Prema oceni predstavnika nacionalnih manjina u Ukrajini, \u010dlan 7. zakona o obrazovanju su\u017eava pravo na \u0161kolovanje na maternjem jeziku. Zakon predvidja postepeni prelazak nastave na maternjem jeziku manjina na ukrajinski jezik. Prva faza reforme stupa na snagu 1. septembra 2018. godine, druga 1. septembra 2022. a tre\u0107a i poslednja, koja se odnosi na vi\u0161e razrede, 2027. godine. Od 5. do 9. razreda nastava se odvija na ukrajinskom jeziku, sa elementima na nastavnom jeziku manjina. U skladu sa zakonom, pravo na \u0161kolovanje na maternjm jeziku ostvaruje se u posebnim institucijama, razredima sa nastavnim jezikom na jezicima nacionalnih manjina, paralelno sa nastavom na ukrajinskom. Predvidjena je i mogu\u0107nost u\u010denja maternjeg jezika nacionalnih manjina u pojedinim \u0161kolama i kulturnim dru\u0161tvima i udru\u017eenjima doti\u010dnih manjina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlasti u Rumuniji i drugim dr\u017eavama ovog regiona sa etni\u010dkim zajednicama u ovoj biv\u0161oj sovjetskoj republici, kritikovale su novousvojeni zakon o obrazovanju, uz napomenu da, u skladu sa Okvirnom konvencijom o za\u0161titi nacionalnih manjina, dr\u017eave se obavezuju da priznaju pravo svakom pripadniku nacionalne manjine na \u0161kolovanje na maternjiem jeziku. Bezbrojne su bile reakcije rumunske strane sve do odlaganja posete predsednika Rumunije Klausa Johanisa Ukrajini. Po oceni kriti\u010dara, zakon bi mogao da izazove sukobe, dru\u0161tvene nemire i nestabilnost Ukrajine. Poslanik Grigore Timi\u0161, predstavnik rumunske zajednice, odbio je da glasa u Gornjem domu i izrazio uverenje da je odluka ukrajinskih vlasti posledica poku\u0161aja rusifikacije na istoku zemlje, ali ova pogadja sve nacionalne manjine: ,,Ako smo mi Rumuni do nedavno mogli da se ponosimo, jer imamo 100 nacionalnih \u0161kola, sada imamo samo 70 i iz godine u godinu broj se smanjuje. Naro\u010dito u zoni \u010cernjevca gde imamo \u0161esdesetak \u0161kola. Aktuelni zakon predvidja nastavu na maternjem jeziku samo u zabavi\u0161tu i prva \u010detiri razreda osnovne skole. U ostalim razredima nastavni jezik je ukrajinski i samo knji\u017eevnost se predaje na maternjem jeziku.<\/em><\/p>\n
U Ukrajini rumunska zajednica, koja broji skoro 500.000 osoba, \u017eivi uglavnom na istoku zemlje, na nekada\u0161njim rumunskim teritorijama aneksiranih Sovjetskom Savezu 1940. godine. Bukure\u0161t je u vi\u0161e navrata kritikovao usvajanje novog zakona o obrazovanju. Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo za Rumune u rasejanju i Parlament zauzeli su stavove. Iako su se delegacije Rumunije i Ukrajine sastale vi\u0161e puta, predsednik Petro Poro\u0161enko se nije predomislio i potpisao zakon u septembru. Na zahtev Rumunije i jo\u0161 5 dr\u017eava, slu\u010daj je stigao pred Parlamentarnom skup\u0161tinom Saveta Evrope, gde je uvojena Rezolucija koja kritikuje ukrajinski zakon o obrazovanju. U skladu sa Rezolucijom ,,kada dr\u017eave preduzimaju mere za promovisanje dr\u017eavnog jezika treba da vode ra\u010duna da se doti\u010dne mere ne kose sa merama za\u0161tite i promovisanja jezika naconalnih manjina<\/em> Jer ,,u suprotnom slu\u010daju, rezultat je asimilacija, a ne integracija<\/em>– upozorili su \u010dlanovi Parlamentarne skup\u0161tine.<\/p>\n
Postoje problemi sa po\u0161tovanjem prava na \u0161kolovanje na maternjem jeziku i u Pridnjestrovlju, na istoku Republike Moldavije. Gimnazije sa rumunskim nastavnim jezikom \u010desto su meta antirumunskih politika separatista iz Pridnjestrovlja. Kao primr mo\u017ee poslu\u017eiti Gimnazija ,,\u0160tefan Veliki, u naselju Grigorijopol, koja je ostala bez zgrade jo\u0161 pre 15. godina. U ovoj situaciji profesori moraju da putuju u Dorockuju. Direktorka gimnazije Eleonora \u010cerkavski ka\u017ee: ,,Obratili smo se Evropskom sudu za ljudska prava koji je presudio u na\u0161u korist. Ve\u0107 5 godina insistiramo da nam se prava po\u0161tuju. Na \u017ealost do sada ni\u0161ta nije krenulo sa mrtve ta\u010dke, ni\u0161ta se nije promenilo i do\u0161li smo da ka\u017eemo Ruskoj Federaciji da rana jos nije zaceljena.<\/em><\/p>\n
Deklaracija je napravljena na mitingu ispred ambasade Ruske Federacije u Ki\u0161injevu zbog nepo\u0161tovanja odluke Evropskog suda za ljudska prava, 19. oktobra 2012. godine. U pomenutoj se odluci konstatuje da Vlada Rusije ne po\u0161tuje pravo na obrazovanje u separatisti\u010dkom Pridnjestrovlju.<\/span><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prema oceni predstavnika nacionalnih manjina u Ukrajini, \u010dlan 7. zakona o obrazovanju su\u017eava pravo na \u0161kolovanje na maternjem jeziku. Zakon predvidja postepeni prelazak nastave na maternjem jeziku manjina na ukrajinski jezik. Prva faza reforme stupa na snagu 1. septembra 2018. godine, druga 1. septembra 2022. a tre\u0107a i poslednja, koja se odnosi na vi\u0161e razrede, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":155745,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522022","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n