Preko 820 miliona ljudi se suo\u010dava sahroni\u010dnom malnutricijom ili neishranjenono\u0161\u0107u, 672 miliona sa gojazno\u0161\u0107u, a 1,3 miliona sa prekomernom te\u017einom, navodi se u izve\u0161taju FAO za 2018. godinu.70% stanovni\u0161tva zahva\u010deno siroma\u0161tvom \u017eivi u seoskim sredinama, gde zavise od poljoprivrede, ribolova i \u0161umarstva, navodi se u pomenutom dokumentu. Zbog toga FAO, Institucija Ujedinjenih nacija, ocenjuje da je za ispunjavanje glavnog cilja Agende 2030 iskorenjivanje gladi potrebna reforma ruralne ekonomije. Pomenuti cilj promovi\u0161e saradnju u celom svetu u cilju obezbedjivanja pristupa celom stanovni\u0161tvu zdravoj i hranljivoj hrani. U ovom smislu vlade treba da stvore povoljne uslove za razvijanje investicija privatnog sektora u poljoprivredu, istovremeno sa pove\u0107anjem broja programa socijalne za\u0161tite najpogodjenijih kategorija stanovni\u0161tva i uspostavljanjem veza izmedju proizvodja\u010da i urbanuih zona. Sukobi, klimatske promene koje izazivaju ekstremne meteo uslove, nizak stepen razvoja ekonomije pored gojaznosti suprotne su posledice borbe protiv gladi i neishranjenosti, ka\u017eu eksperti i potvrdjuje u intervju za Radio Rumunija Mirca Ducu, predsednik Ekoloskog fakulteta u Bukurestu. Glavni zakljucak Izvestaj svetske situacije hrane i poljoprivrede za 2018. godinu, objavljen 15. oktobra u Rimu, pokayuje da posle posle perioda nayadovanja, glad u svetu je u porastu, dodao je profesor Mir\u010da Ducu:,, Preko 820 miliona ljudi se suo\u010dava sa hroni\u010dnom neishranjeno\u0161\u0107u. Sukobi, ekstremne meteorolo\u0161ke pojave zbog dereglacije klime, recesija, prekomerna te\u017eina i gojaznost ljudi samo ko\u010de hitne progrese u borbi protiv gladi i neishranjenosti. \u017deleo bih da naglasim da se sve \u010de\u0161\u0107e govori o priznavanju osnovnog prava ljudi na hranu, a to predpostavlja pre svega pristup dovoljnim i kvalitetnim koli\u010dinama hrane kako bi ljudi imali aktivan i zdrav \u017eivot. Po svemu sude\u0107i ovi su i osnovni problemi sa kojima se suo\u010dava \u010dovecanstvo i ,, Akcija zajedno“ ,slogan Svetskog dana ishrane 2018. godine, za iskorenjivanje gladi do 2030. godine“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mali proizvodja\u010di treba da primene nove odr\u017eive metode kako bi pove\u0107ali produktivnost i prihode. Obezbedjivanje mobilnosti u seoskim zajednicama predpostavlja pristup koji bi vodio ra\u010duna o o\u010duvanju sredine, podsticanju tehnolo\u0161kog razvoja i stvaranja povoljnosti za otvaranje novih stabilnih i odr\u0107ivih radnih mesta, isti\u010du Ujedinjene nacije. Radna snaga i ekonomski razvoj nisu medjutim dovoljni, naro\u010dito za \u017ertve sukoba. Iz ovog razloga cilj,, Nulta“ glad vodi ra\u010duna o dugoro\u010dnom pristupu formiranju jednog inkluzivnog i mirnog dru\u0161tva. Drugi veoma va\u017eni aspekti ti\u010du se bezbednosti i sigurnosti hrane. Profesor Mir\u010da Berka sa Univerzitetaa poljoprivrednih nauka i veterine ka\u017ee:,, Ako se odnosimo isklju\u010divo na bezbednost, a ne sigurnost hrane, najve\u0107i problem je kvalitet hrane koju ljudi treba da jedu i slab divezitet, jer iz slabog diverziteta proizilaze ne najbolji meni za ljudsko zdravlje. Postoji jo\u0161 jedan problem, zbog klimatskih promena, invazija-koje dolaze iz svih delova sveta,, naro\u010dito sa juga- insekata, bakterija, bolesti i \u0161teto\u010dina koje negativno uti\u010du na kvalitet i kolicinu hrane, ne mo\u017eemo se braniti brzinom sa kojom \u0161teto\u010dine napadaju na\u0161e kulture. U ovakvoj situaciji smanjuje se na\u0161 kapacitet da poljoprivredi stavimo na raspolaganje najkvalitetnije sirovine.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Smanjenje rasipanja hrane mo\u017ee doprineti iskorenjivanju gladi. Statisti\u010dki podaci pokazuju dau nedkim delovima koli\u010dina ba\u010dene hrane dosti\u017ee i 100 kg po osobi. Identifikovani rezlozi za ovakvo pona\u0161anje su marketing strategije zamisljene da podsti\u010du kupovinu proizvoda. Jedna organizacija za za\u0161titu potro\u0161a\u010da u Francuskoj pokazala je nedavno da se posle izvr\u0161enih testova do\u0161lo do zaklju\u010dka da pojedini proizvodja\u010di mle\u010dnih proizvoda na pakovanjima stavljaju mnogo manje rokove isteka va\u017enosti proizvoda sa ciljem da se se izvr\u0161i rotacija proizvoda na rafovima prodavnica. I u poljoprivredi se rasipa. Na parcelama ostaju poljoprivredni proizvodi posle prelaska kombajna, ne prodati proizvodi koriste se za sto\u010dnu hranu, dok se od voca i povrca koje ne odgovaraju zahtevima tr\u017ei\u0161ta stvaraju kompost i metan.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Preko 820 miliona ljudi se suo\u010dava sahroni\u010dnom malnutricijom ili neishranjenono\u0161\u0107u, 672 miliona sa gojazno\u0161\u0107u, a 1,3 miliona sa prekomernom te\u017einom, navodi se u izve\u0161taju FAO za 2018. godinu.70% stanovni\u0161tva zahva\u010deno siroma\u0161tvom \u017eivi u seoskim sredinama, gde zavise od poljoprivrede, ribolova i \u0161umarstva, navodi se u pomenutom dokumentu. Zbog toga FAO, Institucija Ujedinjenih nacija, ocenjuje da […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":143283,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522157","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n