Ekstremne meteorolo\u0161ke pojave su sve u\u010destalije i intenzivnije, a posledice po dru\u0161tveno-ekonomsku oblast sve ozbiljnije. Stru\u010dnjaci upozoravaju da \u0107e nas globalno zagrevanje obavezati na promenu na\u010dina zivota. Njihove ocene potkrepljene su podacima da je na svetskom novou 2019. godin bila druga najtoplija u poslednjih 140 godina. U Rumuniji 2019. je bila najtoplija od 1900 godine do sada, dok je poslednja decenija bila najvru\u0107a u istoriji meteorolo\u0161kih merenja. Najnoviji izve\u0161taji i studije na svetskom nivou pokazuju da efekti globalnog zagrevanja ugro\u017eavaju \u010dove\u010danstvo mnogo br\u017ee nego sto se verovalo. Prema pojedinim scenarijima 2050. godine globalno zagrevanje moglo bi da dostigne 20 dana sa utita\u010dnim temperaturama. Na pitanje \u0161ta bi trebalo preduzeti, generalni sekretar Rumunske akademije Jon Dumitrake odgovara: ,,20 dana ubita\u010dnih temperatura uti\u010du na raspad mnogih ekosistema. U ovoj situaciji treba preseliti preko jedne miliarde ljudi. Ritam rasta globalne temperature je mnogo br\u017ei nego u periodu 1880-2000. Prose\u010dna globalna temperatura pove\u0107ana je za jedan stepen Celzijusa, a do 2100 postoji opasnost od porasta za jo\u0161 4 stepena. Koncentracija uglendioksida u atmosferi prema\u0161ila je granicu od 400ppm iako u poslednih 400 000 godina nije bila visa od 300 ppm. Do globalnog zagrevanja sada dolazi 10 puta br\u017ee nego u periodu poslednjeg zagrevanja.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sada\u0161nje zagrevanje se razlikuje od prethodnih jer je ovo prvo zagrevanje na koje uti\u010de \u010dovekova aktivnost. Uglendioksid koji emituju termocentrale i automobili, metan koji dolazi sa farmi, hemijsko d\u017eubrivo koje se koristi u intenzivnim poljoprivrednim kulturama \u010dinioci ostavljaju sna\u017ean pecat na zagrevanje. Svi stru\u010dnjaci su saglasni sa ocenom da se zagrevanje ne mo\u017ee zaustaviti i iz drugih prirodnih razloga, ali ono se mo\u017ee usporiti. Statistike dokazuju da ljudska aktivnost proizvodi godi\u0161nje 35 miliardi tona uglendioksida. Direktor Geografskog instituta Akedemije Dan Balteanu precizira: ,,Ovaj efekat staklene ba\u0161te razvija se ubrzanim ritmom u poslednjih 40 godina. Ovaj period mi nazivamo velikim ubrzanjem.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Efekti globalnog zagrevanja ose\u0107aju se na svim planovima. Od prirode do svetske privrede i geopolitike. U Rumuniji njte\u017ee posledice izazivaju meteorolo\u0161ke neprilike. ,,Epizode sa toplotnim talasima su sve du\u017ee, nakon su\u0161nih perioda periodi\u010dno dolaze obilne padavine koje izazivaju poplave na lokalnom i regionalnom planu. Ovi podaci nam pokazuju da bez odlaganja treba da preduzmemo efikasne i odr\u017eive mere za upotrebu vode iz tla. Jer visoke temperatute izazivaju su\u0161u, su\u0161a smanjuje poljoprivrednu proizvodnju, cene poljoprivrednih proizvoda rastu, tako da preti i prehrambena kriza. Prema oceni meteorologa Rumunija je jedna od najugro\u017eenijih evropskih zemalja su\u0161om, pojava koja je sve intenzivnija u poslednje dve decenije. Direktor Nacionalne meteroroloske administracije Elena Mateesku isti\u010de: ,,Od 2000. godine do sada imali smo 19 najtoplijih godina. 2019. bila je toplija za skoro 0,5 stepeni Celziusa. Zbog deficita padavina zabele\u017eili smo u glavnim poljoprivrednim zonama jaku i ekstremnu pedolo\u0161ku su\u0161u. Od 1. do 26. januara palo je samo 3 litra ki\u0161e na kvadratni metar, iako je klimatolo\u0161ka norma od 33,6 litara po kvadratnom metru.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Borba za usporavanje globalnog zagrevanja predpostavlja usvajanje svetskih i nacionalnih programa za smanjenje emisija u industriji, investicije u zelenu energiju, po\u0161umljavanja i reciklazu, kao i smanjenje pojedina\u010dne potro\u0161nje energije. U set mere za smanjenje posledica od klimatskih promena na \u010dovekovu sredinu i dru\u0161tvo spada i osnivanje Evropskog agrometeorolo\u0161kog centra za VI Region Evrope\u2013prvi pilot ove vrste na svetu koji \u0107e funkcionisati u Rumuniji. Odluka o osnivanju doneta je pro\u0161le godine u \u017denevi na Svetskom agrometeorolo\u0161kom kongresu. Pored osnivanja Evropskog agrometeorolo\u0161kog biltena, Centar \u0107e \u0161kolovati budu\u0107e evropske stru\u010dnjake koji \u0107e raditi u meteorolo\u0161kim slu\u017ebama kontinenta, objasnio je generalni direktor Nacionalne meteorolo\u0161ke administracije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ekstremne meteorolo\u0161ke pojave su sve u\u010destalije i intenzivnije, a posledice po dru\u0161tveno-ekonomsku oblast sve ozbiljnije. Stru\u010dnjaci upozoravaju da \u0107e nas globalno zagrevanje obavezati na promenu na\u010dina zivota. Njihove ocene potkrepljene su podacima da je na svetskom novou 2019. godin bila druga najtoplija u poslednjih 140 godina. U Rumuniji 2019. je bila najtoplija od 1900 godine […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522315","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n