Ideja o organizovanju referenduma o izmeni Ustava kako bi se predsedniku poverile ve\u0107e nadle\u017enosti pojavila se u Turskoj posle neuspelog dr\u017eavnog udara pro\u0161le godine. Ideja je do\u0161la kao dopuna politici \u010di\u0161\u0107enja koja je otklonila sve neistomi\u0161ljenike Red\u017eepa Erdoana, od visokih vojnih funkcionera pa sve do pravobranilaca ili profesora. Uprkos upozorenjima Brisela da ustavni referendum za \u0161ire nadle\u017enosti predsedniku Erdoanu ne\u0107e doprineti pobolj\u0161anju odnosa izmedju Evropske unije i Turske ili bi mogao da stavi ta\u010dku na pristupni process- 16. aprila ideja o organizovanju referenduma je sprovedena u delo i Turci su prema rezultatima glasali za Erdoana i njegove pristalice. Izglasano je prakti\u010dno 18 ustavna amandmana koji se pre svega ticu izvr\u0161ne i zakonodavne vlasti. Izmedju ostalog ovi amandmani predvidjaju ukidanje du\u017enosti premijera, tako da \u0107e predsednik izabrati kabinet, a Parlamentu \u0107e biti uskrac\u010deno pravo na inicijativu za glasanje o nepoverenju. Predsednik sada ima pravo na politi\u010dku afilijaciji i mo\u017ee imenovati 4 od ukupno 13 sudija najvi\u0161ih sudova. Posle ustavnog referenduma moze se govoriti o najkorenitijoj politi\u010dkoj promeni od progla\u0161enja republike 1923.godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Andrej Carnea, gost Radia Rumunija, odnosio se na zna\u010daj turskog referenduma, polaze\u0107i od specifi\u010dnog demografskog i kulturnog konteksta drutva koje je oduvek bilo podeljeno, kao i od \u010dinjenice da je Ustav na snazi rezultat vojnog pu\u010da iz 80-tih godina koji deo dru\u0161tva nije smatrao legitimnim. Andrej Carnea obja\u0161njava: ,,Deo dru\u0161tva koji nikada nije smatrao ustav demokratskim \u010dinom ne treba poistovetiti sa tradicionalnim konzervativnim islamisti\u010dkim dru\u0161tvom, ve\u0107 kao deo turske ekstremne levice koja zastupa veliki deo gradskog izbornog tela. Tursko dru\u0161tvo napredovalo je na nivou demografske i kulturne strukture. Glas ovog anatolskog ruralnog i konzervativnog dela islamisti\u010dke orijentacije stekao je u poslednjoj deceniji, u vreme administracije Erdoan, sve sna\u017eniji uticaj u turskom dru\u0161tvu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovo se de\u0161avalo zahvaljuju\u0107i zapa\u017eenom ekonomskom uspehu koji se poklapa sa administracijom Erdoana, iako ova nije on jedina zaslu\u017ena, ve\u0107 pre svega zahvaljuju\u0107i odnosima sa Evropskom unijom, Sporazumu o pridr\u017eivanju i rastu\u0107im inostranim investicijama. Kako \u0107e gledati drugi deo. Podsecaju\u0107i da su ogromna ekonomska snaga i monopol na odluke u Turskoj u rukama obrazovane turske elite, Andrej Carnea smatra da tenzije ne\u0107e pretstati: ,,Ova obrazovana urbana elita, kojoj istina za volju krupcija nije uvek strana, preuzela je ekonomsku mo\u010d Turske, i ovde mislimo na ekonomske porodice integrisane uspravno, sa vezama sa vojnimi i civilnim sistemom, delegitimisana je danas. Sada se ova klasi\u010dna podela pridodaje novoj podeli izmedju napredne, moderne i konzervativne islamisti\u010dke Turske. Da bi situacija bila jo\u0161 komplikovanija, u slo\u017eenom kontekstu kada je Evropa u krizi, mnogobrojna turska dijaspora ima i svoju ulogu. Istu podelu videli smo i u Evropi- ako je dijaspora u skandinavkim dr\u017eavama i ju\u017enim zemljama Evrope u velikoj meri glsaala protiv, mladja turska dijaspora koja je do\u0161la iz Antalije u Nema\u010dku, Holandiji i Austriju gasala je prete\u017eno za.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za analiti\u010dare, referendum je predstavljao izglasavanje poverenja Red\u017eepu Erdoganu i dr\u017eavi koju \u017eeli. Dr\u017eavi nad kojom \u0107e Erdoan imati punu kontrolu, uprkos malim razlikama izmedju pristalica i protivnika predsednikovih apsolutisti\u010dkih ambicija. Strahuje se da \u0107e pobeda na referendumu ohrabriti Red\u017eepa Erdogana da ide dalje sa obe\u0107anim ustavnim promenama i ponovo uvesti smrtnu kaznu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ideja o organizovanju referenduma o izmeni Ustava kako bi se predsedniku poverile ve\u0107e nadle\u017enosti pojavila se u Turskoj posle neuspelog dr\u017eavnog udara pro\u0161le godine. Ideja je do\u0161la kao dopuna politici \u010di\u0161\u0107enja koja je otklonila sve neistomi\u0161ljenike Red\u017eepa Erdoana, od visokih vojnih funkcionera pa sve do pravobranilaca ili profesora. Uprkos upozorenjima Brisela da ustavni referendum za […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":155667,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521972","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n