Odluka zvani\u010dnog Be\u010da da od 1. januara 2019. godine smanji de\u010dije dodatke deci stranih radnika u Austriji izazvala je reakcije u mnogim zemljama. U slu\u010daju Rumunije primenjuje se indeks od 0,484 koji izra\u017eava razliku izmedju cena u dve drzave, drugim re\u010dima u na\u0161em slucaju deciji dodatak se smanjuje za 50%. Ovo indeksiranje de\u010dijeg dodatka ne po\u0161tuje princip ravnopravnosti i nediskriminacije, zajedni\u010dke vrednosti na kojima se bazira Unija \u010dak ni princip ,,ujedinjeni u razli\u010ditosti“ koji ja\u010da evropski projekat, izjavila je u Bukure\u0161tu ministarka za Rumune van granica zemlje Elena Natalija Intotero. Ministarstvo je saop\u0161tilo da posebnu pa\u017enju poklanja polo\u017eaju pogodjenih rumunskih radnika \u010dija deca \u017eive u Rumuniji. Ina\u010de ovaj zakon pogadja i dr\u017eavljane drugih zemalja i ovo pitanje treba razmatrati na nivou Evropske unije. Bukure\u0161t smatra da sve dok Rumuni imaju iste obaveze kao i dr\u017eavljani zemalja u kojima rade i pla\u0107aju iste doprinose treba da u\u017eivaju ista prava. Indeksacija de\u010dijeg dodatka za decu koja \u017eive u zemlji porekla je retki primer diskriminacije i Vlada razmatra mogu\u0107nost obra\u0107anja Evropskom sudu pravde, izjavio je \u0161ef rumunske diplomatije Teodor Mele\u0161kanu. U izjavi za Radio Rumunija ministar rada i socijalne pravde Marijus Budaj je naglasio: ,,Stav Rumunije `je nedvosmislen. Evropski radnici treba da u\u017eivaju ravnopravni tretman u zemljama u kojima rade. Pravo na slobodno kretanje je jedna od osnovnih prava Evropske unije i jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta. Rumunija \u0107e se suprostavljati svakoj inicijativi koja bi uzrozila pravo na slobodno kretanje i pokrenu\u0107e potrebne inicijative za re\u0161avanje ovog pitanja. Razgovarao sam sa komesarkom za rad Tisen koja je rekla da se sla\u017ee sa stavom Rumunije prema ovom pitanju.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija je saop\u0161tila da \u0107e detaljno analizirati austrijski zakon o de\u010dijem dodatku sa stanovi\u0161ta kompatibilnosti sa evropskim zakonodavstvom. U medjuvremenu portparol Komisije je podsetio da je poznat stav Bukure\u0161ta koji tvrdi da indeksacija porodicnih beneficija nije u skaldu sa zakonom Evropske unije. Austrijski ministar porodice odbacio je kritike Bukure\u0161ta sa napomenom da Rumunija u svojstvu predsedavaju\u0107e Saveta Evropske unije treba da zauzme neustralan stav. Istina, dodaje profesor univerziteta Julijan Kifu, ali za stolom Rumunija, kao i ostale \u010dlanice, ima sopstveni stav. Sa druge strane o socijalnim primanjima razmatralo se i u Velikoj Britaniju u vreme kampanje za referendum o Bregzitu, podse\u0107a profesor Kifu: ,,U to vreme UKIP-a, Nezavisna partije Velike Britanije na \u010delu sa Najd\u017eelom Faradjom postavila je pitanje socijalnih primanja. Pridru\u017eili su se i pojedini konzervativci, Boris D\u017eonson, tada\u0161nji gradona\u010delnik Londona, koji je kasije odustao od svog stava i po\u010deo da se bavi politikom. Po\u010dela je rasprava na nivou Evropske unije i Velike Britanije i Austrija u istoj meri, upoynate su sa \u010dinjenicom da izmene socijalnih primanja, porezi i itd ne mogu se usvojiti diskriminatorno u zavisnosti od zemlje porekla ili razlika izmedju radnika iz zemlje porekla i evropskog dr\u017eavljana. Ovo je kristalno jasno. Kada se usvaja zakon koji se kosi sa evropskim, startuje postupak sankcionisanja, i ako dr\u017eava ne \u017eeli da izvr\u0161i izmene u predvidjenom roku, Evropska komisija dostavlja predmet Evropskom sudu pravde protiv doti\u010dne dr\u017eave.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po oceni profesora Kifua, ako se dovde sti\u017ee i dosije je kompletan, procedura se odvija dosta brzo, kako se ne bi prekomerno kasnilo sa sankcionisanjem neuskladjenog zakona koji je diskriminatorni i antievropski. Do kona\u010dne odluke Sudjenje pred Evropskim sudom pravde traje od nekoliko meseci do najvi\u0161e godinu ipo dana. Ovu odluku dr\u017eave treba da po\u0161tuju i usklade zakone sa evropskim pravilima za koje su se izjasnije prilikom prijema u \u010dlanstvo Evropske unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Odluka zvani\u010dnog Be\u010da da od 1. januara 2019. godine smanji de\u010dije dodatke deci stranih radnika u Austriji izazvala je reakcije u mnogim zemljama. U slu\u010daju Rumunije primenjuje se indeks od 0,484 koji izra\u017eava razliku izmedju cena u dve drzave, drugim re\u010dima u na\u0161em slucaju deciji dodatak se smanjuje za 50%. Ovo indeksiranje de\u010dijeg dodatka ne […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":80176,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522165","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n