Odgovorna za 10% ukupnih koli\u010dina emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te, Evropska unija je preuzela obavezu da do 2050. godine postane prvi klimatski neustralni kontinent. Drugim re\u010dima da smanji emisije uglen dioksida i drugih \u0161tetnih elemenata do nivoa totalne prirodne apsorpcije ekosistema. Ideja nije novijeg datuma, ona je ve\u0107 nekoliko godina prioritet Brisela, a u decembru pro\u0161le godine predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen na plenumu evropskog zakonodavnog tela lansirala je Evropski ekolo\u0161ki pakt. Dokument predvidja mapu puta za osiguranje trajnosti evropske privrede i pretvaranje klimatskih izazova u \u0161anse za sve politi\u010dke oblasti kao i u garanciju jedne tranzicije koja ,,bi bila pravedna za sve i naklonjena inkluziji svih“. Evropski poslanik Rumun Sigfrid Mure\u0161an je izjavio: ,,\u017delimo da do 2050. godine ne izbacimo vece koli\u010dine uglen dioksida u atmosferu od prirodne apsorpcije vegetacije. Ovo je na\u0161 dugotrajni odr\u017eivi cilj: manje zagadjenja, \u010distiji gradovi, stabilna i dobro pla\u0107ena radna mesta u novim privrednim sektorima koji se oslanjaju na inovaciju i digitalizaciju.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski ekolo\u0161ki pakt stvoren je za ljude, a na\u0161a vizija je klimatski neutralna Evropa do 2050. godine. O\u010dekuje nas promena bez presedana koja \u0107e funkcionisati ako bude pravedna i odr\u017eiva za sve. Podr\u017ea\u0107emo ljude i regije koje treba da ulo\u017ee ve\u0107e napore za realizaciju ove promene kako bismo bili sigurni da niko ne\u0107e zaostajati. Ekolo\u0161ki pakt nala\u017ee velike potrebe za investicijama koje \u0107emo pretvoriti u investicione \u0161anse“, ocenila je Ursula von der Lajen. Prema re\u010dima predsednice Evropske komisije, postoji namera je da se mobilizuje najmanje hiljadu miliardi evra za deblokadu talasa zelenih investicija. Prema Briselu, Mehanizam za pravednu tranziciju je klju\u010dni instrument zasnovan na tri finansijska izvora- na Fondu za pravednu tranziciju, finansijsku \u0161emu na novou InvestEU i na kreditnnom mehanizmu u saradnji sa Evropskom investicionom bankom. Sve \u010dlanice Evropske unije, regije i sektori ima\u0107e zadatak da daju tranzitni doprinos, ali intenzitet izazova bi\u0107e razli\u010dit. Pakt se smatra najambicioznijim paketom mera. Karmen Avram evroparlamentarka iz Rumunije obja\u0161njava: ,,Green Deal predla\u017ee promenu svih politika funkcionisanja Evropske unije u posledjih 70 godina, jer cilja na smanjenje emisija uglen dioksida za 50% do 2030. godine i za 80% do 100% do 2050. godine. Trebalo bi da Evropa postane prvi kontinent bez emisija uglen dioksida. Cela ova revolucija ima za cilj ograni\u010davanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Zbog \u010dega nam je ovo potrebno? Da bismo nau\u010dno dokazali da sa velikom brzinom jurimo ka ta\u010dki od koje povratka nema.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Evropski ekolo\u0161ki plan ne na\u0161a nova strategija rasta, koristi\u0107e nam u borbi za smanjenje emisija i istovremeno za otvaranje novih radnih mesta“- dodala je Ursula von der Vlajen. Za realizaciju ovog cilja Komisija je predlo\u017eila da se finansijskom planu za 2021-2027. godinu za klimatske aktivnosti izdvoji jedna tre\u0107ina bud\u017eeta Evropske unije. Komisija smatra da sada\u0161nje politike mogu smanjiti emisiju \u0161tetnih gasova samo za 60% do 2050. godine tako da su potrebne ambicioznije akcije. Evropski parlament \u017eeli da budu\u0107i klimatski zakon bude ambiciozniji i predla\u017ee da se do 2030. godine smanje koli\u010dine uglen dioksida za 55% u odnosu na 1990. godinu umesto za najmanje 50%, koliko je predlo\u017eila Evropska komisija. Trebalo bi da Evropska unija usvoji ove ciljeve mnogo pre novembarske Konferencije Organizacije ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Poslanici \u017eele takodje da se utvrdi i prelazni cilj za 2040. godinu kako bi bili sigurni da je Evropska unija na dobrom putu da dostigne klimatsku neutralnost 2050. godine. U pismu nekoliko \u010dlanica od Komisije tra\u017ei da ubrza ovaj priovces i da razgovori izmedju \u010dlanica Unije o finalnom klimatskom cilju za 2030. godinu treba da startuju najkasnije u junu. Ovo predpostavlja da do juna meseca Evropska komisija treba da predstavi sopstvene predloge. Rumunija je deo Ekolo\u0161kog pakta i zajedno sa Poljskom i Nema\u010dkom mogla bi da primi ve\u0107a finansijska sredstva za pravednu tranziciju na smanjenje emisjija \u0161tetnih gasova do 2050. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Odgovorna za 10% ukupnih koli\u010dina emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te, Evropska unija je preuzela obavezu da do 2050. godine postane prvi klimatski neustralni kontinent. Drugim re\u010dima da smanji emisije uglen dioksida i drugih \u0161tetnih elemenata do nivoa totalne prirodne apsorpcije ekosistema. Ideja nije novijeg datuma, ona je ve\u0107 nekoliko godina prioritet Brisela, a u […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":156272,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522316","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n