2015. godine Evropska unija se suo\u010davala sa masovnim talasom izbeglica. Novonastala situacija izazvala je krizu za koju je bio potreban odgovor prilagodjen i dogovoren sa svim \u010dlanicama Unije. Iako su pronadjeni odgovori, ovi nisu bili po ukusu svih \u010dlanica, posebno zemalja iz prve linije, Italije, Gr\u010dke i Malte, koje su morale da odole velikim migrantskim pritiscima. Od preuzimanja du\u017enosti predsedavaju\u0107e Evropske komisije,Ursula von der Lajen, napravila je od reforme migrantske politike Evropske unije li\u010dni prioritet i ,polovinom septembra, u prvom predstavljanju stanja Unije, govorila o veoma osetljivom migrantskom pitanju. Novi migratski i azilantski pakt zami\u0161ljen na evropskom nivou uspostavlja ravnote\u017eu izmedju odgovornosti i solidarnosti. Gost Radia Rumunija, evroposlanik Juliju Vinkler obja\u0161njava: ,,Ako \u0107emo se osvrnuti na statistike, mo\u017eemo odahnuti sa olak\u0161anjem jer od 2015. godine, kada smo imali vi\u0161e od 1 850 000 prido\u0161lica, koristim ovu re\u010d jer treba na napravimo razliku izmedju izbeglica i migranata i tek nakon toga da ustanovimo koji su dolasci zakoniti i koji nisu. Ovaj broj od 1 850 000 u 2015. godini se svakim danom smanjivao da bi 2019. pao na ispod pola miliona. Prema proceni komesara D\u017eonsona oko 2\/3 prido\u0161lica ne ispunjava uslove za boravak na teritoriju Unije i samo jedna tre\u010dina ispunjava postoje\u0107e uslove i propise. Mo\u017eemo odahniti kada vidimo ove podatke, ali treba da budemo svesni da migrantsko pitanje i ekonomski migranti vr\u0161e odredjeni pritisak na Evropsku uniju. Pre svega jer nemamo op\u0161teprihva\u0107ena pravila, tako da \u0107e predlog Evropske komisije u narednim mesecima biti razmatran na sednicama Parlamenta, Evropskog saveta, u zemaljama \u010dlanicama i u svim nadle\u017enim entitetima. Istovremeno treba da shvatimo da podele medju pojedinim \u010dlanicama Unije u vezi sa migrantskim i azilantskim pitanjem nisu izgladjene i ove polaze od slo\u017eenih tradicionalnih razloga i stavova vlada pomenutih drzava prema ovom pitanju.’<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
U su\u0161tini novi pakt koriguje princip ,,Dablinskih propisa“ koji predvidja da je dr\u017eava u koju je mignat stigao prvi put odgovorna za re\u0161avanje zahteva za azil. Prema novom predlogu, zemlja koja \u0107e analizirati zahtev za azil je zemlja u koju migrant ima rodjaka ili gde je istudirao. U ostalim slu\u010dajevima prva zemlja u koju je migrant stigao odgovorna je za re\u0161avanje pitanja azila, ali ova se, u slu\u010daju migrantskih pritisaka, mo\u017ee obratiti Evropskoj komisiji zahtevom za aktiviranje ,,mehanizma obavezne solidarnosti“. Kada \u0107e Evropska komisija odobriti aktiviranje mehanizma, odredi\u0107e i broj migranata koje \u010dlanice Unije treba da prihvate od dr\u017eave pod migrantskim pritiskom. U ovom slu\u010daju sve zemlje treba da daju doprinos u zavisnosti od ekonomske snage i broja stanovnika. Zemlje Evropske unije mogu da se opredele za prijem azilanata, za izgradnju migrantskih logora ili finansiranje repatrijacije migranata bez prava na azil, odnosno ekonomskih migranata u potrazi za boljim \u017eivotom u Evropskoj uniji. Predlo\u017eenim re\u0161enjima nastoji se da se ubede dr\u017eave koje su odbacije obavezne kvote migranata, posebno zemlje Vi\u0161egradske grupe ( Madjarska, Poljska, \u010ce\u0161ka i Slova\u010dka) kao i Austrija, koja je insistirala na \u010dinjenici da preraspodela migranata medju dr\u017eavama Evropske unije ,,ne funkcioni\u0161e“. Na pitanje da li pakt re\u0161ava polo\u017eaj migranata, Juliju Vinkler je odgovorio: ,,Ovo su re\u0161enja za zaustavjanje ili uvodjenje propisa za migrantske tokove, jer treba da se zapitamo da li svi u Evropskoj uniji \u017eele da se zaustave migrantske tokove. Da li je ekonomijama pojedinih dr\u017eava radna snaga potrebna. Na ovo drugo pitanje, odgovor je potvrdan. U ovom slu\u010daju treba videti kako treba upravljati o\u010dekivanjima i kako doneti predvidljive procedure. Jer na gr\u010dkim ostrvima postoje migrantski logori u kojima se de\u0161avaju humanitarne tragedije. U Evropsku uniju ovakvu situaciju ne treba ni prihvatiti, ni tolerisati. U temelju Evropske unije mi smo postavili ljudska prava, ali moramo staviti i kompetentnost supsidijarnosti i odluke svake dr\u017eave o azilu i migraciji. Evropska komisija govori o goru\u010dem pitanju nelegalne trgovine lljudima. Znamo da su \u010desto izbeglice spa\u0161ene sa raznih \u010damaca u Mediteranu, da dolaze pod efikasnim i dobro organizovanim menad\u017ementom krijum\u010dara. Pojedini krijum\u010dari nisu Evropljani, ali drugi su i dr\u017eavljani Evropske unije. Sve ove operacije nelegalne trgovine ljudima treba ka\u017enjavati “<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Juliju Vinkler nagla\u0161ava da u novom paktu nije predvidjen zakonski predlog o obaveznoj preraspodeli migranata, ve\u0107 samo alternativni predlozi.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
2015. godine Evropska unija se suo\u010davala sa masovnim talasom izbeglica. Novonastala situacija izazvala je krizu za koju je bio potreban odgovor prilagodjen i dogovoren sa svim \u010dlanicama Unije. Iako su pronadjeni odgovori, ovi nisu bili po ukusu svih \u010dlanica, posebno zemalja iz prve linije, Italije, Gr\u010dke i Malte, koje su morale da odole velikim migrantskim […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":156391,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522343","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n