Moldavija, biv\u0161a sovjetska republika sa ve\u010dinskim rumunofonskim stanovni\u0161tvom, i posle 30 godina nezavisnosti tra\u017ei bolju budu\u0107nost za njene stanovnike, koji sve \u010de\u0161\u0107e tra\u017ee bolji \u017eivot na Zapadu. Ova situacija je tu\u017ena posledica politike koju su ranije vodili faktori odlu\u010divanja u Ki\u0161injevu i koja je stvorila mnoge probleme, prvenstveno ekonomske prirode. Nada u bolju sutra\u0161nicu do\u0161la je istovremeno sa dolaskom na vlast proevropske i reformski opredeljene predsednice Maje Sandu, koja \u017eeli da iz temelja modernizuje dr\u017eavu i dr\u017eavne institucije. \u0160anse postoje jer u Ki\u0161injevu Vlada funkcionise sinkrono sa predsednicom kao i Parlament, gde parlamentarna ve\u010dina podr\u017eava eformski napor. Osim toga, podr\u0161ka Bukure\u0161ta je bezuslovna i pravovremena. U izjavi za jednu tv stanicu \u0161ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je podsetio da je 23. jula bio prvi evropski zvani\u010dnik koji je posetio Ki\u0161injev nakon prevremenih paramentarnih izbora i vodio razgovore o unapredjenju saradnje sa zvani\u010dnicima Moldavije. ,,Prvi \u0161ef dr\u017eave koji je posetio Republiku Moldaviju u decembru pro\u0161le godine bio je predsednik Rumunije Klaus Johanis, naglasio je Bogdan Auresku i dodao da je Rumunija odlu\u010dila, posle prevremenih parlamentarnih izbora, koji su na vlast doveli novu proreformsku i proevropsku ve\u010dinu, da podr\u017ei ovaj napor.“ Mozemo re\u0107i da smo dostigli tu ta\u010dku kada se prioriteti na bilateralnoj agendi ne mogu vi\u0161e zaobilaziti i jasno je da postoji obostrani interes i elita ne samo gradjana, jer su du\u017ee vreme gradjani bili ispred vlasti, koje iz razli\u010ditih razloga nisu uspele da saradjuju i ostvare \u017eelje stanovni\u0161tva sa obe obale reke Prut, izjavio je za Radio Rumunija politi\u010dki komentator Vlad Curkanu, biv\u0161i predsedni\u010dki savetnik u Ki\u0161injevu: ,,Vlasti u Ki\u0161injevu pokrenule su, posle prevremenih izbora 11. jula i inauguracije nove Vlade, duboke promene u svim oblastima, svesne da bez doprinosa pojedinih dr\u017eava, posebno Rumunije realizacija ovog zadatka ne\u0107e biti nimalo laka. Uzmimo samo primer gasnu krizu za koju mo\u017eemo da ka\u017eemo da je okon\u010dana, iako jo\u0161 postoje nere\u0161ena pitanja. U ovim danima neizvesnosti od velike va\u017enosti bile mnoge stvari za atmosferu u Ki\u0161injevu i politi\u010dke napore koje su u\u017eivale podr\u0161ku Bukure\u0161ta i drugih evropskih prestonica. Smatram da nije neva\u017eno da imate podr\u0161ku u nevolji, da dobijete prirodni gas iz Rumunije gasovodom izgradjenim prvenstveno rumunskim sredstvima. Republika Moldavija ima mnoge vulnerabilnosti u energetikoj, informacionoj i bezbednosnoj oblasti, slabosti koje na\u0161i neprijatelji mogu da iskoriste. Ovakvi rizici, koji su du\u017ee vreme bili zanemareni, pojavi\u0107e se ponovo, tako da \u0107e ekspertiza Rumunije i drugih zemalja biti od velike pomo\u0107i za zapo\u010dete reforme u Republici Moldaviji.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Provropska Vlada, koja u Parlamentu ima \u0161iroku ve\u010dinu od 63 mandata od ukupno 101, treba da doka\u017ee da je sposobna da sprovede obe\u0107ane reforme, ka\u017ee Vlad Curkanu, i dodaje da se izlaskom Moldavije iz izolacije u koju se na\u0161la u poslednjim godinama, najavljuju mnogi projekti koji mogu dokazati da Republika Moldavija kora\u010da evropskim putem i da \u0107e re\u0161iti nagomilane probleme i uz veliku pomo\u0107 Rumunije: ,,Postoje mnoge linije za saradnju. Ministri inostranih poslova Rumunije i Republike Moldavije potpisali su mapu puta o prioritetima saradnje, obrazovanja i obostranog priznavanja diploma, sertifikata i nau\u010dnih titula. Najva\u017enija na infrastrukturnoj agendi je energetska konekcija Republike Moldavije na elektri\u010dni sistem Evropske unije. Jer je ovo jedna od onih spomenutih vulnerabilnosti. Republika Moldavija snabdeva se elektri\u010dnom energijom iz Termocentrale u Ku\u010durganu, koja se nalazi na levoj obali Dnjestra, na teritoriji nepriznate republike Pridnjestrovlje. Ova situacija predstavlja dodatni problem jer je Moldavija morala da bude veoma pazljiva sa odnosima sa Ruskom Federacijom da ne bi ostala bez elektri\u010dne energije.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mapa puta je veoma konkretna i odnosi se na svaku oblast posebno. Dokument je potpisan za vreme nedavne zvani\u010dne posete predsednice Maje Sandu Bukure\u0161tu povodom obele\u017eavanja tridesetogodi\u0161njice diplomatskih odnosa izmedju dve dr\u017eave. Mapa puta predvidja da se u narednom periodu ostvare podsticanje evropske integracije Republike Moldavije, interkonekcija Moldavije sa evropskom unijom i podsticanje dru\u0161tveno-ekonomskog razvoja kako bi stanovnici Republike Moldavije mogli da dostinu evropske standarde u dru\u0161tvenim, administrativnim i pravnim oblastima. Zajedni\u010dka zelja dve dr\u017eave je i ja\u010danje jezi\u010dkog, kulturnog i istorijskog zajedni\u0161tva..<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Moldavija, biv\u0161a sovjetska republika sa ve\u010dinskim rumunofonskim stanovni\u0161tvom, i posle 30 godina nezavisnosti tra\u017ei bolju budu\u0107nost za njene stanovnike, koji sve \u010de\u0161\u0107e tra\u017ee bolji \u017eivot na Zapadu. Ova situacija je tu\u017ena posledica politike koju su ranije vodili faktori odlu\u010divanja u Ki\u0161injevu i koja je stvorila mnoge probleme, prvenstveno ekonomske prirode. Nada u bolju sutra\u0161nicu do\u0161la […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":88802,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522510","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n