U vreme najdublje podele u novijoj ameri\u010dkoj istoriji, Amerikanci su \u010dekali strpljivo u nepreglednim redovima pred glasa\u010dkim mestima da izraze sopstvena opredeljenja. U najpogodjenijoj zemlji novim koronavirusom 99 miliona Amerikanca glasalo je preliminarno ili dopisno, a broj izra\u017eenih glasova prema\u0161io je 138 miliona glasova sa prethodnih predsedni\u010dkih izbora 2016.godine kada je Donald Tramp pobedio. Pobeda demokratskog kandidata D\u017eoa Bajdena, \u010diji uspeh osporava Donald Tramp, potvrdi\u0107e se najverovatnije polovinom narednog meseca kada \u010de glasati i elektori. O ubla\u017eavanju podele pod Bajdenovom administracijom za Radio Rumunija govorio je politi\u010dki analiti\u010dar Andrej Caranu: ,,U SAD \u0107e se najverovatnije poku\u0161ati ubl\u017eavanje ogromne podele u ameri\u010dkom drustvu kako bi se smirile tenzije rasisti\u010dke i dru\u0161tvene prirode. Na spoljnom planu jo\u0161 nije sasvim jasno \u010demu treba da se nadamo. Sigurno je medjutim da \u0107e se transatlanski odnosi pobolj\u0161ati, ali ne znamo do koje mere. Smatram da su odnosi sa Rumunijom cementirani. Ne verujem da se lo\u0161e stvari mogu de\u0161avati kad je re\u010d o Rumuniji, a dobre stvari su u toku. Ambasador SAD u Bukure\u0161tu je kazao da \u0107e se realizovati masovne ameri\u010dke investicije u oblastima saobra\u0107aja i komunikacija. Ja smatram da se bezbednosna politika SAD ne\u0107e su\u0161tinski menjati.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Analiziraju\u0107i ameri\u010dku politiku, univerzitetski profesor Dan Dunga\u010du je naglasio da je za Donalda Trampa sve \u0161to se de\u0161avalo tri decenije pre 2016. godine bilo slabljenje SAD. Zbog togase u svom mandatu Tramp okrenuo unutra\u0161njim pitanjima da SAD ne bi vi\u0161e tro\u0161ile resurse van granice i korenito izmenio paradigmu funkcionisanja SAD na globalnom planu: ,, Prema tezi Donalda Trampa o medjunarodnim odnosima, Amerika je 30 godina potro\u0161ila trilione dolara da bi bila pora\u017eena u Avganistanu, da ne bi pobedila na Srednjem istoku, a sa izuzetkom isto\u010dnih i centralnih zemalja Evrope, nije uspela da privu\u010de na svoju stranu nijednu zemlju iz evroatlalsnkog sveta. Po mi\u0161ljenju Trampa svet koji su SAD izgradile trideset godina bio je svet koji je potro\u0161io ameri\u010dke resurse, nije re\u0161avao sukobe u svetu i dozvolio je neprijateljima Amerike da se razvijaju. Interesanto je da li \u0107e se Amerika Bajdena vratiti predTrampovoj paradigmi i spoljnopoliti\u010dkoj viziji po kojoj bi se svet pretvorio u Ameriku i Amerika postala liberalni hegemon koji je bio trideset godine. Interesantno je kako \u0107e se Bajden postaviti prema ovoj perspektivi, ali ja verujem da se Amerika ne\u0107e vratiti na predtrampov period. Ima\u0107emo priliku da vidimo jednu Ameriku koja ne\u0107e biti zainteresovana kao pre za osnovna evropska pitanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da je Kina suparnik i protivnik Amerike sla\u017eu se i republikanci i demokrate i oko ovog pitanja se ni\u0161ta zna\u010dajnije ne\u0107e desiti, dodaje profesor Dunga\u010du, koji smatra da \u0107e se nadolaze\u0107i svetski poredak izgraditi oko ameri\u010dko-kineskih odnosa: ,,Ovako treba da vidimo ovaj svet i da se odnosimo na nadolaze\u0107i strate\u0161ki pa \u010dak i ekonomski svet. \u0160to se ti\u010de odnosa sa Rusijom, ovi zavise od odnosa sa Kinom. Ruska Federacija se nalazi u kineskoj situaciji 70 godina. U to vreme veliko su\u010deljavanje je bilo izmedji Amerike i Sovjetskog Saveza. Kina je bila negde izmedju. Rusija je sada u situaciji tre\u0107e strane u borbi izmedju dve velesile. Rusija \u0107e pa\u017elivo odmeriti sopstvene gestove u odnosima sa obe dr\u017eave da se ne bi smatralo da \u017eeli apsolutno saveznistvo sa jednom od ovih dr\u017eava. Iz ove perspektive o\u010dekujemo diplomatske korake Ruske federacije koji polaze od hipoteze da nije vi\u0161e veliki svetski akter, ali da mo\u017ee da ra\u010duna na svoje teoretski velike \u0161anse i da maksimira male. U ovoj situaciji se nalazi i Evropska unija kao minorni akter u odnosu na Ameriku i Kinu. Treba napomenuti medjutim da se Kina intenzivno udvara Evropskoj uniji naro\u010dito na ekonomskom planu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Trampovo nasledje osta\u0107e i posle isteka njegovog mandata, smatra univerzitetski konferansije Valentin Naumesku, sa napomenom da Bajdenova administracija ima sve \u0161anse da normalizuje odnose sa Evropskom unijom i da je ovo jedna od najva\u017enijih posledica izbora: ,,Ovo je i najve\u0107a evropska korist, ali i za region u koji se mi nalazimo jer je na\u0161 interes da NATO, alijansa koja pru\u017ea bezbednosne garancije zavisi, od kvaliteta, solidnosti i kredibiliteta transatlanskih odnosa. Ba\u0161 ovi odnosi su u poslednje \u010detiri godine te\u0161ko pogodjeni. Za re\u0161avanje ovog pitanja potrebno je vreme.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vide\u0107emo da li \u0107e pojedini politi\u010dki akcenti, pojedine preokupacije, protekcionisti;ki trendovi na politi\u010dkom planu ili borba za globalnu prevlast sa Kinom prelaziti i na slede\u0107u administraciju, dodao je Valentin Naumesku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U vreme najdublje podele u novijoj ameri\u010dkoj istoriji, Amerikanci su \u010dekali strpljivo u nepreglednim redovima pred glasa\u010dkim mestima da izraze sopstvena opredeljenja. U najpogodjenijoj zemlji novim koronavirusom 99 miliona Amerikanca glasalo je preliminarno ili dopisno, a broj izra\u017eenih glasova prema\u0161io je 138 miliona glasova sa prethodnih predsedni\u010dkih izbora 2016.godine kada je Donald Tramp pobedio. Pobeda […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522361,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522360","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n