Pandemija koronavirusa paralisala je svetsku privredu i ugurala svet u recesiju koja \u0107e biti mnogo te\u017ea od globalne finansijske krize od pre jedne decenije, ocenila je generalna direktorka Medjunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva. Ona je pozvala razvijene privrede da ula\u017eu dodatne napore i pomognu zemljama sa ekonomijama u usponu i razvoju da premoste ekonomske i zdravstvene posledice pandemije. Sa tr\u017ei\u0161ta zemalja sa privredama u usponu je ve\u0107 povu\u010deno oko 90 miliardi dolara, mnogo vi\u0161e nego u periodu finansijske krize 2008. godine, upozorila je Georgijeva. Suo\u010dene sa zajedni\u010dkim neprijateljem, vlade i finansijske institucije tra\u017ee re\u0161enja. Preko okeana, Va\u0161ington je doneo istorijski plan o lansiranju te\u0161ko pogodjene ameri\u010dke ekonomije pandemijom koronavirusa, plan vredan dve hiljade miliardi dolara. Sa svoje strane i Evropa je preduzela vanredne mere.,,Samo najodlu\u010dniji odgovori omogu\u010di\u0107e nam da odolimo krizi izazvanoj novim koronavirusom. Treba da iskoristimo sva raspolo\u017eiva sredstva. Svaki raspolo\u017eivi evro iz bud\u017eeta Evropske unije usmeri\u0107e se na izlazak iz krize, svaki propis \u0107e biti fleksibilizovan kako bi se finansiranje odvijalo nesmetano “, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen. Unija je ve\u0107 donela va\u017ene odluke o izdvajanju velikih iznosa koje zemlje \u010dlanice treba efikasno da upotrebe. Rumunija, \u010dlanica Unije od 2007. godine, deo je ovog evropskog koncentrisanog napora. Rumunski evroparlamentarac Zigfrid Mure\u0161an, gost Radia Rumunija, je izmedju ostalog rekao:,,Evropska komisija je predlo\u017eila va\u017ene mere koje \u0107e nam biti od pomo\u0107i u borbi sa koronavirusom. Pre svega radi se o hitnom izdvajanju 3 miliarde evra iz bud\u017eeta Evropske unije za 2020. godinu. Rezervni fondovi Evropske unije su sada usmereni na borbu protiv koronavirusa. Kako \u0107e se izdvajati ova sredstva? 300 miliona izdvoji\u0107e se odmah za centralizovanu nabavku za\u0161titne opreme i za relevantnu opremu, testove i borbu protiv koronavirusa. Evropska unija predla\u017ee da se bez odlaganja izdvoji 2,7 miliardi evropskih fondova za izgradnju privremenih zdravstvenih kapaciteta, recimo za bolnicu Rumunske vojske podignutu u Bukure\u0161tu, zatim za izgradnju, uredjivanje i odr\u017eavanje karantinskih cenatara koji su veoma va\u017eni za nas, jer mnogi na\u0161i drzavljani dolaze iz zemalja ,,crvene zone“. Evropskim novcem finansira\u0107e se takodje razvoj proizvodnje medicinske opreme. Neke firme su preusmerile proizvodnju na za\u0161titne maske koje su veoma va\u017ene u borbi protiv koronavirusa. Ovo je samo prvi set usvojenih mera. Drugi set odnosi se na neodlo\u017enu fleksibilizaciju upotrebe evropskih fondova. Drugim re\u010dimo omogu\u0107en je transfer sredstava izmedju raznih kategorija evropskih fondova namenjenjenih Rumuniji. Evropska unija precizira da zemlje koje nisu uspele da privuku na vreme evropske fondobve ne\u0107e izgubiti pravo na ova sredstva“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija je predlo\u017eila i osnivanje fonda od 100 miliardi evra za namenske kredite za izlazak zemalja \u010dlanica iz ekonomske krize. Namena ovog instrumenta solidarnosti je podr\u0161ka radnicima da sa\u010duvaju prihode kao i preduze\u010dima da odole krizi. Sve mere se baziraju na sada\u0161njem bud\u017eetu Evropske unije i zami\u0161ljene da maksimalno valorizuju svaki raspolo\u017eivi evro, dokazuju\u0107i ponovo za\u0161to je potrebno da Evropska unija ima solidan i fleksibilan dugoro\u010dni bud\u017eet. Druga va\u017ena flaksibilizacija odnosi se na bud\u017eetski deficit, odnosno na dozvoljenu gornju granicu deficita od 3%. U Evropskoj uniji se u poslednje vreme sve vi\u0161e godori o solidarnosti. Zigfrid Mure\u0161an precizira:,,Solidarnost je bez sumnje potrebna u ovoj situaciji i ona je od velike va\u017enosti na po\u010detku ovog procesa. Ako Evropska unija predla\u017ee konkretne mere koje \u0107e nama ili na\u0161im zemljama biti od pomo\u0107i, ove \u0107e biti prihva\u0107ene. Ako \u0107e se zemlje uveriti da ne postoje re\u0161enja na evropskom nivou, da ne postoji evropska solidarnost, preduze\u0107e mere na nacionalnom nivou i konkurisa\u0107e jedna drugoj prilikom nabavljanja ze\u0161titne opreme. Ovakva situacija nije u interesu nijedne \u010dlanice jer konkurencija podriva solidarnost.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Ali, dodaje rumunski evroposlanik, Evropska komisija je predlo\u017eila dobre mere I smatram da mo\u017eemo dosegnuti ovu solidarnost, \u010dlanice su po\u010dele da se medjusobno poma\u017eu, situacija je ozbilna i Evropska unija predla\u017ee re\u0161enja za sve \u010dlanice.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pandemija koronavirusa paralisala je svetsku privredu i ugurala svet u recesiju koja \u0107e biti mnogo te\u017ea od globalne finansijske krize od pre jedne decenije, ocenila je generalna direktorka Medjunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva. Ona je pozvala razvijene privrede da ula\u017eu dodatne napore i pomognu zemljama sa ekonomijama u usponu i razvoju da premoste ekonomske i […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522321,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522320","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n