaliteta vazduha, vode, upravljanja otpadom, cirkularne ekonomije, za\u0161tite prirode i biodiverziteta kao i preporuke za sve dr\u017eave \u010dlanice. Sve ove mere dolaze u vreme kada Komisija skre\u0107e pa\u017enju da spre\u010davanje generisanja otpada ostaje i dalje veliki izazov za sve zemlje \u010dlanice. Uprkos pozitivnim rezultatima u za\u0161titi prirode i biodiverziteta na lokalnom planu, faktori odlu\u010divanja u Briselu se zala\u017eu za intenziviranje primene zakona o za\u0161titi \u010dovekove sredine. Ta\u010dnije direktivi ,,Ptice i stani\u0161ta\u2019\u2019 i upozoravaju da \u0107e se ugro\u017eavanje biodiverziteta nastaviti u okviru Evropske unije i iskompromitovati kapacitet ekosistema da ispuni potrebe stanovni\u0161tva. U 23 od 28 zemalja \u010dlanica standardi kvaliteta vazduha su prevazidjeni. Ovo se de\u0161ava u 130 gradova Evrope. Takodje treba smanjiti ambijentalnu buku, drugi va\u017ean razlog za zdravlje. Sto se ti\u010de prikupljanja i pre\u0107i\u0161\u0107avanja urbanih otpadnih voda, Evropska unija je pokrenula sudske prijave protiv 13 zemalja \u010dlanica. Posle lansiranja paketa mera procene sprovodjenja politika za\u0161tite okoline, organizova\u0107e se razgovori sa svakom dr\u017eavom pojedina\u010dno, uve\u0161\u0107e se instrument koji omogu\u0107ava zemljama \u010dlanicama da obostrano pru\u017ee ekspertizu i odr\u017eati politi\u010dke rasprave u okviru Saveta za za\u0161titu sredine. Za za\u0161titu \u010dovekove sredine, Brisel koristi sve raspolo\u017eive instrumente. Ko primer se mo\u017ee spomenuti sporazum o klimatskim promenama iz Pariza. Sporazum koji nosi potpise 195 dr\u017eava predstavlja pravi podvig u pregovorima pod okriljem Ujedinjenih nacija- podse\u0107a univerzitetski profesor Mir\u010da Ducu. Sporazum ima univerzalnu razmeru, dodao je profesor, uz napomenu da je premijerno gradjansko dru\u0161tvo angazovano i mobilizovano, uz dr\u017eave, na ograni\u010davanje globalne temperature na 2 stpena Celzijusa u odnosu na preindustrijski nivo i po mogu\u0107nosti na 1,5 stepeni. Takodje vodi se ra\u010duna i o neutralizaciji emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te od 2050. godine i utvrdjuju istovremno i dobrovoljni nacionalni doprinosi koji \u0107e se korigovati svake pete godine. Na pitanje u kakvoj se situaciji nalazi Rumunija, profesor Mir\u010da Ducu odgovara: ,,Mi nemamo probleme sa preuzimanjem i ispunjavnjem obaveza kada je rec o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te, prema\u0161ili smo standarde i postavljene ciljeve kada je re\u010d o udelu obnovljive energije u ukupnoj potro\u0161nji energije, imamo kapacitete da ispunimo evrospke ciljeve i u svakom slu\u010daju mo\u017eemo da budemo primer u okviru Evropske unije i \u0161ire\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Potrebno je medjutim da ovoj situaciji pridodamo i politi\u010dku volju, ka\u017ee Mir\u010da Ducu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n<\/p><\/div>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija uvela je novi sistem procene na\u010dina na koji zemlje \u010dlanice sprovode politike o za\u0161titi \u010dovekove sredine. Ova procena predstavlja po\u010detak novog procesa kojim ce Komisija i zemlje \u010dlanice analizirati uzroke rupa u zakonima pre nego \u0161to \u0107e problemi postati urgentni. Po oceni komesara za za\u0161titu \u010dovekove sredine, pomorske poslove i ribarstvo, Karmenu Vela, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":42906,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521951","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n