Teku\u0107eg meseca napravljen je veliki korak napred kada je u Evropskom parlamentu izglasan Zakon o klimi, dokument kojim Evropska unija namerava da data obe\u010danja pretvori u obavezu i postane klimatski neutralna do 2050. godine. Pomenutim zakonom evropski gradjani i kompanije imaju na raspolaganje pravni i predvidljiv temelj za pripreme za borbu sa klimatskim promenama. Ova istorijska Inicijativa va\u017ena je zbog velikog uticaja na kvalitet \u017evota i ekonomija. Potrebno je medjutim naglasiti da Evropska unija u\u010destvuje u emisiji gasova sa efektima staklene ba\u0161te samo sa 8-9 procenata. Univerzitetski profesor dr. Mir\u010da Ducu, predsednik Ekolo\u0161kog univerziteta u Bukure\u0161tu, gost Radia Rumunija, naglasio je da je klimatsko pitanje samo jedan od aspekata Evropskog zelenog pakta. Pakt je predlo\u017eila Evropska komisija u decembru 2019. godine kao novu strategiju odr\u017eivog rasta u svim akcionim oblastima Unije u cilju garantovanja jedne pravedne i inkluzivne tranzicije ka modernoj i efikasnoj ekonomiji u kori\u0161\u0107enju resursi. Profesor Mir\u010da Ducu dodaje:,, Ekolo\u0103ke prioritete treba pretvoriti u izazove, u \u0161anse za dru\u0161tveno-ekonomski razvoj. Cela strategija Evropske unije usmerena je na novi model ekolo\u0161ke tranzicije. Na bazi Pakta ve\u0107 su pokrenute neke va\u017ene strategije, strategija biodiverziteta i hrane, a 4.marta teku\u0107e godine napravljen nacrt pravilnika Evropskog parlamenta i Saveta za dono\u0161enje okvira za realizaciju klimatske neutralnosti, odnosno Evropski zakon o klimi. Zakon je specijalni dokument Unije sa obavezuju\u0107im karakterom za sve zemlje Unije. Prvi za 2030. godinu predvideo je smanjenje emisije gasova sa efektima staklene ba\u0161te za 40%, u okviru Pakta je predvidjeno smanjenje za 50%, a 15. septembra predsednica Evropske komisije, u Izve\u0161taju o stanju Unije, predlo\u017eila smanjenje za 55%, a parlamentarna ve\u010dina usvojila nacrt pravilnika koji predvidja smanjenje \u0103tetnih gasova na 60% kako bi ispunila zahteve i obaveze koje je Evropska unija preuzela prema Pariskom sporazumu o ograni\u010davanju rasta temperature za 2,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Evropski parlament treba sada da postigne dogovor sa svim \u010dlanicama Evropske unije, ali samo neke su jasno rekle da \u0107e podr\u017eati predlog o smanjenju emisija \u0161tetnih gasova za 60%. Dok bogate dr\u017eave sa velikim resursima obnovljive energije insistiraju na ve\u0107em smanjenju emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te, zemlje koje su zavisne od uglja, kao \u0161to su Poljska i \u010ce\u0103ka, pla\u0161e se negativnih ekonomskih posledica. Pojedine zemlje izra\u017eavaju uzdr\u017eanost jer je poznato da jedan ambiciozni cilj ne zna\u010di automatski i najbolje re\u0161enje. U situaciji kada ne postoje studije koje bi jasno dokazale da je jedan cilj ostvarljiv, mogu nastati te\u017ee socijalne posledice na srednji rok. Kompromis je na vidiku, tako da i poslanici \u017eele da zemlje izbegnu mogu\u0107nost smanjenja cilja ispod predloga Evropske komisije od 55%. Ovi ka\u017eu da smanjenje od 55% do 2030. godine je minimalni potrebni napor koji bi omogu\u010dio Evropskoj uniji da realizuje plan o dostizanju energetske neutralnosti, postavljaju\u0107i emisije Unije na put koji bi- u slu\u010daju usvajanja na globalnom planu- ograni\u010dio globalno zagrevanje do sigurnih granica. Zeleni pakt se ne odnosi samo na ekologiju, dodaje profesor Mir\u010da Ducu:,,Pakt je novi razvojni model Unije. Sve treba gledati kroz perspektivu ekolo\u0161ke tranzicije, koja predpostavlja i energetsku tranziciju, tranziciju potro\u0161nje tranziciju za\u0161tite klime. \u0160ta predpostavlja klimatska neutralnost u 2050. godini? Jednostavno re\u010deno koliko gasova izbacujemo, toliko treba i da apsorbujemo. Odnosno ne treba dodati koli\u010dine gasova na postoje\u0107e i ne treba dodatno komplikovati klimatski sistem. Ovaj zakon ima obavezuju\u0107e ciljeve. Pravilnikom su predvidjene finansijske sankcije za dr\u017eave koje ne\u0107e ispuniti zadatke, ciljeve i odgovornosti. Dr\u017eave koje smatraju da su za dostizanje ovih ciljeva potrebni dodatni ekonomski napori, imaju pravo na povlastice od Evropske unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
35% bud\u017eeta Programa Horizont Evropa, program istra\u017eivanja i inovacije Evropske unije za 2021-2027. godinu, namanjen je zahtevima Ekolo\u0161kog pakta u oblastima prilagodjavanja na klimatske promene, uticaj na gradove, tlo, i okeane, a zemlje poput Rumunije treba da budu spremne da projektima privuku ova sredstva. Prema podacima Evropske agencije za za\u0161titu sredine vi\u0161e od 75% emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te u Evropskoj uniji spada na energetsku i saobra\u0107ajna industriju, a zagadjenje atmosfere izaziva vi\u0161e od 400 000 smrtnih slu\u010dajeva godi\u0161nje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Teku\u0107eg meseca napravljen je veliki korak napred kada je u Evropskom parlamentu izglasan Zakon o klimi, dokument kojim Evropska unija namerava da data obe\u010danja pretvori u obavezu i postane klimatski neutralna do 2050. godine. Pomenutim zakonom evropski gradjani i kompanije imaju na raspolaganje pravni i predvidljiv temelj za pripreme za borbu sa klimatskim promenama. Ova […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":84078,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522345","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n