Privreda Rumunije zabele\u017ei\u0107e ove godine rast od 3,5% i od 3,1% u 2020. godini, \u0161to predstavlja smanjenje za 1 indeksni poen u odnosu na poro\u0161logodi\u0161nju prognozu, navodi u polugodi\u0161njem izvestaju ,,Global ekonomik prospekts“, izve\u0161taj koji objavljuje Svetska banka. Medjunarodna finansijska institucija procenjuje da je u Evropi i Centralnoj Aziji privredni rast usporen na 3,1% u 2018 sa 4% u 2017. godini pre svega zbog smanjenja privrdne aktivnosti u Turskoj u drugom polugodi\u0161tu pro\u0161le godine. Ne ra\u010dunaju\u0107i Tursku, ekonomski rast ostaje nepromenjen, od 2,9% u 3018. godini, jer usporavanje rasta u Bugarskoj i Rumuniji nadoknadjuje se ubrzanjem proizvodnje na istoku, ocenila je Svetska banka. Oc\u010dkuje se usporavanje ekonomskog rasta u svetu na 2,9% u 2019. godini, za 0,1% u odnosu na 2018 i 0,2%u 2017, dok \u0107e se rast svetske trgovine smanjiti na 3,6% ove godine sa 3,8% u 2018 i 5,4% u 2017. Ovo usporavanje utica\u0107e negativno na svetsku industriju, smatra ova medjunarodna finansijska instiitucija. Svetska banka upozorava da postoji sve ve\u0107i rizik za globalnu ekonomiju, da se perspektive pogor\u0161avaju zbog poo\u0161trenih finansijskih uslova, rastu\u0107ih trgovinskih tenzija i turbulencija na finansijskim tr\u017ei\u0161tima pojedinih zemalja sa privredama u usponu i u razvoju. Na po\u010detku 2018. godine svetska privreda je bila u punom zamahu, ali je posustala kasnije, a ubudu\u0107e privredni rast bi mogao da se uspori jo\u0161 vi\u0161e“- upozorava generalna direktorka Kristina Georgijeva. Istovremeno posledice trzavica izmedju SAD i Kine oseti\u0107e se u celom svetu i mogle bi pove\u010dati nestabilnost na finansijskim tr\u017ei\u0161tima, a to bi ozbiljno pogodile ekonomije u razvoju. Ra\u010dunice pokazuju da bi se ekspanzija najja\u010de ekonomije SAD mogla smanjiti na 2,5% ove godine sa 2,9% u 2018, a kineska zabele\u017eiti rast od samo 6,2%, za 0,3% manji od pro\u0161logodi\u0161njeg. Za evro zonu prognozira se ekonomski rast od 1,6 ove godine, za 0,3% manji nego 2018. godine. Kada je re\u010d o privredi Rumunije medjunarodna finansijska institucija prognozira rast bruto dru\u0161tvenog proizvoda u 2018. godini od 4,1%, manji za jedan indeksni poen u odnosu na julsku prognozu. U 2021. godini, privreda \u0107e zabele\u017eiti rast od 2,8%. Prema statisti\u010dkim podacima Rumunija ima i dalje zavisnu ekonomiju, veliki spoljnotrgovinski deficit, a Rumuni tro\u0161e \u010dak 48% porodi\u010dnog bud\u017eeta na hranu. Profesor univerziteta Mir\u010da Kosea u intervju za Radio Rumunija napravio je analizu trenutne spoljnotrgovinske situacije: ,,Opredelili smo se na industriju koja proizvodi opremu, komponente i sklopove za auto industriju. Rumunija je postala veliki proizvodja\u010d automobila, industrije koja mnogo zaostaje za tehnolo\u0161kim procesom. Dok drugi proizvode i pronalaze nove proizvode mi ih proizvodimo u na\u0161im fabrikama. Nije ovo lose jer imamo radna mesta. Rumunski izvoz danas zavisi u proporciji od 50% do 70%od industrijskog izvoza u nekoliko razvijenih dr\u017eava, u Nemacku, Francusku i Italiju. Ovde izvozimo rezervne delove za automobile, motore, komponente. Ako bi se auto tr\u017ei\u0161te na zapadu smanjilo, a ovaj trenutak nije daleko, sude\u0107i bar po pokretima u Francuskoj i Neme\u010dkoj kao i trgovinskom ratu Trampa, ne\u0107emo imati vi\u0161e porudzbina za automobile i ne\u0107emo izvoziti. \u0160ta izvozimo u ovo vreme\u200b?. Industrijske proizvode raznih vrsta i IT proizvode i usluga, ali vi\u0161e od 60% vrednosti ovih proizvoda spada na uvoz. Na\u0161a ekonomija zvisi od razvijenih cenatara drugih zemalja, uglavno od tvrdog jezgra Evropske unije.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Mnogi eksperi najavljuju rast bankarskih kamata ove godine, posle du\u017eeg perioda kada su banke, poku\u0161avaju\u0107i da otklone efekte finansijske kriz, zadrzale kamatne stope na veoma niskom nivou. Posledice \u0107e se najverovatnije ose\u0107ati i u Rumuniji, smatra finansijski analiti\u010dar Aurelijan Dragija: ,,Mislim da su perspektive 2019. godine dobre, ali sve zavisi od privrednih evolucija. Mnogi ekonomisti i medjunarodne finansijske institucije smatraju da \u0107e se ritam rasta usporiti, \u0161to vazi i za Rumuniju. iako \u017ee privredni rast nase zemlje ostati iznad privrednog rasta drugih evropskih zemlja i posebno evro zone. Ovo zna\u010di da bi i ritam rasta u bankarskom sistemu i bankarskom kreditiranju mogao zabele\u017eiti umereni rast“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Aurelijan Dokija smatra da mere koje je Narodna banka Rumunije preduzela za ograni\u0107enje kreditiranja fizi\u010dkih lica od 1. januara ove godine pogoditi samo u\u017ei krug osoba i ne\u017ee ostaviti negativan pe\u010dat na evoluciju bankarskog kreditiranja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Privreda Rumunije zabele\u017ei\u0107e ove godine rast od 3,5% i od 3,1% u 2020. godini, \u0161to predstavlja smanjenje za 1 indeksni poen u odnosu na poro\u0161logodi\u0161nju prognozu, navodi u polugodi\u0161njem izvestaju ,,Global ekonomik prospekts“, izve\u0161taj koji objavljuje Svetska banka. Medjunarodna finansijska institucija procenjuje da je u Evropi i Centralnoj Aziji privredni rast usporen na 3,1% u […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":81833,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522164","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n