Evropski ekolo\u0161ki plan objavljen u decembru 2019. godine predla\u017ee strategiju postepenog pretvaranja Evrope do 2050.godine u neutralnu zonu sa stanovi\u0161ta emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te. Medjutim postavlja se logi\u010dno pitanje kako se mo\u017ee dostizati ovaj cilj? Odgovor je brojnim akcijama koje polaze od investicija u ekonomske tehnologije i podr\u0161ke industrijskom sektoru, pa sve do uvodjenja novih manje zagadjuju\u0107ih saobra\u0107ajnim sredstava, pobolj\u0161anja energetske efikasnosti zgrada i sadarnje sa nedjunarodnim partnerima na pobolj\u0161anju uslova za za\u0161titu sredine. Ali i dekarbonizacija energetskog sektora, dekarbonizacija koja pogdja Rumuniju, zemlju sa bogatom rudarskomm tradicijom koja i dalje pokriva veliki deo potrebe za energijom iz termocentrala na ugalj. Ako je u rudarskom sektoru pre 1989. godine radilo oko 100 000 radnika u skoro 450 rudnika, u poslednje tri decenije situacija se iz korena promenila. Mnogi rudnici su zatvoreni, \u010dak i najstariji rudnik otvoren 1859. godine u Petrili. Prema zvani\u010dnim podacima u 2017. godini u rudnicima je radilo oko 3000 rudara. Kasnije su ratvoreni i drugi rudnici. Niska kalori\u010dna vrednost uglja, visoki tro\u0161kovi ekspoatacije pre svega zbog zastarele tehnologije, nedeovoljne investicije, sve ve\u010di tro\u0161kovi neophodni za uskladjivanje sa standardima o\u010duvanja sredine i slaba potra\u017enja za ugljem glavni su razlozi zatvaranja rudnika. Rumunija uskoro treba da predstavi plan o totalnom odustajanju od kori\u0161\u0107enja uglja za proizvodnju energije, jer ovaj energetski izvor nema budu\u010dnost, ka\u017ee prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans. Rumunija raspola\u017ee fondovima za realizciju ovog cilja, dodao je evropski zvani\u010dnik, a novac za korektnu tranziciju upotrebi\u0107e se inteligentno i za otvoranje radnih mesta za otpu\u0161tene rudare. O perspektivi rumunske ekstraktivne industrije rudarski ekspert i biv\u0161i generalni direktor Energetskog kompleksa Hunedoara Mihaj Melcer izjavio je za Radio Rumunija : ,,U normalnim okolnostima kada tro\u0161kovi rastu vrtoglavnom brzinom i kada se eksptarkcije uglja ne isplati, treba prestati sa radom. Treba da se preusmerimo na energetske segmente koji mogu da smanje tro\u0161kove, na pove\u0107anje prihoda i propseritetniji \u017eivot. Eksloatacija slojeva rude u Dolini reke \u017diu je veoma te\u0161ka jer se ne mo\u017ee koristiti moderna tehnologija. Priroda nam nije bila naklonjena, kao u Poljskoj. Kod nas je situacija komplikovanija. Oni koji rade u ovom sektoru to znaju. Nastavljanje rudarske aktivnosti zna\u010dilo bi bacanje ogromnih finansijskih sredstava koji se ne mogu opravdati.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovi fondovi mogu da se upotrebe za nove izvore energije koji imaju odr\u017eivu budu\u0107nost. Mihaj Melcer biv\u0161i savetnik Ministarstva za energiju smatra da su dani Energetskog kompleksa Hunedoara odbrojani: ,,Ovaj organizam je na samrti, odr\u017eava se u \u017eivot samo dr\u017eavnim subvencijama, odnosno doprinosima poreskog obveznika. Koliko sam ja shvatio, Ministarstvo energije \u017eeli da na ovoj strukturi formira dva entiteta: budu\u0107i Energetski kompleks Dolina rere \u017diu, koj bi u svom sastavu imao \u010detiri rudarske eksploatacije i termocentralu Paro\u0161eni i termocentralu Midija. Mogu da vam ka\u017eem sam zaljenjem da sam konstatovao da \u0107e ve\u0107 na po\u010detku rada imati gubitke i ovi entiteti moraju i dalje da se odr\u017ee u \u017eivot pomo\u010du direktnih ili prikrivenih dr\u017eavnih subvencija, jer na drugi na\u010din ne mogu da opstanu. Zeleo bih da se aktivnost nastavi ako se paralelno donesu programi diverzifikacije aktivnosti pomenutih entiteta, “<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mihaj Melcer upozorava na eventualne socijalne posledice. Kada se aktivnost smanjuje treba preduzeti ne\u0161to jer se ovde radi o ljudima, svakom pojedincu, svakom stanovniku zone jer svi imaju pravo na po\u0161ten i prosperitetan \u017eivot. Da bi se se pomoglo ovim zonama koje moraju da se preusmere, u gradu Petro\u0161ani je izradjen je projekat RENEW Acad, intitucija koja se bavi profesionalnim osposobljavanjem radnika za oblast obnovljive energije i distribucije elektri\u010dne energije. Ovaj op\u0161iran zonski projekat otvara stanovnicima Doline reke \u017diu mogu\u010dnost da biraju umesto ekstraktivnog sektora drugu karijeru. Drugi projekat je usmeren na vodonik, gorivo budu\u0107nosti. Mihaj Melcer obja\u0161njava: ,, Veoma va\u017ean projekat koji je stao u jednoj etapi. Saradjuje se sa Institutom kriogenije iz Val\u010de. Re\u010d je o hidrogenom habu koji je podignut oko Termocentrale Paro\u0161eni. Dolina reke \u017diu ima veoma va\u017enu energetsku infrastrukturu. Ovde su Termocentrala Paro\u0161eni, transformatori, visokonaponske linije i po mojoj oceni ove prednosti treba valorizovati i nikalo izgubiti.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na ovaj na\u010din je i zami\u0161ljen hidrogenski hab kao sastavni deo energetskog kompleksa Dolina reke \u017diu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropski ekolo\u0161ki plan objavljen u decembru 2019. godine predla\u017ee strategiju postepenog pretvaranja Evrope do 2050.godine u neutralnu zonu sa stanovi\u0161ta emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te. Medjutim postavlja se logi\u010dno pitanje kako se mo\u017ee dostizati ovaj cilj? Odgovor je brojnim akcijama koje polaze od investicija u ekonomske tehnologije i podr\u0161ke industrijskom sektoru, pa sve do […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522424,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522423","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n