\u010cove\u010danstvo treba da prekine rat protiv prirode jer planeta uzvra\u010da i ta\u010dka od koje nema povratka je veoma blizu- upozorio je generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Antonio Gutere\u0161 na pragu Konferencije o klimi u Madridu. On je naglasio da su poku\u0161aji da se ispune postavljeni ciljevi o smanjenju emisja gasova staklene ba\u0161te nedovoljni, ali je izrazio istovremeno uverenje da \u0107e se preuzeti mnogo odlu\u010dniji anga\u017emani u Madridu. Pojedine dr\u017eave, poput SAD i Brazila izdr\u017eale su pred pritiscima za intenziviranje napora na suzbijanju globalnog zagrevanja, na nezadovoljstvo malih dr\u017eava i protesnim akcijama na kojima su zatra\u017eene hitne mere. Samit u Madridu, koji se smatra testom kolektivne volje vlada da slu\u0161aju savete eksperata za spre\u010davanje zagrevanja do tacke od koje nema povratka ne mo\u017ee se okvalifikovati uspenim. Susret na visokom nivou usledio je posle usvajanja rezolucije u Evropskom parlamentu kojom se pogla\u0161ava vanredna situacija u oblastima klime i za\u0161tite \u010dovekove okoline u Evropsi i na globalnom nivou. U pomenutom dokumentu od Evropske unije se zahteva od klimatska neutralnost do 2050. godine postane dugogodi\u0161nji prioritet u skladu sa Pariskim sporazumom.,,Klimatske promene izla\u017eu nas ogromnim rizicima i o\u010digledne su za ceo svet. Treba da ula\u017eemo u \u010diste tehnologije da bismo iza\u0161li u susret zelji miliona mladih koji su iza\u0161li na ulice kao i ljudi koji su do\u0161li \u010dak ovde u Auli Evropskog parlamenta da nas podsete da nemamo drugu planetu“, izjavio je predsedik David Sasoli. Evropska unija i 194 dr\u017eave potpisale su Pariski sporazum o klimatskim promenama. Cilj Brisela je smanjenje emisija ugljen dioksida za 40% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu. Uprkos ovom cilju postoji sve sna\u017eniji pritisak za ambicioziji nivo za koji se zala\u017ee i nova predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen:,, Ako postoji u svetu jedna oblast kojoj je potreban lider\u0161ip Evrope, onda je to borba protiv klimatskih promena. Za Evropu i ceo svet ovo je su\u0161tinski problem. Kako bi moglo da bude druga\u010dije kada 85% ljudi \u017eivi u ekstremnom siroma\u0161tvu u najvulnerabilnijim dr\u017eavama na klimatske promene? Kako mo\u017ee ovo pitanje da ne bude su\u0161tinsko? Ne treba da gubimo nijedan trenutak u borbi protiv klimatskih promena“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija sprema evropski zakon o nepovratnoj klimatskoj neutralnosti Evropske unije. Ovaj prvi evropski klimatski zakon koji predpostavlja aktivno u\u010de\u0161\u0107e svih ekonomskih sektora, precizirala je Ursula von der Lajen, je pojekat o \u010distoj i pristupa\u010dnoj energiji i izradi strategije biodiverziteta. Na okruglom stolu sa mnogim svetskim liderima Ursula von der Lajen odnosila se i na investivcioni plan potreban za primenu klimatske akcije zasnovane na investicije, inovaciju i nove tehnologije. Za ovaj plan izdvoji\u0107e se miliarda evra u narednih 10 godina. Predsednica Evropske komisije je naglasila da, iako se neki \u017eale na visoke tro\u0161kove, treba da znaju cenu koju treba platiti ako se ne preduzmu mere za smanjenje \u0161tetnih efekata emisija gasova staklene ba\u0161te. Efekti klimatskih promana su najve\u0107a opasnost po zdravlje ljudi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija. Broj osoba koje boluju u svetu zbog zagadjenja, stresa ekstremnih temperatura je sve ve\u0107i, a oko 7 miliona ljudi umire prerano zbog zagadjenja vazduha. Izve\u0161ta\u010d Radio Rumunija iz Madrida Anamarija Damijan je istakla: ,,Plu\u010dne bolesti, rak plu\u0107a, pneumonija, sr\u010dani i mo\u017edani udari su i posledice zagadjenja. Jedan od odgovornih predstavnika Svetske zdravstvene organizacije je objasnio u Madridu da ljudu pla\u0107aju zdravstvenu cenu zbog nepostojanja mera za borbu protiv klimatskih promena. Zagadjenje vazduha ugro\u017eava plu\u0107a, mozak, kardiovaskularni sistem. Esperti tvrde da je neprihvatljivo da se za smanjenja posledica zagadjenja ula\u017ee manje od 1% ukupnog obima medjunarodnog finansiranja.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija je predlo\u017eila da se formira tranzitni fond da ne bi zaostajale ba\u0161 one zemlje koje treba da naprave nejkrupnije korake ka klimatskoj neutralnosti. Ovaj fond bi predvideo javna i privatna finansijska sredstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pretvaranje Evrope u prvi neutralni klimatski kontinent do 2050. godine predstavlja veliki izazov. Da bi se ovaj cilj ostvario, Evropska komisija predstavila je Evropski ekolo\u0161ki plan, najambiciozniji paket mera za prelazak na zelenu i odr\u017eivu privredu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cove\u010danstvo treba da prekine rat protiv prirode jer planeta uzvra\u010da i ta\u010dka od koje nema povratka je veoma blizu- upozorio je generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Antonio Gutere\u0161 na pragu Konferencije o klimi u Madridu. On je naglasio da su poku\u0161aji da se ispune postavljeni ciljevi o smanjenju emisja gasova staklene ba\u0161te nedovoljni, ali je […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":522270,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522269","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n