\u0160irenje populizma u Evropi, kriza izazvana izlaskom Velike Britanije iz Unije, mogu\u0107nost da ameri\u010dka administracija odustane od trgovinskih sporazuma sa Evropljanima su po oceni nema\u010dke kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske Fransoa Olanda velike opasnosti za stabilnost kontinenta. Ovim izazovima mo\u017eemo se odupreti samo ako \u0107e zemlje \u010dlanice, evropske institucije, glavni politi\u010dki akteri i gradjansko dru\u0161tvo saradjivati na obezbedjivanju stabilnosti i prosperiteta evropskih gradjana- isti\u010du pomenuti lideri i pozivaju na jedinstvo. U celoj ovoj situaciji i finansijska strana ima veliku ulogu. Ekonomska i monetarna unija predpostavlja kordinaciju ekonomskih i fiskalnih politika zemalja \u010dlanica, zajedni\u010dku monetarnu politiku i opticaj samo jedne monete, evro. Ali iako sve \u010dlanice Unije u\u010destvuju u ekonomskoj uniji, pojedine su napredovale sa integracijom i usvojile jedinstvenu monetu, formiraju\u0107i takozvanu evrozonu,dok druge, poput Velike Britanije i \u0160vedske odbile su da usvoje evro. Istovremeno zemlje koje se nalaze u procesu usvajanja ne pokazuju znake da \u017eele da po\u017eure. Kriza je na videlo dana izbacila slabosti evra-isti\u010de ekonomista Djozef E \u0160tiglic, dobitnik Nobelove nagrade. \u0160tiglic smatra da sada\u0161nja struktura vodi radije ka divergentnosti nego ka konvergentnosti. Re\u010d je o neposrednom izazovu postovajnja jedne grupe razli\u010ditih dr\u017eava sa jedinstvenom monetom i to u uslovima kada je politi\u010dka integracija pretekla ekonomsku. Sa ekonomske ta\u010dke, perspective su ohrabruju\u0107e. Prema zimskoj prognozi, koja je ovih dana objavljena, uglavnom sve ekonomije Evropske unije zabele\u017ei\u0107e rast u 2017. i 2018. godini, prvi pot posle 9 godina. ,, Evropska privreda dokazala je izdr\u017eljivost na brojne \u0161okove tokom pro\u0161le godine. Ekonomski rast se nastavlja a stopa nezposlenosti i deficiti se smanjuju. Ipak sa ovoliko visokim stepenom neizvesnosti, va\u017eno je da u svako vreme iskoristimo sve politi\u010dke instrumente za podsticanje ekonomskog rasta,, smatra Pjer Moskovisi, evropski komesar za ekonomsko finansijske poslove, poreze i carine. Moskovisi obja\u0161njava: ,,Bruto nacionalni proizvod Evropske unije pove\u0107an je za 1,9% i nastavi\u0107e ritam rasta od 1,8% u 2017. i u 2018. godini. Evrozona zabele\u017ei\u0107e ekonomski rast od 1,6 % ove godine i od 1,8% idu\u0107e, posle privrednog rasta od 1,7% u 2016. godini. Ovo zna\u010di da ve\u0107 5 godina zaredom privreda Evropske unije raste uprkos brojnim izazovima sa kojima se suo\u010davala. Ovi izazovi su unutra\u0161nje ali i medjunarodne prirode. Pro\u0161le godine Evropska unija je morala da se suo\u010di sa najni\u017eim ritmom rasta aktivnosti i svetske trgovine u poslednjih sedam godina. Kao i da odoli geopoliti\u010dkim tenzijama i teroristi\u010dkim napadima na sopstvenoj teritoriji i u drugim delovima sveta. Kontekst je slozen i pored toga suo\u010davamo se i sa drugim izazovima. Mislim pre svega na izlazak V. Britanije iz Evropske unije i na nezadovoljstvo pa i rastu\u0107e tenzije evropskih dr\u017eavljana prema mondijalizaciji. Ovo se moglo videti na izborima koji \u0107e imati efekte na svetsku privredu. Ne treba da zaboravimo ni na krhkost bankarskog sistema.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Koheziju Evropske unije pogadjaju odluka Velike Britanije da izadje iz Evropske unije i odluke o obaveznim izbegli\u010dkim kvotama- upozoravaju analiti\u010dari. Sve \u010de\u0161\u0107e \u0161tampa objavljuje komentare da nove dr\u017eave \u017eele da napuste Uniju. Ova mogu\u0107nost u izbornoj 2017. godini izgleda da \u0107e za razne partije biti tema predizborne kampanje. Evropski poslanik Juliju Vinkler, podpredsednik Komisije Evropskog parlamenta za medjunarodnu trgovinu ka\u017ee: ,,Protivkrizne mere otvorile su vrata populizmui I produbile postoje\u0107e jazove. Mislim pre svega na jaz izmedju Istoka i Zapada, izmedju Severa i Juga posebno kada je rec o kulturi rada, finansijskoj disciplini, ali i reakcije isto\u010dnoevropskih dru\u0161tava koje su bile 50 godina iza gvozdene zavese. Sve ove stvari dobile su sna\u017ean udarac pre dve godine kada je izbila izbegli\u010dka kriza koja je poja\u010dala sve ostale krize,,<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Juliu Vinkler podse\u0107a da su dva neo\u010dekivana dogadjaja obele\u017eila 2016 godinu – rezultat referenduma u Velikoj Britaniji o izlasku iz Evropske unije i rezultat izbora u SAD. Pored toga, nagla\u0161ava Vinkler, u narednih nekoliko dana o\u010dekujemo saop\u0161tenje ministarke Tereze Mej u vezi sa startom procedura za izlazak iz Unije. Ima\u0107emo velike promene i te\u0161ko je verovati da \u0107e 2017. godina biti mirna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0160irenje populizma u Evropi, kriza izazvana izlaskom Velike Britanije iz Unije, mogu\u0107nost da ameri\u010dka administracija odustane od trgovinskih sporazuma sa Evropljanima su po oceni nema\u010dke kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske Fransoa Olanda velike opasnosti za stabilnost kontinenta. Ovim izazovima mo\u017eemo se odupreti samo ako \u0107e zemlje \u010dlanice, evropske institucije, glavni politi\u010dki akteri i gradjansko […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":71822,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521952","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n