Zvani\u010dnica Organizacije ujedinjenih nacija Patrisija Espinoza, zadu\u017eena za klimatska pitanja, upozorila je da \u0107e 2019. biti medju \u010detiri najtoplije godine od kada se temperature mere. U poljskom gradu Katovice okupili su se predstavnici 200 dr\u017eava kako bi dali novi podsticaj Pariskom sporazumu iz 2015. godine. Jer prema oceni eksperata, ,,posledice klimatskih promena nisu nikada bile te\u017ee, a realnost govori da treba ne\u0161to da preduzmemo. U skladu sa Pariskim sporazumom, \u010dije \u0107e odredbe stupiti na snagu 2020. godine, 184 dr\u017eave su postigle saglasnost da je potrebno da primene ove mere za smanjenje zagadjivanja kako prose\u010dna globalna temperatura ne bi pre\u0161la dva stepena. Idealno bi bilo da temperatura ne predje 1,5 stepeni Celzijusa, nivo koji je zabele\u017een pre industrijske revolucije. 24. Samit Organizacije ujedinjenih nacija za klimu je najva\u017eniji skup posve\u0107en klimatskim promenama posle potpisivanja Pariskog sporazuma. Skup je odr\u017ean u vreme kada izve\u0161taji nau\u010dnika sugeri\u0161u da \u010dovecanstvo ima na raspolaganje samo 12 godina za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te za 50% i spre\u010davanje klimatske katastrofe.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija je nedavno predstavila strategiju pomo\u0107u koje Evropa mo\u017ee da postane neutralna sa stanovi\u0161ta efekata na klimu do 2050. godine Kako se mo\u017ee ovo i ostvariti? Pre svega investicijama u realna tehnolo\u0161ka re\u0161enja, informisanjem stanovnika I udru\u017eivanjem napora u klju\u010dnim oblastima kao \u0161to su, recimo, industrijska politika, finansije i istra\u017eivanje. Ambiciozni cilj ove klimatske neutralnosti preto\u010den u nultu emisiju \u0161tetnih gasova do 2050. godine predpostavljalo bi zajedni\u010dke akcije u strate\u0161kim oblastima. Komesar za klimatske promene i energiju Miguel Arijas Kanjete isti\u010de: ,,U ovim scenarijama imamo sedam elemenata. U prvom redu evropski energetski sistem treba dekarbonizovati. Do 2050. godine 80% <\/em>elektri\u010dne<\/em> energije <\/em><\/p>\n
proizvodi\u0107e<\/em> se iz obnovljivih izvora. Zajedno sa nuklearnom <\/em>energijom <\/em>predstavlja\u0107e<\/em> <\/p>\n
ki\u010dmu<\/em> energetskog sistema bez uglenika u Evropi. I Evropska unija <\/em>\u0107<\/em>e se <\/em>su\u0161tinski<\/em> elektifikovati, <\/em><\/p>\n
udvostru\u010di\u0107e<\/em> se kvota <\/em>elektri\u010dne <\/em>energije u <\/em>ukupnoj potra\u017enji<\/em> za energijom do 2050. godine. <\/em>Elektri\u010dna<\/em> energija <\/em>koristi\u0107e<\/em> se sve <\/em>vi\u0161e<\/em> za grejanje <\/em>i saobra\u0107aj<\/em>. Drugi element<\/em>–<\/em> energetska efikasnost, <\/em>odigra\u0107e<\/em> klju\u010dnu<\/em> ulogu za industriju ali i za stanove i usluge. U <\/em>tre\u0107em<\/em> redu potreban je <\/em>ve\u0107i<\/em> doprinos <\/em>saobra\u0107aja.<\/em> Trenutno, udeo ove oblasti u emisijama gasova sa efektima staklene ba\u0161te iznosi skoro jednu <\/em>tre\u0107inu.<\/em> Ra\u010dunamo<\/em> na elektrifikaciju <\/em>saobra\u0107aja,<\/em> prelazak na alternativna, sinteti\u010dka goriva i efikasnije <\/em>na<\/em> upravljanje<\/em> saobra\u0107ajem<\/em>.<\/p>\n
Industrija je \u010detvrti element. Emisije kao rezultat industrijskih procesa predstavljaju i dalje veoma slo\u017een problem i ovde su potrebna razli\u010dita goriva. Komesar Kanjete precizira: ,,U petom redu <\/em>odr\u017eiva<\/em> upotreba terena je veoma <\/em>va\u017ena<\/em>, treba u <\/em>ve\u0107oj<\/em> meri koristiti biomasu, ali treba da se uverimo i da <\/em>\u0107<\/em>e se <\/em>odr\u017eati<\/em> pa<\/em>\u010d<\/em>ak i <\/em>pove\u017eati<\/em> kapacitet <\/em>\u0161<\/em>uma za apsorpcije ugljenika. U <\/em>\u0161<\/em>estom redu infrastruktura <\/em>\u0107<\/em>e biti od <\/em>su\u0161tinske va\u017enosti<\/em> za integraciju evropskih energetskih sistema, digitalizaciju i <\/em>kori\u0161\u0107enje<\/em> goriva sa smanjenom emisijom ugljenika. U sedmom <\/em>redu <\/em><\/p>\n
skladi\u0161tenje<\/em> uglenika. Uprkos <\/em>sada\u0161njim<\/em> problemima <\/em>bi\u0107e<\/em> nam potrebna i dekarbonizacija industrije<\/em>.<\/p>\n
Imamo solidan mandat od strane stanovni\u0161tva, podse\u0107a zvani\u010dni Brisel. U skladu sa najnovijim rezultatima specijalnog Evrobarometra koji su objavljeni u novembru teku\u0107e godine, 93% evropskih dr\u017eavljana smatra da klimatske promene izaziva ljudska aktivnost, 85% se sla\u017ee da borba protiv klimatskih promena i efikasnija upotreba energije mogu dati sna\u017ean podstrek ekonomskom rastu i otvaranju novih radnih mesta u Evropi. Od 1. januara Rumunija predsedava Savetom Evropske unije i tokom svog mandata predvidjene su rasprave o strategijama koje \u0107e definisati komunitarni prostor u narednim decenijama. Sa ove ta\u010dke, Rumunija mo\u017ee poja\u010dati ulogu isto\u010dne Evrope u energetici, smatra predsednik Evropskog instituta za klimu Julijan Popov: ,,Osim <\/em>Bregzita-tu\u017ene<\/em> pri\u010de-<\/em> Rumunija <\/em>\u0107<\/em>e presedavati startom pregovora o strategiji za 2050. godinu. <\/em>Ovo je<\/em> veoma <\/em>va\u017ean<\/em> dokument, jer Evropska unija najzad prelazi na zelenu ekonomiju. <\/em>Vodi\u010de<\/em> se razgovori i o <\/em>bud\u017eetu<\/em> Evropske unije, koji treba da predvidi <\/em>ve\u0107a<\/em> sredstva za 25% za klimatske promene i 60% za <\/em>istra\u017eivanje<\/em>. Radi se o novoj paradigmi, jer je Evropa shvatila da zaostaje u <\/em>istra\u017eivanju.<\/em> U ovom trenutku Evropa se budi<\/em>.\u201d<\/p>\n
A Rumunija mo\u017ee ostaviti svoj va\u017ean otisak na budu\u017ee strategije Evropske unije, dodao je Julijan Popov.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zvani\u010dnica Organizacije ujedinjenih nacija Patrisija Espinoza, zadu\u017eena za klimatska pitanja, upozorila je da \u0107e 2019. biti medju \u010detiri najtoplije godine od kada se temperature mere. U poljskom gradu Katovice okupili su se predstavnici 200 dr\u017eava kako bi dali novi podsticaj Pariskom sporazumu iz 2015. godine. Jer prema oceni eksperata, ,,posledice klimatskih promena nisu nikada bile […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":156002,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522162","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n