Koronavirus je sna\u017eno uzdrmao svet ali on ima i druge karakteristike koje testiraju dru\u0161tvo i njene slabosti na la\u017ene vesti. Od samog izbijanja pandemije stizale su zvani\u010dne vesti da infodemija, odnosno informaciono ili bolje re\u010deno dezinformaciono bombardovanje prati korak po korak na\u0161e dru\u0161tvo. Razlozi za ovakvo stanje mogu da budu politi\u010dki interesi ili aktivisti protiv vakcinisanja koji nastoje da diskredituju ili da stvore povoljan profil. Pojava nije izolovana, ali je porimila ogromne razmere istovremeno sa naglim razvojem digitalnih platformi. Treba medjutim naglasiti da pojam fejk njuz ne treba poistovetiti sa la\u017enim vestima. Digitalna dezinformacija nema nokakve dodirne ta\u010dke sa novinarstvom, objasnila je za Radio Rumunija profesor doktor Alina Bargauanu, ekspert Grupe Evropske komisije za suzbijanje la\u017enih vesti i dezinformisanja. Ekosistem komuniciranja, odnosno informisanja promenjen je iz temelja u poslednjim godinama, digitalna oblast je izazvala dislokaciju sistema, a \u0161tampa je kolateralna \u017ertva ovog vrtoglavog uspona digitalnih platformi, upozorava gospodja Bargauanu: ,,Upotreba pojma fejk njuz je varljiva, jer ako koristimo ovaj pojam navodi nas na pomisao da postoje razlike izmedju istine i neistine, a zapravo ovaj megafenomen digitalne dezinformacije nije povezan sa zloupotrebom istine, ve\u0107 sa zloupotrebom upotrebe na\u0161eg li\u010dnog profila, li\u010dnih podataka, ciljeva korisnika digitalne platforme.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Opasnost le\u017ei u manipulaciji, koju favorizuje algoritmizzacija, jednostavnije re\u010di, fejk njuz je napravljen u zavisnosti od interesa i usmeren na pona\u0161anje u dru\u0161tvenim medijima. Nije te\u0161ko ubediti jednu osobu ako poznajete njen profil, nije te\u0161ko da je uverite da prenosi brzo i lako informacije ogromnom broju korisnika. U ovoj situaciji binom Facebook i Google ima presudnu ulogu jer prikuplja podatake i brzo i lako prenosi informacije. Postoje novinarski \u010dlanci u kojima izraelske obave\u0161tajne slu\u017ebe tvrde da ove mogu proceniti spremnost pojedinih ljudi na samoubistvo bombom na bazi \u010dokolade koju konzumiraju, objasnila je gopsodja Alina Bargauanu :,,Fejk njuz nisu vesti i nisu ni la\u017ene. Mo\u017eemo govoriti i o ovoj vrsti novinarstva, odnosno o informacionim gre\u0161kama, o dezinformacijama koje su svesno ba\u010dene na tr\u017ei\u0161te, ali lo\u0161a vest je ta da ne govorimo o vestima ve\u0107 o emocijama, o memama, o ha\u0161tagovima, a ne o ne\u0161to la\u017enom. Jedna informacija mo\u017ee da bude istinita, a kada je ona umno\u017eena logoritmom pretra\u017eivanjima postaje fejk, jer ulazi u neravnopravnu trku sa istinitom informacijom koja nije promovisana. Ovde se radi o fenomenu koji smo nazvali 2.0 da bismo skrenuli pa\u017enju na \u010dinjenicu da se ovde radi o potpuno novom fenomenu koji nema nikakvih dodirnih ta\u010daka sa eksplozijom digitalnih platformi i sa novinarstvom.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mi smo u Rumuniju upali u klopku rasprava da li je la\u017ean ili ne fejk njuz, upozorila je Alina Bargauanu: ,,Ja mislim da je razlika izmedju viralnog i neviralnog, \u0161ta mo\u017ee da stigne na internet pretra\u017eivanjima i \u0161ta ne mo\u017ee, \u0161to je promovisano na fejsbuku ili \u0161to je brisano sa fejsbuka. Postoje mehanizmi kojima Google mo\u017ee da vam stavi ime na prvo mesto ili na 100-tom, ovo ne zna\u010di da ti ne postoji\u0161, ali manevrom Google-a ti mo\u017ees da postane\u0161 li\u010dnost ili da ne postoji\u0161 na javnom prostoru. Ja smatram da kada govorimo o ogromnoj pojavi digitalne dezinformacije ne treba da se odnosimo na istinitost ili neistinitost, ve\u0107 na fundamntalne promene koje su izazvale digitalne platforme u informacionom ekosistemu.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Naj\u010de\u0161\u0107e u fejk njuzu nailazimo na preterivanja, a njihovo \u0161irenje potpoma\u017ee uglavno alarmisti\u010dki karakter. Ove informacije mogu izazvati tenzije, oslabiti osobe, institucije i dru\u0161tvenu koheziju. Zabrinjava takodje da ove u velikoj meri deluju u interesu njihovih autora i nakon demantija. Plasti\u010dno receno, fejk njuz negativno uti\u010de na zarum, a agresirani mozak je mnogo podlo\u017eniji manipulaciji. Manipulacija je va\u017ena karika hibridnog rata ako se iza nje nalaze dr\u017eavni faktori. Cilj je generisanje promena kolektivnog mentaliteta kako bi se, stimulisanjem nezadovoljstva ili gneva, postigao politi\u010dki rezultata, poput formiranja antievropskih i antizapadnih partija koje bi mogle izazvati dramati\u010dne promename geopoliti\u010dke i bezbednosne paradigme.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Koronavirus je sna\u017eno uzdrmao svet ali on ima i druge karakteristike koje testiraju dru\u0161tvo i njene slabosti na la\u017ene vesti. Od samog izbijanja pandemije stizale su zvani\u010dne vesti da infodemija, odnosno informaciono ili bolje re\u010deno dezinformaciono bombardovanje prati korak po korak na\u0161e dru\u0161tvo. Razlozi za ovakvo stanje mogu da budu politi\u010dki interesi ili aktivisti protiv […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":156092,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522337","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n