Stanovni\u0161tvo Rumunije stari. Glavni uzrok: negativan prirodni prira\u0161taj. Drugi razlog – emigracija. Statisti\u010dki podaci pokazuju da je 1. januara 2021. godine stanovni\u0161tvo palo ispod 19,2 miliona ljudi, \u0161to je skoro 143.000 ljudi manje nego 1. januara 2020. Videli smo pore\u0111enja u medijima da je za godinu dana Rumunija izgubila populaciju za jednog srednjeg grada, kazao je za Radio Rumunija Konstantin Rudnicki: Ovde su uzroci sasvim jasni. Prili\u010dno nizak natalitet, relativno visok mortalitet i glavni uzrok je emigracija, odlazak rumunskih dr\u017eavljana iz zemlje. Naravno da odlaze u Evropsku uniju, ali odlaze. A statistika je neumoljiva i pokazuje ovaj trend. Sa druge strane, pitanje starenja je tako\u0111e veoma jasno. Imamo sve vec\u0301i broj u pogledu strukture starijih, recimo, i opadajuc\u0301i broj mladih, a analize pokazuju da c\u0301e se ti trendovi nastaviti. Ne suo\u010dava se samo Rumunija sa demografskim padom, vec\u0301 i Evropa u celini. Ako je po\u010detkom 19. veka stanovni\u0161tvo kontinenta predstavljalo 15% stanovni\u0161tva planete, do 2050. godine predstavljac\u0301e samo 5%. Ova situacija je u velikoj meri posledica rasta stanovni\u0161tva u drugim delovima sveta. Ali i dramati\u010dan pad broja stanovnika u Evropni. To uprkos \u010dinjenici da bi Evropljani \u017eeleli vi\u0161e dece. Postoje dva razloga zbog kojih su, generalno uzdr\u017eani da osnivaju broj\u010danu porodicu – nedostatak ekonomske sigurnosti i zabrinutost za buduc\u0301nost dece. Rezultat: sve ve\u0107i pad broja dece, sa va\u017enim posledicama, poput ugro\u017eavanja tr\u017ei\u0161ta rada, zdravstvenog i penzionog sistema. Procene su da bi prose\u010dna starost u Evropskoj uniji mogla da do 2050 dostigne 49 godina. To jest, akcentovanje procesa demografskog starenja, \u0161to podrazumeva vec\u0301i broj penzionera i smanjenje broja ljudi aktivnih na tr\u017ei\u0161tu rada. Za Rumuniju, jaz se jo\u0161 vi\u0161e produbljuje fenomenom emigracije. Milioni Rumuna su poslednjih godina odlu\u010dili da odu u druge zemlje, uglavnom u zapadnu Evropu, a, prema Nacionalnom institutu za statistiku, 2020. godine je broj emigranata prema\u0161io broj doseljenika za skoro 29 hiljada ljudi. Pred mikrofonom je ekonomski analiti\u010dar Konstantin Rudnicki:,,Uticaj na ekonomiju je sasvim jasan, naime, s jedne strane, imamo ekonomski problem jer odlaze ljudi koji su kvalifikovani, ljudi koji imaju radnu snagu. Dakle, va\u017ean radni resurs je izgubljen. S druge strane, jasno je da starenje dru\u0161tva ima druge vrste potreba i druge rastuc\u0301e tro\u0161kove, a ovde mislim na izdatke za penzije i zdravstveni sistem koji su u Rumuniji ionako osetljivi jer imaju deficite, zdravstvo je nedovoljno finansirano, sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, \u010dini se da \u0107e se problemi pogor\u0161ati. Prema podacima koje je Eurostat dostavio ovog prolec\u0301a, od 1216 regiona u referentnom sistemu EU NUTS (Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statistiku), 802 c\u0301e imati manje populacije 2050. godine u odnosu na 2019. godinu, a 414 c\u0301e imati vec\u0301e stanovni\u0161tvo 2050. godine. u pore\u0111enju sa 2019. Najbr\u017ee starenje stanovni\u0161tva zabele\u017eeno je u regionima koji se nalaze uglavnom u isto\u010dnoj Evropi (balti\u010dke zemlje, Poljska, Slova\u010dka, Rumunija i Bugarska) i ju\u017enoj Evropi (Italija, \u0160panija i Portugal). \u010ce\u0161ka, Gr\u010dka, Hrvatska, Ma\u0111arska i Finska su druge zemlje sa velikom vec\u0301inom regija u kojima se o\u010dekuje pad broja stanovnika. Nasuprot tome, mla\u0111a populacija se o\u010dekuje u samo 10% regiona, od kojih je 8 od 10 u Nema\u010dkoj, gde bi se prose\u010dna starost smanjila za najvi\u0161e 4 godine. Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je 2020. bila, \u0161tavi\u0161e, u kontekstu pandemije, godina obele\u017eena najvec\u0301om stopom smrtnosti u EU u poslednjih 60 godina. Zemlje EU su pro\u0161le godine zabele\u017eile 534 hiljade vi\u0161e smrtnih slu\u010dajeva nego 2019. godine, \u0161to je povec\u0301anje od 11%. Tako se broj stanovnika Evropske unije smanjio sa 447,3 miliona stanovnika na 447 miliona stanovnika. Najvec\u0301i pad stanovni\u0161tva, u ukupnom broju osoba, registrovan je u Italiji (-384.000, ili -0,6% stanovni\u0161tva), zatim u Rumuniji (-143.000, -0,7%) i Poljskoj (-118.000, -0,3% ). Me\u0111utim, kao procenat ukupnog stanovni\u0161tva, u odnosu na broj stanovnika svake dr\u017eave, Rumunija je na prvom mestu ove ne\u017eeljene rang liste. Postoje li re\u0161enja za zaustavljanje ovog demografskog pada? Analiti\u010dar Konstantin Rudnicki je prili\u010dno skepti\u010dan: Na\u017ealost, nema re\u0161enja za zaustavljanje pojave ili nema vidljivih re\u0161enja. Video sam u drugim dr\u017eavama sve moguc\u0301e na\u010dine za podsticanje ra\u0111anja, od suma novca ponu\u0111enih majkama, du\u017eeg odsustva za majke sa radnog mesta. Mogu se primeniti i u Rumuniji, ali izgleda da u ovom trenutku tema i predmet demografije nisu ba\u0161 prisutni na agendi politi\u010dara. U susedsvtu Rumunije, u Republici Moldaviji, situacija je mnogo gora. Analiza Instituta za razvoj i dru\u0161tvene inicijative u Ki\u0161injevu otkriva da se od 1991. godine do danas stanovni\u0161tvo Republike Moldavije smanjilo za skoro 1,5 miliona ljudi. Broj moldavskih gra\u0111ana sada je 2,9 miliona – uklju\u010dujuc\u0301i gra\u0111ane na levoj obali Dnjestra, koji predstavljaju separatisti\u010dko Pridnjestrovlje, gde je ostalo ne\u0161to vi\u0161e od 300.000 gra\u0111ana. Skoro trec\u0301ina stanovni\u0161tva Republike Moldavije oti\u0161la je u poslednje tri decenije, zemlja je postala jedna od najugro\u017eenijih demografskim padom.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stanovni\u0161tvo Rumunije stari. Glavni uzrok: negativan prirodni prira\u0161taj. Drugi razlog – emigracija. Statisti\u010dki podaci pokazuju da je 1. januara 2021. godine stanovni\u0161tvo palo ispod 19,2 miliona ljudi, \u0161to je skoro 143.000 ljudi manje nego 1. januara 2020. Videli smo pore\u0111enja u medijima da je za godinu dana Rumunija izgubila populaciju za jednog srednjeg grada, kazao […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522451","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n