Kriza izazvana pandemijom koronavirusa izbacila je na videlo dana na\u0161e slabosti, promenila pona\u0161anja, uzdrmala ekonomije \u0161irom sveta i pod znakom pitanja stavlja na\u0161u budu\u0107nost. Za hiljade o\u017ealo\u0161\u0107enih porodica \u017eivot nije vi\u0161e kao ranije i ako se u prvoj fazi vodilo ra\u010duna naro\u010dito o gubljenju ljudskih \u017eivota, u drugoj je ekonomska kriza u prvom planu, najve\u0107a od Velike krize pro\u0161log veka. Budu\u0107a arhitektura mo\u0107i zavisi\u0107e od na\u010dina na koji \u0107e se privrede sveta oporaviti. I svako novo zauzimanje polozaja utica\u0107e, u ve\u010doj ili manjoj meri, na \u017eivot svakog pojedinca. Ceo svet \u0107e iza\u0107i oslabljen, smatra Ovidiju Nahoj, glavni urednik Rumunske sekcije Radio Frans Internacionala, koji je u intervju za Radio Rumunija napravio analizu mogu\u0107ih posledica: ,,Nezahvalno je re\u010di ko \u0107e iza\u0107i slabiji ili manje slabiji i ko bi mogao br\u017ee da se podigne. Mi \u017eelimo da se liberalne i kreativne ekonomije razvijaju i da se br\u017ee oporave od ekonomija autoritarnih re\u017eima. Na po\u010detku krize smatralo se da su autoritarni re\u017eimi efikasniji od demokratskih u pronala\u017eenju re\u0161enja za izlak iz krize. Ali ove tvrdnje polako ali sigurno dokazuju suprotno. Vide\u0107emo kako \u0107emo se oporaviti, kakav \u0107e biti na\u010din potro\u0161nje, kako \u0107e se menjati navike, kakvu \u0107emo ekonomsku organizaciju imati i koliko \u0107e nam novca biti potrebno. Poznato je da posle krize dolazi oporavak.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Profesor ekonomskih nauka Mir\u010da Ko\u0161ea upozorava na duboke promene takozvanog vrednosnog lanca. Vrednosni lanac je pojam koji se pojavio u zapadnoj ekonomiji, uglavnom ameri\u010dko, i koji predpostavlja da u procesu proizvodnje jednog proizvoda u\u010destvuje 35-40 proizvodja\u010da iz raznih zemalja.: ,,Danas se u savremenoj ekonomiji na nivou moderne tehnike ni\u0161ta se ne mo\u017ee proizvoditi u samo jednoj zemlji. Postavlja se pitanje lider\u0161ipa, odnosno ko rukovodi ovim vrednosnim lancem koji \u0107e upravljati i svetom na kraju krajeva, jer lan\u010dana vrednost ima neke komponente razli\u010ditih vrednosti. Onaj koji sklapa proizvod zaradjuje manje od proizvodja\u010da jednog dela proizvoda. Zasada ovaj lider\u0161ip pripada SAD, dr\u017eave koja u jednom kineskom telefonu u\u010destvuje sa ideja, konceptom i istra\u017eivanjem koji kineskoj strani nisu dostupni. Ako bi se ova situacija nastavila jo\u0161 oko 20 godina, moglo bi da ,,made in China“ postane ,,made by China“, a ova zemlja svetski lider. Ovaj proces povratka Amerike, ponekad kontradiktornan, ponekad kontroverzan kao \u0161to je trgovinski rat gospodina Trampa, po\u010deo je pre nekoliko godina sa ciljem da se na neki na\u010din zaustavi Kina. Jo\u0161 ne znamo odakle je do\u0161ao ovaj virus, iz laboratorije ili od zmija, ali on ponovo gradi ovaj vrednosni lanac u smislu o\u010duvanja prevlasti zemalja koje misle u odnosu na zemlje koje rade.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Evropski parlamentarac Kristijan Bu\u0161oj ka\u017ee da se iz ove krize se mogu izvu\u0107i mnoge pouke. Mo\u017eda je najva\u017enija ona koja je dokazala da niko nije bio spreman za ovakve izazove: ,,Ja se nadam da \u0107e se ova situacija promeniti, jer sada se suo;avamo sa krizom koronavirusa, ali nisu isklju\u010dene i druge. Prema pojedinim teorijama u narednim decenijama pandemije \u0107e biti najopasnije pretnje po zdravlje i stabilnost svetske privrede. Nemojmo zaboraviti da jo\u0161 nismo potpuno pobedili HIV, i ljudi i dalje umiru i od raka. Imamo mnoge izazove na koje treba da pronadjemo odgovor i mo\u017eda \u0107e ova kriza uvreti politi\u010dke faktore odlu\u010divanja \u0161irom sveta da se zdravstvenom sistemu posveti daleko ve\u0107a pa\u017enja. Drugi veliki izazov je oporavak privrede u svim zemljama Evropske unije. Od Drugog svetskog rata svet se nije suo\u010dio sa ovakvim izazovom i pritiskom na privredu. Pojedini analiti\u010dari smatraju da je ovaj izazov mnogo ve\u0107i jer u drugom svetskom ratu ekonomije dr\u017eava nisu istovremeno zatvorene.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Ovoga puta samo u dve nedelje skoro sve ekonomije zamalja Evrospke unije su zaustavljene, a pojedine grane usporile proizvodnju, dodao je evropski parlamentarac Kristijan Bu\u0161oj. Iako postoji evropski spasonosni plan koji predvidja infuziju masovnog kapitala, koji se poklapa sa nacionalnim planovima, ostaje da vidimo koje su razmere izazova za povratak na raniji nivo.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kriza izazvana pandemijom koronavirusa izbacila je na videlo dana na\u0161e slabosti, promenila pona\u0161anja, uzdrmala ekonomije \u0161irom sveta i pod znakom pitanja stavlja na\u0161u budu\u0107nost. Za hiljade o\u017ealo\u0161\u0107enih porodica \u017eivot nije vi\u0161e kao ranije i ako se u prvoj fazi vodilo ra\u010duna naro\u010dito o gubljenju ljudskih \u017eivota, u drugoj je ekonomska kriza u prvom planu, najve\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":86134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522336","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n