Nau\u010dnici su na nedavnoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim problemima u Bonu saop\u0161tili da \u0107e se u 2017. prvi put posle \u010detiri godine, pove\u0107ati globale emisije ugljen dioksida. Glavni uzrok rasta od skoro 2% je intenzivna upotreba uglja u Kini. Sa druge strane, veliki uticaj imale su i su\u0161e koje su smanjile vodostaj reka i smanjile proizvodnju hidroenergije. Ali ni SAD ni Evropska unija nisu se ba\u0161 najbolje snalazile ove godine u poredjenju sa prehodnim godinama, istilu isti eksperti. Ovo pove\u0107anje emisija dolazi posle tri godine konstantnih nivoa emisija ugljen dioksida u atmosferu. Pre toga su do 2014. svake godine globalne emisije ugljen dioksida pove\u0107ane za 3%. U tesnoj vezi sa emisijama ugljen dioksida je i porast temperature. Prema uvodnom izlganju Svetske meterolo\u0161ke organizacije u Bonu procenjuje da \u0107e ove godine temperatura biti najvi\u0161a u celoj istoriji. Meteorolo\u0161ke statistike pokazuju da je poslednja decenija bila najtoplija od kada se vr\u0161e medjunarodna nau\u010dna merenja i da je broj prirodnih katastrofa pove\u0107an pet puta u odnosu na period od pre 40 godina. Nepovoljne vesti vr\u0161e pritisak na medjunarodnu zajednicu da smanjii misije \u0161tetnih gasova u atmosferu poku\u0161avaju\u0107i na ovaj na\u010din da ubla\u017ei klimatske promene. Profesor Mir\u010da Ducu, predsednik Ekolo\u0161kog univeriteta u Bukure\u0161tu u intervju za Radio Rumunija objasnio je na koji se na\u010din treba postaviti prema klimatskim pomenama: ,,Klimatske promene su posledica ljudskih aktivnosti koje ugro\u017eavaju atmosfersku kompoziciju na globalnom nivou i pridodaju se prorodnim varijacijama klime u odredjenim periodima. Postoji i prirodna varijabilnost koja nastaje kao normalna evolucija sun\u010dane i polarne aktivnosti. Kada govorimo o klimatskim pomenama vodimo ra\u010duna o promenama koje izaziva ljudska aktivnost. Odnosno o emisijama gasova sa efektima staklene ba\u0161te\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Preovladjuje mi\u0161ljenje da su neophodni zajedni\u010dki napori za zaustavljanje globalnog zagrevanja. Da li se ovakav plan mo\u017ee lako ostvariti? \u0160efica klimatoloske sekcije Nacionalne meterorolo\u0161ke agencije doktor Roksana Bo\u017eariu ka\u017ee: ,,Rekla bih da nije lako, ali postoje na\u010dini i potreba da smanjimo ove emisije. Potrebno je nadoknaditi vreme jer smo mi menjali klimatski sistem i ve\u0107 ose\u0107amo posledice. 2017. godina bi\u0107e najverovatnije tre\u0107a najtoplija godina ne samo po temperaturama vec i po ekspremnim prirornim pojavama. Dogovor o smanjenju emisija na globalnom nivou poma\u017ee nam da nadoknadimo izgubljeno vreme, drugim re\u010dima da se prilagodimo ritmu sa kojim \u0107emo situaciju staviti pod kontrolu. Jer ako se klimatske promene ubrzaju, necemo izdrzati ritam sa ovim mnogo br\u017eim promenama nego u geolo\u0161koj pro\u0161losti zemlje. Prakti\u010dno u dva i ne\u0161to vi\u0161e veka mo\u017eemo biti svedoci porasta temperature za nekoliko stepeni, onoliko koliko smo imali u poslednjem ledenom ili medjuledenom maksimumu, odnosno u periodu od vi\u0161e desetina hiljada godina. Ovo pokazuje da smo izasli iz geolo\u0161kog okvira i treba se vrati i smanjiti emisije gasova u atmosferu.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dobra vest je ta da su se emisije u poslednjim godinama plafonirale i to nam dokazuje da je ekonomski razvoj mogu\u0107 i sa smanjenim emisijama. Pitanje klimatskih promena postavlja se i sa stanovi\u0161ta uticaja na zdravlje ljudi. Mir\u010da Ducu isti\u010de: ,,Svetska zdravstvena organizacija u objavljenom izve\u0161taju 31.oktobra 2017. godine navodi da klimatske promene ve\u0107 imaju konkretne posledice po zdravlje. Talasi vru\u010dina izazivaju toplotni stres i pogor\u0161avaju sr\u010dane bolesti kao i rizik od bubre\u017enih bolesti zbog deshidratacije. U zaklju\u010dku se navodi da su simptomi rasta prose\u010dnih temperatura i sve brojniji meteorolo\u0161ki ekstremi postali veoma jasni od pre nekoliko godina, a posledice mnogo opasnije nego \u0161to se predpostavljalo.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Konferencija u Bonu o klimatskim promenama je prva ove vrste nakon najave ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa da bi se SAD mogle povu\u0107i iz Pariskog sporazuma.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nau\u010dnici su na nedavnoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim problemima u Bonu saop\u0161tili da \u0107e se u 2017. prvi put posle \u010detiri godine, pove\u0107ati globale emisije ugljen dioksida. Glavni uzrok rasta od skoro 2% je intenzivna upotreba uglja u Kini. Sa druge strane, veliki uticaj imale su i su\u0161e koje su smanjile vodostaj reka i […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":155775,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522026","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n