\u010clanica NATO od 2004. godine i Evropske unije od 2007.godine Rumunije je aktivno uklju\u010dena, zajedno sa drugim zemljama \u010dlanicama, u sve aspekte bezbednosne politike. U intervju za Radio Rumunija \u0161ef rumunske diplomatije Teodor Mele\u0161kanu je podsetio da Bukure\u0161t poklanja poslebnu pa\u017enju globalnoj strategiji spoljne politike, bezbednosti i saradnje Evropske unije i Severoatlanske alijanse: ,,Rumunija je danas ne samo korisnik NATO ve\u0107 aktivno u\u010destvuje u procesu odlu\u010divanja i pra\u0107enja svojih ciljeva, u ja\u010danju odbrane i odvra\u0107anja neprijatlja na isto\u010dnom krilu NATO snaga, antiraketnoj odbrani na teritoriji zemlje, daje zna\u010dajan vojni doprinos u Avganistanu i podr\u017eava sajber bezbednost Ukrajine. Pove\u0107anje izdvajanja za odbranu na 2% bruto nacionalnog proizvoda ove godine poja\u010dalo je poverenje na medjunarodnom planu. Ove ciljeve treba potvrditi na pragu samita NATO snaga naredne godine.,,<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Okupljeni ove nedelje u Briselu, na sednici o prilagodjavanju Alijanse izazovima XXI veka, ministri odbrane zemalja \u010dlanica Severoatlanske alijanse analizirali su uglavnom mere za pobolj\u0161anje tranzita savezni\u010dkih snaga na Atlantiku i unutar Evrope, ja\u010danje sajber bezbednosti, program naoru\u017eanja Severne Koreje i upu\u0107ivanje dodatnih snaga u Avganistan. Alijansa je odlu\u010dila da se formiraju dve nove komande za ja\u010danje interventnog kapaciteta saveznickih dr\u017eava, posebno evropskih u slu\u010daju sukoba. Jedna komanda se odnosi na promet na Atlantiku, a druga na logisti\u010dke potrebe Alijanse. Ministri su doneli odluku da integri\u0161u nacionalna sredstva sajber odbrane sa sredstvima Alijanse, sli\u010dno kao sa konvencionalnim kapacitetima-brodovima, tenkovima ili avionima. Ova sredstva \u0107e ostati pod nacionalnom kontrolom, ali \u0107e se integriati sa misijama NATO, objasnio je \u0161ef Alijanse Jens Stoltemberg. Bezbednosna tema ima novu dimenziju i u tesnoj je vezi sa sajber bedbedno\u0161\u0107u. Nijedna dr\u017eava se ne mo\u017ee sama da se snalazi u ovakvim situacijama, tako da je u okviru Evropske komisije predlo\u017een paket konkretnih mera, medju koje spada i zajedni\u010dki okvir za sertifikovanje bezbednosnih proizvoda, izjavio je u Bukure\u0161tu evropski komesar za ekonomiju i digitalno dru\u0161tvo Marija Gabrijel. Za nas je ovo korak napred, izjavio je evropski zvani\u010dnik, jer sa jedne strane potro\u0161a\u010du treba da bude poznat stepen bezbednosti jednog proizvoda, a sa druge, \u017eelimo da donesemo beneficije evropskim kompanijama. Ovaj sertifikat bi\u0107e priznat u celoj Evropskoj uniji. Ova tema bila je na dnevnom redu i medjunarodne konferencije ,,Novi globalni izazovi u obast sajber bezbednosti na kojoj je naglasak stavljen na potencijal digitalnog sektora. ,,Trenutno mnogi sadr\u017eaji koji kru\u017ee internetom podsti\u0107u na terorizam i radikalizaciju. 41% nelegalnog sadr\u017eaja nije udaljen, a 28% ostaje na internetu preko 24 \u010dasa. Poznato je da ovi matrijali imaju najve\u0107i uticaj uprvo u prva dva \u010dasa-dodao je evropski zvani\u010dnik. Po oceni rumunskog ministra za evropske poslove Viktora Negreskua ,,svake godine cena nepostojanja onlajn za\u0161tite dosti\u017ee 400 miliona dolara. Ako ne\u0107emo realizovati postavljene zadatke na evropskom i nacionalnom planu, cena mo\u017ee da se poveca na 2,1 trilion dolara i ova ogromna \u0161teta odrazi\u0107e se na potro\u0161a\u010de a ne samo na kompanije i javnu upravu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija treba aktivnije da se uklju\u010di u realizaciju jednog realnog tr\u017ei\u0161ta sajber bezbednosti i da oja\u010da polo\u017eaj regionalnog lidera u ovoj oblasti, ocenio je ministar za komunikacije Lu\u010dijan \u0160ova. On je naglasio da gradjani i posebno kompanije treba da shvate da postoje i opasnosti a ne sa prednosti ove brze razmene informacija na internetu. Lu\u010dijan \u0160ova je objasnio: ,,Treba da uverimo poslovne krugove da postoje sajber opasnosti na svakom koraku i da sa druge strane aktivno doprinosimo formiranju jednog korektnog i po\u0161tenog tr\u017ei\u0161ta koje bi funkcionisalo i doprinosilo ja\u010danju bezbednosti ove oblasti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Podaci pokazuju da \u0107emo do 2020.godine imati 4,1 milirdu internet korisnika i preko 26 miliardi aredjaja u mre\u017ei, prakti\u010dno tri puta vi\u0161e od broja stanovnika sveta. Sa ekonomske ta\u010dke, ovo je veliki korak za evropski i istovremeno svetski razvoj. Prema procenama do 2020. godine digitalni sektor mo\u017ee doneti preko trillion dolara. Ali I troskove. Prema statisti\u010dkim podacima preko 50% evropskih kompanija suo\u010davalo se sa sajber napadima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010clanica NATO od 2004. godine i Evropske unije od 2007.godine Rumunije je aktivno uklju\u010dena, zajedno sa drugim zemljama \u010dlanicama, u sve aspekte bezbednosne politike. U intervju za Radio Rumunija \u0161ef rumunske diplomatije Teodor Mele\u0161kanu je podsetio da Bukure\u0161t poklanja poslebnu pa\u017enju globalnoj strategiji spoljne politike, bezbednosti i saradnje Evropske unije i Severoatlanske alijanse: ,,Rumunija je […]<\/p>\n","protected":false},"author":135,"featured_media":504651,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522023","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n