Rumunija je zabele\u017eila pro\u0161le godine privredni rast od 7% u odnosu na prethodnu godinu, saop\u0161tio je Nacionalni statisti\u010dki institut. Ovaj najve\u0107i privredni rast u poslednjih 9 godina plasira na\u0161u zemlju na prvo mesto u Evropskoj uniji, ali pojedini analiti\u010dari izra\u017eavaju skpticizam jer se ritam bazira na rastu\u010doj potro\u0161nji i sa druge, ekonomski rast nije uvek sinonim za razvoj. ,, Glavni motor privrednog rasta je bila potro\u0161nja doma\u010dinstava zahvaljuju\u0107i manjim porezima i ve\u0107im platama. Javne investicije su u padu ve\u0107 druge uzastopne godine upozorila ne nedavno Evropska komisija i prognozirala usporavanje privrednog rasta na\u0161e zemlje ove godine na 4,5% i na 4% u 2019. godini. Ove objavljene prognoze Evropske unije sli\u010dne su nedavnim prognozama Svetske banke. Dan Su\u010du, port parol Narodne banke Rumunije, gost Radia Rumunija, naglasio je da se posle pa\u017eljive anlize dolazi do zaklju\u010dka da je privredni rast u velikoj meri rezultat potro\u0161nje ,,Istina je da smo imali i rekordnu industrijsku godinu. Ali potro\u0161nja je dala najve\u0107i doprinosi ovakvoj evoluciji cena, jer je pove\u0107ana potra\u017enja, po zakonima ekonomije, donela ve\u0107e cene. Ja sada ne \u017eelim da kritikujem odluku o pove\u0107anju plata, ve\u0107 samo konstatujem i pozivam na reakciju. Dobro, plate su pove\u0107ane, da vidimo kako mo\u017eemo da pove\u010damo i produktivnost, kako bismo zautavili ova ve\u0161ta\u010dka poskupljenja?. \u0160ta mo\u017eemo da uradimo da bi na\u0161a privreda imala ve\u0107i broj motora, ve\u0107i potencijal rasta, ne samo potro\u0161nju i industrijsku proizvodnju?. I javne investicije treba da doprinose privrednom rastu kao i mnogi drugi elemnti koji nisu dovoljno iskori\u0161\u0107eni. Ra\u010dunali smo samo na jedan motor rasta ili na jedan ipo,a to nije dovoljno.- smarta Dan Su\u010du. Potro\u0161nja kao glavni motor privrednog rasta imala je negativan efekat na trgovinski deficit, koji je pro\u0161le godine pove\u0107an za 30%-naglasio je guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku prilikom nedavnog izve\u0161taja o inflaciji. Medju struturne probleme sa kojima se Rumunija suo\u010dava pored rasta spoljnotrgovinskog deficita, Mugur Isaresku je podvukao da bi od ve\u0107eg zna\u010daja bilo ponovno osvajanje doma\u0107eg trzista od strane prehrambene industrije nego pove\u0107anje izvoza. Finansijski analiti\u010dar Aurelijan Dokija obja\u0161njava: ,,Jasno je da kada govorimo o zadovoljavanju potreba stanovnika na\u0161e zemlje postoje odredjeni ekonomski sektori koji ne mogu ipuniti ovaj zadatak. Najbolji primer je prehrambena industrija iako ova ima proizvodni potencijal. Primer koji je guverner pomenuo odnosi se na proizvodnju vo\u0107a, uglavnom jabuka. Na\u017ealost, iako imamo velike povr\u0161ine livada i proizvodni kapacitet, ove proizvode retko vidjamo na rafovima prodavnica zbog lo\u0161e organizacije proizvodja\u010da<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugi strukturni problem na koji se guverner ukazao su rastu\u0107e tenzije i slabosti tr\u017ei\u0161ta rada. Koji su razlozi za ovakvo stanje pitali smo Aurelijana Dokiju: ,,Na tr\u017ei\u0161tu rada svedoci smo rastu\u0107ih tenzija jer se potra\u017enja firmi ne mo\u017ee zadovoljiti, tako da se pojavljuju negativni efekti na tro\u0161kove radne snage i strukturu proizvodnje. Jer ne mo\u017eemo da imamo pretenzije da razvijamo industrijske sektore ili uslu\u017ene delatnosti sa velikom dodatnom vredno\u0161\u0107u kada nemamo kvlifikovanu radnu sagu. Ako ne\u0107emo re\u0161iti ovaj problem, potoji rizik da ostanemo u zoni proizvodnje sa niskom dodatnom vredno\u0161\u0107u, a to bi zna\u010dilo ni\u017ei stepen razvoja i dohodak koji se ne\u0107e pribli\u017eiti proseku Evropske unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je zabele\u017eila jednu od najbr\u017eih stopa inflacije u Evropi u drugom polugodi\u0161tu 2017. godine, kada je inflacija u roku od samo \u0161eti meseci pove\u0107ana sa 0,8 % na 3,3%, precizirao je guverner Isaresku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je zabele\u017eila pro\u0161le godine privredni rast od 7% u odnosu na prethodnu godinu, saop\u0161tio je Nacionalni statisti\u010dki institut. Ovaj najve\u0107i privredni rast u poslednjih 9 godina plasira na\u0161u zemlju na prvo mesto u Evropskoj uniji, ali pojedini analiti\u010dari izra\u017eavaju skpticizam jer se ritam bazira na rastu\u010doj potro\u0161nji i sa druge, ekonomski rast nije uvek […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522060,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522059","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n