Svake godine oko 400 000 Evropljana umire prerano zbog vagadjenja vazduha, a iz istog razloga jos ve\u0107i broj pati od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Rumunija, \u010ce\u0161ka, Nema\u010dka, \u0160panija, Francuska, Italija, Madjarska, Slova\u010dka i Velika Britanija upozorene su nedavno da su prema\u0161ile dozvoljene norme zagadjenja i da treba da preduzmu mere za pobolj\u0161anje situacije. U medjuvremenu Ministarstvo za za\u0161titu \u010dovekove sredine u Bukure\u0161tu dostavilo je Briselu plan sa predlozima o smanjenju zagadjenosti vazduha. Dorina Mokanu generalna direktorka Generalne direkcije za procenu, posledice i kontrolu zagadjenja, gost Radio Rumunija, objasnila je: ,,Analiza kvaliteta vazduha u Rumuniji vr\u0161i se u 13 urbanih sredina i 41 zoni, u skladu sa evropskim direktivama. Istina je da u Rumuniji- kao i mnogim drugim evropskim dr\u017eavama-veliki problem predstavlja visoki stepen lebde\u0107ih PM10 \u010destica u urbanim sredinama zbog gradskog saobra\u0107aja, grejanja stanova i u manjoj meri gradili\u0161ta. \u017delim da naglasim da su urbane sredine Bukure\u0161t, Ja\u0161i i Bra\u0161ov upozorene pre skoro 4 godine od strane Komisije na mogu\u0107e sankcije jer su prema\u0161ile dozvoljene granice lebde\u0107ih \u010destica PM10<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Krajem januara ove godine na zahtev evropske komesarke za za\u0161titu sredine Karmenu Veja, Rumunija je predstavila stepen realizacije mera lokalnih uprava tri pomenuta grada i budu\u0107e mere koje treba preduzeti. \u010cujmo ponovo Dorinu Mokanu: ,,Mere se mogu podeliti na tri kategorije: na mere iz oblasti saobra\u0107aja koje se odnose na menadjment saobra\u0107aja u koji spadaju Program stimulisanja i modernizacije autoparkova, nacionalni program izgradnje infrastructure za elektri\u010dna vozila, modernizacija javnog gradskog saobra\u0107aja i prelaska na elektri\u010dni javni saobra\u0107aj. Druga kategorija mera odnosi se na grejanje stanova, na mere za ve\u0107u energetsku efikasnost pomo\u0107u toplotne izolacije zgrada, modernizaciju centralnog grejanja, uvodjenje sistema grejanja na obnovljive izvore, zamena ili dopuna klasi\u010dnih sistema grejanja sa modernim. Za najve\u0107i broj mera ve\u0107 postoje fondovi za o\u010duvanje sredine. I tre\u0107i set mera odnosi se na realizaciju zelenih povr\u0161ina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Organizacija Greenpeace Rumunija prati sa posebnom pa\u017enjom i upozorava na opasnost od snakcija u visini od nekoliko stotina hiljada evra na dan. Alin Tanase, koordinator kampanje za energiju Greenpeace Rumunija objasnio je u intervju za Radio Rumunija da su naj\u0161tetnije suptanjce kod nas lebde\u0107e \u010destice i azotne kiseline. Ne\u0161to treba preduzeti, isti\u010de Alin Tanase i dodaje: ,,Koliko je meni poznato krajni rok je mart kada \u0107e Komisija odlu\u010diti koje \u0107e zemlje biti poslate pred Evropski sud pravde. Nije se mnogo odmaklo na ovim planu, jer nam Komisija preti samo kaznama. Gradske skup\u0161tine koje su prema\u0161ile dozvoljene granice imaju obavezu da naprave integralne planove za kvalitet vazduha. Primetio sam u integralnim planovima o kvalitetu vazduha, u ovom slu\u010daju u Bukure\u0161tu, da postoje odredjene mere koje manje ili vi\u0161e poma\u017eu, kao \u0161to su recimo pro\u0161irenje bulevara, jer se na ovaj na\u010din vozila kre\u010du ve\u0107om brzinom i manje zagadjuju. Ova mera ima dvosmerni karakter, jer ako se ulice \u0161ire, raste i broj vozila. Pored ove mere perdvidjeno je i nekoliko kilometara biciklisti\u010dkih staza, zelenih pojaseva jer je se Bukure\u0161t suo\u010dava sa erozijom vetra koja podi\u017ee pra\u0161inu u vazduh u zonama bez vegetacije. Postoje i mere koje predvidjaju zamenu starih saobra\u0107ajnih sredstava elektri\u010dnim autobusima<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Bukure\u0161t \u0107e imati integralni plan kvaliteta vazduha najkasnije u maju teku\u0107e godine, saop\u0161tila je ministarka za o\u010duvanje \u010dovekove sredine Gracijela Gavrilesku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n<\/p><\/div>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svake godine oko 400 000 Evropljana umire prerano zbog vagadjenja vazduha, a iz istog razloga jos ve\u0107i broj pati od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Rumunija, \u010ce\u0161ka, Nema\u010dka, \u0160panija, Francuska, Italija, Madjarska, Slova\u010dka i Velika Britanija upozorene su nedavno da su prema\u0161ile dozvoljene norme zagadjenja i da treba da preduzmu mere za pobolj\u0161anje situacije. U medjuvremenu […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522074,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522073","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n