U ukupnom broju radnih mesta u svetu turizam u\u010destvuje sa 10% i sa 12% u Evropskoj uniji, ali sada je za oporavak ove grane potreban medjunarodno koordinisan odgovor procenjen na oko 375 miliardi evra. Turizam je medju najpogodjenijim granama posle zabrane kretanja i uvodjenja mera dru\u0161tvene izolacije u celom svetu u cilju zaustavljanja \u0161irenja novog koronavirusa. Pogodjeni su svi radnici ove industrijske grane, od malih preduzetnika pa sve do velikih hotelskih lanaca i turisti\u010dkih operatera. Na svetskom nivou turisti\u010dka industrija mogla bi da zabele\u017ei pad za 80% ove godine u odnosu na 2019. tvrdi Vorld trevel end turism koncil. Radi poredjenja, u vreme ekonomske krize 2019. godine opadanje je bilo od samo 4%. Evropa raspola\u017ee veoma aktivnim turisti\u010dkim ekosistemom. Putovanja, transport, sme\u0161taj, ishrana, rekreacije i kultura u\u010destvuju u bruto dru\u0161tvenom proizvodu Evropske unije sa 10% i predstavljaju su\u0161tinski izvor radnih mesta i prihoda u mnogim zonama. 267 miliona Evropljana, odnosno 62% ukupnog broja stanovnika, odlazi najmanje jedanput godi\u0161nje na rektreativni odmor, a 78% provodi odmor u zemlji porekla ili inostranstvu. Leto ja najva\u017eniji period za ovu industrijsku granu i u ovom periodu turizam zaradjuje 150 miliardi evra i privla\u010di 360 miliona turista. Ovi argumenti su dovoljni da se sa mrtve ta\u010dke pokrene turizam i da postane prioritet Brisela, koji je doneo vise smernica i prporuka. Paket Evropske komisije ,,Turizam i saobra\u0107aj“ predvidja globalnu strategiju o\u017eivljavanja u 2020. godini i narednom periodu, zajedni\u010dki stav prema povratku na slobodu kretanja i eliminisanja restrikcija na unutra\u0161njim granicama Evropske unije na postepeni i kordinisani na\u010din. Predvidja takodje i okvir za podr\u017eavanje postepenog o\u017eivljavanja saobra\u0107aja, uz osiguranje bezbednosti putnika i osoblja kao i pretvaranje vau\u010dera za putovanja u atraktivnu alterativu za vra\u0107anje gotovine. Podr\u0161ka Komisije turisti\u010dkim kompanijama treba da dodje sa vi\u0161e mesta i da se obezbedi likvidnost posebno malim i srednjim preduze\u0107ima u visini od 100 miliardi evra posredstvom programa SURE. Va\u017ena turisti\u010dka karika je prevoz. Ne mo\u017ee se utvrditi ta\u010dan datum normalnog i postebenog obnavljanja transporta, jer ne znamo kako \u0107e evoluirati pandemija, precizirala je za Radio Rumunija evropska komesarka za saobra\u0107aj Rumunka Adina Valean. Ali usvojena pravila Komisije pokazuju pod kakvim \u0107emo uslovima putovati: ,, Veoma \u010desto mi postavljaju pitanje Kada \u0107emo ponovo putovati? Na ovo pitanje odgovor treba da daju vlasti svake zemlje \u010dlanice. Ove treba da vode ra\u010duna o epidemiolo\u0161koj situaciji u doti\u010dnoj dr\u017eavi. Zatim treba da odlu\u010dimo koje su prihvatljive destinacije za saobra\u0107aj, jer ne o\u010dekujemo da na nivou cele Evrope imamo istu situaciju, da se otvoore granice ili ukinu karantinske i izolacione mere. Ove odluke treba da donesu nacionalne vlasti.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Poznato je da \u0107e se obnavljanje kretanja odvijati fleksibilno i koordinisano u vi\u0161e faza uz suglasnost \u010dlanica. Takodje za turizam postoje jasni uslovi za relaksaciju restrikcija u nekoj zoni ili zemlji \u010dlanici, u zavisnosti od smanjenja broja zara\u017eenih. Zemlje imaju obavezu da obezbede turistima i pristup zdravstvenom sistemu. U Rumuniji je turazam u poslednjim mesecima izgubio 6 miliona preno\u010dista i skoro 250 miliona evra, istakao je predsednik Hotelsko-ugostiteljske federacije Kalin Ilije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
,,Polo\u017eaj turizma je veoma komplikovan. Prakti\u010dno mi smo bili ta brza lokomotiva koja je odjednom udarila u zid. U ovom trenutku situacija je dramati\u010dna, ka\u017ee Kalin Ilije i procenjuje da \u0107e posledice nefunkcionisanja turizma premasiti 5% bruto nacionalnog proizvoda. 90% hotela je zatvoreno u Rumuniji zbog pandemije, a 140 000 od ukupno 180 hiljada radnika je na prinudnom odmoru ili otpu\u0161teno, precizirao je Razvan Pasku, osniva\u010d jedne turisti\u010dke kompanije. Po njegovoj oceni situacija u koju se nalazimo mo\u017ee da bude i dobra \u0161ansa za rumunski turizam: ,, Jasno je da \u0107e se pona\u0161anje turista promeniti. Najverovatnije da \u0107e se opredeliti za druge varijante a ne za velike hotele tipa ,,al linclusive“. Ja smatram da \u0107e u narednom periodu putovanja kolima biti ponovo u trendu kao i izlazk u prirodu. Imamo \u0161ansu takodje da promovi\u0161emo Rumuniju kao turisti\u010dku destinaciju koja pru\u017ea varijante za putovanje bez turisti\u010dkih gu\u017evi.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Prema rezultatima najnovijih studija, turisti \u0107e ove godine odustati od provoda godi\u0161njih odnora u inostranstvo i opredeliti se za najblji\u017ee destinacije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U ukupnom broju radnih mesta u svetu turizam u\u010destvuje sa 10% i sa 12% u Evropskoj uniji, ali sada je za oporavak ove grane potreban medjunarodno koordinisan odgovor procenjen na oko 375 miliardi evra. Turizam je medju najpogodjenijim granama posle zabrane kretanja i uvodjenja mera dru\u0161tvene izolacije u celom svetu u cilju zaustavljanja \u0161irenja novog […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":156346,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522338","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n