18. decembra u Crkvi 12 Svetih Apostola u Rimu od\u017ean je 6. Bo\u017ei\u0107ni koncert ,,Tradicije vidjene de\u010dijim o\u010dima“. Organizatori koncerta Asocijacija ,,Insieme per l Athos-Onlus, Akademia di Romania u Rimu i Pravoslavna episkopija Rumunije u Italiji saop\u0161tili su da su deca koja su u\u010destvovala na ovom koncertu rodjena u Italiji, ali da vole stare rumunske obi\u010daje i veoma dobro poznaju rumunske tradicije jer idu u rumunske parohije u Italiji i pohadjaju \u010dasove rumunskog jezika. Govorimo o malom delu Rumunije koji je daleko od na\u0161ih granica i o uspe\u0161noj integraciji vi\u0161e miliona Rumuna. Gost Radia Rumunija Eudjen Tomak, dobar poznavalac problematike Rumuna van granica zemlje, govorio je o problemima i situacijama u kojima se na\u0161ao u rumunskim zajednicama, o na\u010dinu organizacije na\u0161ih dr\u017eavljana i kako mo\u017ee rumunska dr\u017eava da im pomogne:,,Imamo \u0161kolske \u010dasove nedeljom, mnoge pravoslavne, katoli\u010dke, grko-katoli\u010dke, protestanske i neprotestanske crkve \u0161irom sveta. Posetio sam mnoge i ljudi koji su shvatili da treba da se organizuju organizovali su se. Susreo sam Rumune koji posle samo nekoliko godina govore sa decom na jeziku zemlje u koju su se nastanili i deca posle samo nekoliko godina zaboravljaju maternji jezik. Susreo sam i ljude koji su oti\u0161li u inostranstvo pre 40-50 godina, rodili decu u inostranstvu ali kod ku\u0107e su govorili samo rumunski, slavili rumunske praznike. Ako te zaista interesuje sopstveni identitet gaji\u0107e\u0161 ga i o\u010duvati onako kakom si ga nasledio. Ako ne odr\u017eava\u0161 tesnu vezu sa korenima, asimilacija je neizbezna i u to sam mogao da se uverim. Dr\u017eava treba da stvori instrumente za nastavljanje rada postoje\u0107ih \u0161kola, kulturnih institucija sa bogatom agendom i kulturnim dogadjajima. Internet nam sada olak\u0161ava komuniciranje u realno vreme i stvara mogu\u0107nosti da saznamo \u0161ta se de\u0161ava u zemlji bez ve\u0107ih napora.“ <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema procenama van granica zemlje radi i \u017eivi skoro 10 miliona Rumuna, ukljucuju\u010di ovde dijasporu kao i istorijsko-tradicionalne zajednice u susedstvu Rumunije. Ve\u010dina opredeljenih za odlazak na rad u inostranstvo \u017eive i rade u Italiji, \u0160paniji, Velikoj Britaniji, dok se u istorijskim zajednicama nalaze Rumuni iz Republike Moldavije, Ukrajine i Srbije. Informacije o mobilnosti na prostoru u poslednjim godinama pokazuju da se opredeljenje Rumuna donekle promenilo. Ako su Italija, \u0160panija, Portugal i Gr\u010dka bile omiljena odredi\u0161ta, trend je usmeren sada prema Francuskoj, Velikoj Britaniji, Beneluksu, Nema\u010dkoj, Danskoj i skandinavskim dr\u017eavama. Statistike pokazuju takodje da i Rumuni oko na\u0161ih granica slede ovaj regionalni trend ekonomske migracije i da u mnogim zemljama rumunski dr\u017eavljani imaju srodne zajednice. Dalje ili bli\u017ee rumunskim granicama, Rumuni su uspeli da se prilagode, ali i dalje se suo\u010davaju sa izazovima. Rumunska manjina u Srbiji suo\u010dava se sa nepriznavanjem Rumunske pravoslavne crkve kao tradicionalne crkve u Timo\u010dkoj krajini. Osim Vojvodine, javni radio i televizijski servisi su u malom broju, kao i obrazovni proces i religiozne slu\u017ebe na rumunskom jeziku. Eudjen Tomak obja\u0161njava: ,,Problematika Rumuna u neposrednpom susedstvu razlikuje se i poprima jasne obrise od jedne do druge dr\u017eave. Republika Moldavije je veoma kompleksno pitanje, dok odnosi sa Rumunima u Srbiji i na Balkanskom poluostrvu imaju sasvim drugi karakter, veoma va\u017ean tako da je potrebano da se posveti posebna pa\u017enja i upotrebe drugi instrumenati osim onih bilateralnih. Ne mo\u017eemo be\u017eati od realnosti, koju na\u017ealost pojedine institucije rumunske dr\u017eave tretiraju povr\u0161no, ovde ne mislim na Ministarstvo inostranih poslova, odnose sa pola miliona Rumuna u susednoj dr\u017eavi, ve\u0107 na Bukovinu, jug Basarabije i Istorijski Maramure\u0161 u Ukrajini.“
\nRumuni koji rade u zemljama Evropske unije suo\u010davaju se ponekad sa lo\u0161im uslovima rada. Dobro poznavanje prava na adekvatnu pomo\u0107 vlasti zemalja u kojima rade mo\u017ee smanjiti zloupotrebe kojima su izlo\u017eeni, ka\u017ee Eudjen Tomak, i podse\u0107a da je od izuzetnog zna\u010daja da ovi poznaju njihova prava ali i da rumunska mre\u017ea ata\u0161ea za rad u inostranstvu radi efikasno. Mnogo manje Rumuna \u017eivi van granica Evropske unije, ali bez obzira gde \u017eive potrebno je da rumunskoj dijaspori konzularna predstavstavni\u0161tva pomognu da bi se izbegle raznorazne zloupotrebe.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
18. decembra u Crkvi 12 Svetih Apostola u Rimu od\u017ean je 6. Bo\u017ei\u0107ni koncert ,,Tradicije vidjene de\u010dijim o\u010dima“. Organizatori koncerta Asocijacija ,,Insieme per l Athos-Onlus, Akademia di Romania u Rimu i Pravoslavna episkopija Rumunije u Italiji saop\u0161tili su da su deca koja su u\u010destvovala na ovom koncertu rodjena u Italiji, ali da vole stare rumunske […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522527,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522526","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n