Posle 276 neuspe\u0161nih poku\u0161aja, u leto 1996. godine u \u0160kotskoj rodjena je naj\u010duvenija ovca Doli. Vest je medjutim saopo\u0161tena tek u februaru slede\u0107e godine. Njeno rodjenje nau\u010dnim procesom podelio je \u010dovecanstvo na dva tabora. Onima koji su smatrali da su se istra\u017eiva\u010di Roslin instituta igrali Boga, saop\u0161tenje je izazvalo strah od pojave ljudskih klona. Ostali su smatrali da je ovo veliki korak za \u010dovelanstvo jer se mogu spasiti bi\u0107a kojima preti nestanak. Bez obzira na tabore, ovo otkri\u0107e ostaje kao orijentir. Mir\u010da Ilijesku, doktor ljudske genetike i evolucije na Institutu za vaspitanja Univerziteta u Kembrid\u017e o posebnom zna\u010daju eksperimenta Doli kazao je: ,,Ideja o prvom kloniranju je veoma va\u017ena jer se radi o kloniranju jedne \u010delije uzete od odrasle \u017eivotinje. I do tada su izvr\u0161ene klonacije na \u017eabama i ovcama od \u010delija embriona. Ovoga puta princip se dokazao funkcionalnim. Tim Jana Vilmuta uzeo je jednu \u0107eliju iz mle\u010dne \u017elezde odrasle ovce i uspeo da je unese u ovulu druge ovce. U ovom slu\u010daju radi se o reprogramiranju jedne odrasle \u010delije, reprogramiranju genetskog materijala umesto da imamo spermatozoid i \u017eljezdu koji se zatim unose u majku surogat. Dogodio se ovo prvi put kada je uzet materioal od odrasle \u010delije za stvaranje novog organizma. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Realiazacija prvog kloniranja \u017eivotinje od \u010delije jedne odrasle \u017eivotinje izazvala je burnu raspravu. Jedni su priznali prednosti jednog mogu\u0107eg editiranja, drugi su se pozivali na eventualne eti\u010dke probleme. Po\u010deo je jedan veoma interesantan razgovor o kloniranju, o budu\u0107nosti \u010dove\u010danstva i kako mo\u017eemo upotrebiti biolo\u0161ke tehnike, manipulisati DNK i embrione, naglasio je Mir\u010da Ilijesku podse\u0107aju\u0107i da 25 godina kasnije govorimo o tehnikama genetskog editiranja: ,,Kloniranjem mo\u017eemo uzeti genetski materijal od nekoga i da ga reprodukujemo, odnosno stvorimo novi identi\u010dan organizam. Genetsko editiranje zna\u010di da mo\u017eemo intervenisati u genetskom materijalu i menjati ga po pojedinim kriterijumima. Sada se mogu intervenisti u pojedine genome. Genetsko editiranje zna\u010di da mo\u017eemo modifikovati. Ako imamo jedno oplodjeno jaja\u0161ce mo\u017eemo modifikovati pojedine DNK jedinice koje izazivaju razne bolesti. Sada je ovo izvodljivo, a genetsko editiranje zna\u010di modifikaciju DNK-a.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Genetski in\u017eenjering, neposredna manipulacija DNK postoji od 1970. godine, ali tehnologija CRISPR, klasterisana redovno rasporedjena kratka polindromska ponavljanja, koja se pojavila pre 20 godina, i za koju je dodeljena Noelova nagrada za hemiju, promenila je iz temelja ovu oblast. Ovo je prva tehnika koja omogu\u010dava istra\u017eiva\u010dima da modifikuju vi\u0161e gena u samo jednom eksperimentu i u jednostavnom i jeftinom maniru editirati i genom svih organizama, od biljaka, \u017eivotinja i ljudi. Uticaj na medicinsku oblast je ogroman. Ova tehnologija je veoma va\u017ean instrument za identifikaciju biomarkera. Mo\u017ee se upotrebiti i za analizu i le\u010denje genetskih, infektivnih ili imunolo\u0161kih bolesti. Tehnologija je upotrebljena za stvaranje \u010delijskih modela u vezi sa distrofijom mi\u0161i\u0107a, aterosklerozom, gojazno\u0161\u0107u, diabetesom i Alcajmerom. Pored upotrebe u medicinskoj oblasti ova tehnologija raspola\u017ee velikim potencijalom u proizvodnji hrane jer se mo\u017ee koristiti za pove\u0107anje kvaliteta kultura i otpora na bolesti i jerbicide. Mo\u017ee se takodje koristiti za alergije izmenom delova gena koji izazivaju alergi\u010dne reakcije. U slu\u010daju \u017eivotinja ova tehnologija mo\u017ee pove\u0107ati otpornost na bolesti i pove\u0107ati produktivnost. Tehnologija nije savr\u0161ena jer postoje opasnosti i od ne\u017eeljenih modifikacija usled nenamernog ,,se\u010denja pojedinih genomskih lokacija. Druge se ti\u010du reakcije organizma, posebno imunitarnog sistema na prenosne viruse. Postoje i problemi eti\u010dke prirode. Poznat nam je kontroverzni eksperiment kineskog biofizi\u010dara koji je bez uspeha poku\u0161ao da koristi tehnologiju za modifikaciju ljudskih embriona kako bi se ljudskom organizmu poverio ve\u0107i otpor na HIV. On je optu\u017een i u Kini, zemlji koja je postala lider u istra\u017eivanju editiranja genoma.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posle 276 neuspe\u0161nih poku\u0161aja, u leto 1996. godine u \u0160kotskoj rodjena je naj\u010duvenija ovca Doli. Vest je medjutim saopo\u0161tena tek u februaru slede\u0107e godine. Njeno rodjenje nau\u010dnim procesom podelio je \u010dovecanstvo na dva tabora. Onima koji su smatrali da su se istra\u017eiva\u010di Roslin instituta igrali Boga, saop\u0161tenje je izazvalo strah od pojave ljudskih klona. Ostali […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522586","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n