Gomilanje ruskih snaga na granici sa Ukrajinom prati se sa zebnjom jer se ocenjuje da Moskva priprema napad velikih razmera na ovu zemlju, najverovatnije u januaru slede\u0107e godine. Rusija je poja\u010dala svoje vojno prisustvo sa skoro 10 000 vojnika i tenkova i rasporedjivanje snaga se nastavlja, tako da situacija postaje sve napetija. Ono \u0161to nismo uradili 2014. godine spremni smo sada da uradimo, upozorio lider Bele ku\u010de lidera u Kremlju, aludiraju\u0107i na eventualnu invaziju Rusije u Ukrajini, okon\u010danu nelegalnom aneksijom Krima.Tokom razgovora Bajdena i Putina posredstvom video linka, predsednik SAD je upozorio da \u0107e u slu\u010daju ruske invazije u Ukrajini, evropski saveznici uzvratiti o\u0161trim ekonomskim merama, da \u0107e Va\u0161ington poslati Ukrajini odbramneno oru\u017eije i oja\u010dati isto\u010dni bok Alijanse. Na drugoj strani, Vladimir Putin ka\u017ee da ruska vojska ne preti nikome i tra\u017ei garancije da se NATO ne\u0107e pro\u0161iriti na Istok i na Ukrajinu. Moskva optu\u017eje Alijansu za ubrzano razaranje bezbednosne arhitekture u Evropi, za postavljanje antiraketnog \u0161tita u Rumuniji i Poljskoj i pro\u0161irenje vojne infrastrukture do ruskih granica. Go\u0161\u0107a Radia Rumunija, univerzitetska profesorka Alba Popesku sa Narodnog univerziteta odbrane o politi\u010dkoj situaciji u zoni je izmedju ostalog kazala: ,,Osnovni razlog je lokacija ove zone sa geografske ta\u010dke, u takozvani ponto\/balti\u010dki pojas, koji mnogi geografi smatraju pravom granicom Evrope. Na ovaj uski pojas zemlje izmedju ju\u017ene obale Balti\u010dkog mora i severnog primorija Crnog mora, pred vratima Moravske i Kavkazkih planina, koji sa geopoliti\u010dke ta\u010dke predstavlja tampon zonu, pretenzije imaju Ruska Federacija, koja vekovima kontroli\u0161e centralni deo Evroazije, i dominantne snage atlanske Evrope. Geografski ova ravni\u010darska zona je zapadna granica Ruske Federacija. Odavde nastaje i poroblem, jer je ova ruska granica najvulnerabilnija. \u010cak vi\u0161e, prostor je od ogromog geostrate\u0161kog zna\u010daja, jer je teritorija koja lako mo\u017ee da se pretvori u prepreku ili vrata koja bi olak\u0161ala ili spre\u010dila tokove izmedju Evrope i Azije, izmedju severa i juga kontinenta. U geopolitici i geostrategiji ovaj prostor se naziva hab ili neksus i najva\u017eniji je sa ta\u010dke geostrate\u0161kog prostora Evroazije.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da bi se izbeglo skretanje na konfronctaciju, upozorava Moskva, imperativni zadatak je dugotrajna bezbednost granica sa pravnim obavezama koje bi isklju\u010dile mogu\u010dnost svakog pro\u0161irenja NATO na Istok i gomilanje oru\u017eija na granicama koje bi ugrozile rusku bezbednost. Stav Moskve je u tesnoj vezi sa ,,bezbednosnim prstenom“ Rusije, obja\u0161njava univerzitetska profesorka Alba Popesku: ,,Bezbednosni prsten \u010dine one dr\u017eave i morske mase koje okru\u017euju Rusiju, ovaj kopneni d\u017ein, koji ima oblik prstena. Rusi smatraju da je ovaj bezbednosni prsten za njih prostor od \u017eivotnog i strate\u0161kog interesa. Sve \u0161to se pribli\u017eava granicama Rusije smatra se neposrednom pretnjom. Ovaj bezbednosni prsten je zapravo crvena linija. U red dr\u017eava bezbednosnog prstena uvre\u0161tene su i Ukrajina, zakavkazke dr\u017eave, Moldavija i Belorusija. Kada Rusija konstatuje da ove dr\u017eave poku\u0161avaju da se udalje od ruske uticajne zone i priklju\u010de zapadnom uticaju, Rusija reaguje. Reagovala je odmah 90′-tih godina. Posle raspada imperije, dirigovala je ovim zaledjenim i periodi\u010dno podgrejanim sukobima. Dogodilo se to u Ukrajini, Gruziji, Nagorno Karabahu. Stvari su ovde u velikoj evoluciji i sve imaju veze sa ovim ruskim strate\u0161kim i ve\u0107 istorijskim imperativom da se uspostavi dominacija nad zonom. Ovaj imperativ jo\u0161 iz doba Cara Petra ostvaruje se hibridnim akcijama Ruske Federacije u ponti\u010dko-balti\u010dkoj zoni, odnosno u ponti\u010dkoj zoni u koju se i mi nalazimo i Balti\u010dkoj zoni, gde su mete balti\u010dke dr\u017eave, Poljska i \u0160vedska. Ovde le\u017ei obja\u0161njenje za sve agresivnije pona\u0161anje Rusije .“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Smatram da se sukob u Ukrajini ne\u0107e uskoro re\u0161iti, naglasava Alba Popesku, jer Rusija nema interes ni da ga podgreje u narednom periodu ni da ga re\u0161i. Po mi\u0161ljenju Moskve Ukrajina treba da ostane u ovoj sivoj zoni zajedno sa ostalim dr\u017eavama. Severoatlanska alijansa smatra neprihvatljivom ideju ruske uticajne zone, obja\u0161njava generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg. ,,Samo postavljanje ovog pitanja navodi na zaklju\u010dak da treba da budemo veoma obazrivi. Ova ideja o ruskoj uticajnoj zoni je neprihvatljiva, jer bi ovo zna\u010dilo da priznajemo da Rusija mo\u017ee kontrolisati sve \u0161to suverene susedne dr\u017eave rade“, naglasio je Stoltemberg. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Gomilanje ruskih snaga na granici sa Ukrajinom prati se sa zebnjom jer se ocenjuje da Moskva priprema napad velikih razmera na ovu zemlju, najverovatnije u januaru slede\u0107e godine. Rusija je poja\u010dala svoje vojno prisustvo sa skoro 10 000 vojnika i tenkova i rasporedjivanje snaga se nastavlja, tako da situacija postaje sve napetija. Ono \u0161to nismo […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522512,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522511","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n