Prema statisti\u010dkim podacima svaki peti radnosoban Rumun \u017eiveo je pro\u0161le godine u drugoj dr\u017eavi Evropske unije a ne Rumuniji. Izmedju 4 i 5 milona Rumuna radi i \u017eivi u inostranstvu, samo u Italiji i \u0160paniji skoro dva miliona. U Nema\u010dkoj radi oko 600 000 na\u0161ih dr\u017eavljana,a u Velikoj Britaniji i SAD oko pola miliona. U 2007. godini kada je Rumunija pristupila Evropskoj uniji procenat aktivnog stanovni\u0161tva koji je napustio Rumuniju bio je od svega 7,4%. Koji su razlozi masovnog odlaska u inostranstvo?. Pre svega radi se o finansijskom razlogu, ka\u017ee Korina Neagu, savetnica za ljudske resurse: ,,Na\u0161i dr\u017eavljani ne odlaze samo iz finansijskih razloga. Imaju druge razloge. Ako se ranije odlazilo na zapad samo za ve\u0107om zaradom, sada se odlazi zbog ekonomske, politicke i dru\u0161tveno-kulturne nestabilnosti u na\u0161oj zemlji kao i nefunkcionalnih dr\u017eavnih sistema. Postavlja se pitanje \u0161ta mo\u017eemo da preduzmemo da se situacija promeni. Ljudi odlaze u sve ve\u0107em broju, naro\u010dito mladi koji nemaju perepektive. Ne zbog nedostatka radnih mesta ve\u0107 zbog nemogu\u0107nosti pristupa radnim mestima. Rumunsko tr\u017ei\u0161te nije spremno za sutra\u0161njicu.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugim re\u010dima, obja\u0161njava Korina Neagu, mnogi mladi su se pripremali, shvatili u kakvom su medjunarodnom kontekstu, znaju koje su potrebe, ali ne mogu da se doka\u017eu kod nas. Ovo se mo\u017ee videti i na sajmovima radnih mesta gde dolaze visokokvalifikovani ljudi koji se kasnije ne pozivaju na intervju, jer postoji \u0161tetna predrasuda da su previse kvalifikovani, tra\u017ee ve\u0107e plate, a poslodavac ne mo\u017ee da im ponudi ve\u0107u zaradu. Prema procenama deficit radne snage u Rumuniji dosti\u017ee milion radnika.. Nade u promenu situacije u dogledno vreme ne postoje. Iako plate i ekonomija rastu, a ponuda radnih mesta je ve\u0107a od potra\u017enje, skoro 50% mladih misli na odlazak u inostranstvu u bliskoj budu\u0107nosti, navodi se u sonda\u017ei. Tacnije 47% mladih Rumuna, upozorava profesor sociologije Dumitru Sandu koji je u intervju za Radio Rumunju naglasio: ,,Sama po sebi migracija nije problem. Upravljanje migracijom mo\u017ee izazvati probleme a kada se stvari ne odvijaju kako treba na nacionalnom nivou, situacija se mo\u017ee pogor\u0161ati. \u0160ta se moze preduzeti?. Pre svega potrebna nam je jasna i aktuelna informacija u vezi sa ovim pitanjem, a to se mo\u017ee realizovati sonda\u017eama u inostranstvu. Poslednje sonda\u017ee Vlada Rumunij napravljene su 2007. i 2008. Godine u Italiji i \u0160panij. Karakteristike migracije su brza promena ne samo intenziteta, ve\u0107 i geografske zone distribucije, starosnog doba I migracijskihi razloga.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odlazak mladih u inostranstvo je ozbiljan razlog za nekonsistentan razvoj, dodao je sociolog Dumitru Sandu. Na\u0161i dr\u017eavljani koji \u017eive i rade u inostranstvu i koji su poslali porodicama vi\u0161e od 55 miliardi evra, dali su va\u017ean doprinos razvoju Rumunije. Negativni aspskti migracije se odra\u017eavaju na tr\u017ei\u0161te rada i dramu dece za koje se brine rodbina u Rumuniji a ne roditelji. Jedna od prepreka na putu re\u0161avanja problema migracije je sada \u0161tetan mit, smatra sociolog Dumitru Sandu: ,,Ljudi odlaze pa sta?. Done\u0107emo druge iz inostranstva. Lekare ili gradjevinare. I druge zemlje su se suo\u010davale sa nesta\u0161icom radne snage, imigracija re\u0161ava problem migracije, dolazak radnika iz vanevropskih dr\u017eava re\u0161ava nas odlazak u Evropsku uniju. Ovakav stav je \u0161tetan. Rumunija je u krizi i kriza \u0107e se produbiti. Re\u0161enja se ne pojavljuju preko no\u0107i. Jasno je da \u0107e Rumunija morati da uvozi radnu snagu iz inostranstva. Shvati\u0107e se ubrzo da je za neke sektore uvoz radne snage iz inostranstva skuplji od napora koji nam je potreban da zaustavljanje odluva radnika ili povratak na\u0161ih radnika iz inostranstva.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Potreban nam je proces optimizacije migracije u inostranstvo, dodaje Dumitru Sandu, odnosno organizovanje migracijskih tokova kako bi ovi bili u interesu mati\u010dne zemlje, dr\u017eave destinacije i porodice. Magi\u010dnih re\u0161enja nema, jednostavno treba aktivirati sve mogu\u0107e kanale za re\u0161avanje ovog pitanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema statisti\u010dkim podacima svaki peti radnosoban Rumun \u017eiveo je pro\u0161le godine u drugoj dr\u017eavi Evropske unije a ne Rumuniji. Izmedju 4 i 5 milona Rumuna radi i \u017eivi u inostranstvu, samo u Italiji i \u0160paniji skoro dva miliona. U Nema\u010dkoj radi oko 600 000 na\u0161ih dr\u017eavljana,a u Velikoj Britaniji i SAD oko pola miliona. U […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":49586,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522159","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n