Prisutan posebno u onlajn sredinama, fenomen fejk njuz ili la\u017enih vesti poprima sve ve\u0107e razmere u poslednjim godinama, posebno u medijima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Pod formom informacija o nekom realnom dogadjaju, la\u017ene vesti mogu obuhvatiti alternativne prevode, izmi\u0161ljene ili skoro istinite vesti, drugim re\u010dima uverljive manipulacije. Za suzbijanje ovog fenmena, Evropska komisija je osnovala nedavno eksperstku grupu. Jedan od 39 \u010dlanova ovog tima iz oblasti IT, medija, akademskih krugova predstavnika dru\u0161tvenih mre\u017ea Fejsbuk i Tviter kao i giganta Gugla- profesorka univerziteta dr.Alina Bargaoanu, dekan Fakulteta za komuniciranje i javne odnose, objasni\u0107e \u0161ta bi trebalo da razumeno pod generi\u010dkim popjmom fejk njuz: ,,Kombinaciju izmedju neistinitih i istinitih stvari. Odnosno delimi\u010dno istinitih vesti i delimi\u010dno la\u017enih.Ovaj fenomen kojim se bavi ekspertska grupa je mnogo op\u0161iniji. Re\u010d je o pravim malformacijama informacionog ekosistema, kako volim da ka\u017eem, o informacionom neredu. Ovde govorimo o mnogo \u0161irim manifestacijama, o kompjuterskoj propagandi, fabrikama linkova, algoritmima koji generi\u0161u sadr\u017eaj, dezimformisanju. Smisao manifestacije je mnogo \u0161iri od la\u017enih vesti.
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovom kontekstu Evropska komisija je lansirala na internetu javnu konsultaciju pod formom obrazaca sa ciljem da prikupi podatke o ovom fenomenu. Postoje dve vrste obrazaca, jedan za gradjane, drugi za organizacije i novinare. Profesor pravnog fakulteta u Bukurestu Danijel Mihaj \u0160andru ka\u017ee: ,,Na kontekst u koji se pojavljuju diskusije o fejk njuzu treba gledati u \u0161irem okviru. Ovaj okvir obuhvata sa jedne strane neutralnost interneta, zatim predlog Komisije o autorskim pravima na internetu i za\u0161titi internet linkova kao i ostale akcije Evropske komisije za don\u0161enjenje propisa za oblast interneta, u koju spada i za\u0161tita podataka od li\u010dnog interesa-izuzetno va\u017ean pravilnik koji \u0107e se pimeniti od 25. maja 2018. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija predlo\u017eice najverovatnije krajem teku\u0107e ili po\u010detkom naredne godine zakonske akcije u ovoj oblasti, dodaje profesor \u0160andru. Namena fejk njuza je manipulacija javnog mnjenja, u cilju promene mi\u0161ljenja o odredjenom politi\u010dkom akteru, sa ciljem da ga ocrni ili naprotiv da ga tendenciozno predstavi u povoljnom svetlu. Glasanje o Bregzitu 2016. godine i izbori u SAD nekoliko meseci kasnije predstavljaju dve situacije koje su podigle nivo uzbune. Novinske agencije javljaju da su presti\u017ene medijske institucije potvrdile ume\u0161anost, \u010dak i finansijsku, pojedinih ruskih dr\u017eavljana kao i organizacija koje direktno finansira Rusija. Takozvani trolovi rukovode kompanijama i lansiraju manipulativne informacije. Na saslu\u0161anju u Evropskom parlamentu evropski komesar za bezbednost Djulijan King je optu\u017eio Rusiju da namerno \u0161iri la\u017ene vesti u cilju destabilizacije Evropske unije, a da Moskva ni ne krije ovakvu vrstu postupaka. ,,Zvani\u010dna ruska vojna doktrina kao i ruski generali smatraju upotrebu la\u017enih vesti i destabilizatorske propagande legitimnim sredstvima, nekom vrstom oru\u017eanih snaga\u2013 precizirao je Djulijan King odnose\u0107i se na na\u010din na koji Komisija gleda na fenomen fejk njuza: ,,Namerno dezinformisanje pove\u0107ava ulog slobode izra\u017eavanja kao i funkcionalnih demokratija. Izazov za javne vlasti na svim nivoima je pronala\u017eenje na\u010dina za suzbijanje dezinformacija, ali bez negativnog uticaja na slobodu izra\u017eavanja. Komisija analizira kako se mo\u017ee uhvatiti u ko\u0161tac sa neprijateljskom propagandom la\u017enih vesti i olnaljn dezinformisanja, vode\u0107i ra\u010duna o potrebi ravnote\u017ee izmedju suzbijanja dezinformisanja i po\u0161tovanja demokratskih vrednosti, posebno slobodu izra\u017eavanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Spremnost za intelektualni napor je klju\u010d odgovora na pitanje koja je vest istinita i koja la\u017ena, smatra profesor univerziteta u Bukure\u0161tu Marijus Vakarelu, ekspert za administrativne i geopoliti\u010dke nauke, i dodaje da bez obzira koliko neko \u017eeli da vas la\u017ee, ako poznajete oblast ne mogu vas slagati. Sve zavisi od vaspitanja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prisutan posebno u onlajn sredinama, fenomen fejk njuz ili la\u017enih vesti poprima sve ve\u0107e razmere u poslednjim godinama, posebno u medijima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Pod formom informacija o nekom realnom dogadjaju, la\u017ene vesti mogu obuhvatiti alternativne prevode, izmi\u0161ljene ili skoro istinite vesti, drugim re\u010dima uverljive manipulacije. Za suzbijanje ovog fenmena, Evropska komisija je osnovala […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522045,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522044","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n