Vanredne mere bezbednosti bile su na snazi u Va\u0161ingtonu kada je republikanskom predsedniku Donaldu Trampu istekao mandat i po\u010deo predsedni\u010dki mandat demokrate D\u017eoa Bajdena. Novi predsednik je obe\u010dao da \u0107e tokom svoje administracije Amerika biti ponovo spremna da preuzme ulogu svetskog lidera. Po oceni mnogih eksperata, novi predsednik treba da se koncentrise na unutra\u0161nju politiku jer je u Americi Donald Tramp uspeo da ubedi milione ljudi da su rezultati izbora name\u0161teni. Domnald Tramp se u poslednje \u010detiri godine istakao u Va\u0161ingtonu kotroverznim odlukama i izjavama kao i optu\u017ebama da su izborni rezultati name\u0161teni. Ovakvo pona\u0161anje Trampa bilo je na kraju krajeva i povod za nasilje 6. januara kojom je plikom nastradalo pet osoba. Nasilje se desilo ba\u0161 u prestonici svetske demokratije, u sedi\u0161tu Ameri\u010dkog kongresa. Donald Tramp je sebi postavio zadatak da napravi veliku Ameriku, ali ova je postala sve manja, istakao je u nedavnom intervju za Radio Rumunija glavni urednik Radio Frans internasionala Rumunija Ovidiju Nahoj. O posledicama i o\u010dekivanjima u SAD Ovidiju Nahoj je kazao: ,,Novoj administraciji je potrebno vreme da pomiri Ameriku sa samom sobom. jer je dru\u0161tvo podeljeno. Amerika ne\u0107e imati dovoljno vremema i potrebnu energiju da se uklju\u010di u re\u0161avanje velikih globalnih problema, gde je njeno prisustvo potrebno. Jer je Amerika preokupirana i to na du\u017ei period, mislim na godinu dve ili u najboljem slucaju na pola mandata D\u017eoa Bajdena za le\u010denje unutrasnjih rana kako bi se Amerika pomirila sa sobom. Amerika postaje mala sila. Veliku Ameriku koju je Tramp obe\u0107ao postaje sve manja i manje zna\u010dajnija na globalnom planu. Postala je manja za vreme mandata Donalda Trampa, a sada je potrebno vreme, \u0161to na globalnom planu zna\u010di jednu ne\u0161to manje slabiju Ameriku i sa manje snage da se uklju\u010di u re\u0161avanje globalnih problema.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik D\u017eo Bajden traba da povrati izgubljeno poverenje zemlje na planu ljudskih prava na doma\u0107em i inostranom planu, smatra direktor HumanRights Watch, institicije sa sedi\u0161tem u Nju Jorku i dodaje da su \u010detiri godine demokratski principi bili pod jakim pritiscima. U intervju za agenciju Rojters pre objavljivanja godi\u0161njeg izvestaja Medjunarodne grupe za odbranu ljudskih prava Kenet Rot je naglasio da je Donald Tramp prekr\u0161io ljudska prava u sopstvenoj zemlji i da nije ta osoba koja mo\u017ee da kritikuje stanje u drugim dr\u017eavama. Tramp je odbacio odgovornost za nasilje na Kapitol hilu kao i optu\u017ebe za kr\u0161enje ljudskih prava i do poslednjeg trenutka tvrdio da su rezultati izbora name\u0161teni sa ciljem da se bijkototuju njegove politike ,,Amerika ponovo velika“ i ,,Amerika prva“. Optu\u017een za podstrekivanje svojih pristalica na nasilje na Kapitolu, nedelju dana pre isteka svog mandata prepunog konfuzija i spoljnih tenzija, Donald Tramp, je postao je prvi ameri\u010dki predsednik protiv koga je Kongres u dva navrata pokrenuo postupak za smenu sa du\u017enosti. Novom predsedniku Rot je preporu\u010dio da vrati SAD u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija za ljudska prava, organizaciju sa sedi\u0161tem u \u017denevi, koju su SAD napustile po nalogu Trampa, da se fokusira na epidemiolo\u0161ku, ekonomsku, klimatsku i rasnu krizu. Ukazi novoizabranog predsednika zami\u0161ljeni su i najavljeni za prve dane mandata i usmereni na ukidanje pojedinih kontroverznih politika Donalda Trampa. Politike koje su se ticale zabrane ulaska dr\u017eavljana pojedinih muslimanskih zemalja u SAD, pa sve do povla\u010denja SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma. D\u017eo Bajden je pre inauguracije predlo\u017eio finansijski paket u visini od 1,9 triliona dolara za oporavkak privrede i ubrzani odgovor na pandemiju koronavirusa. Osim ekonomskih i zdravstvenih izazova, pred novim liderom je i pitanje postoje\u0107eg jaza unutar ameri\u010dkog dru\u0161tva, isti\u010du analiti\u010dari. Dru\u0161tvena kohezija u SAD je na najni\u017eoj istorijskoj grani ove zemlje koja je pro\u0161la i kroz segregaciju, rasizam, i robovlasni\u0161tvo, smatra univerzitetski profesor Julijan Kifu, predsednik Centra za spre\u010davanje sukoba: ,,Ove rane treba isceliti, dru\u0161tvenu koheziju treba ponovo ostvariti, zatim povratiti poverenje u institucije, demokratiju i sudstvo, a sve ovo ne mo\u017ee se ostvariti politi\u010dkim gestovima ve\u0107 sociolo\u0161kim istra\u017eivanjima dubokih razloga, izbagavaju\u0107i ekstreme i koriste\u0107i jedan veoma va\u017ean psiholo\u0161ki instrumentarij.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Lepota demokratije i snaga demokratskog sistema le\u017ee u kapacitetu novog lansiranja i le\u010denja sopstvenih rana, dodao je profesor Kifu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vanredne mere bezbednosti bile su na snazi u Va\u0161ingtonu kada je republikanskom predsedniku Donaldu Trampu istekao mandat i po\u010deo predsedni\u010dki mandat demokrate D\u017eoa Bajdena. Novi predsednik je obe\u010dao da \u0107e tokom svoje administracije Amerika biti ponovo spremna da preuzme ulogu svetskog lidera. Po oceni mnogih eksperata, novi predsednik treba da se koncentrise na unutra\u0161nju politiku […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":50395,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522406","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n