Diverzije, dezinformacije i propagande re\u010di su koje u poslednjim godinama najbolje opisuju la\u017ene vesti. Pojava je poprimila velike razmere istovremeno sa tehnolo\u0161kim razvojem, diverzifikacijom sredstava javnog informisanja ali i kanala za preno\u0161enje podataka, prelazak novina na onlajn medije, bloging, drustvenih mre\u017ea ili vloging. Recept je jednostavan i predpostavlja jednu isfabrikovanu informaciju iskrivljno predstavljenu ili izvadjenu iz konteksta. Pored dramati\u010dne situacije, rat u Ukrajini mo\u017ee da postane studijski slu\u010daj. Gost Radio Rumunija Flavija Durak, stru\u010dnjak za komunikaciju, objasnila je u kojoj meri su la\u017ene vesti sastavni deo ovog rata: ,,U velikoj meri su deo ovog rata sa obe strane. Uglavnom ove tehnike propagiranja informacija i kontrolisanje i osvajanje javnog informacionog prostora deo su ,,informacionog rata“. Ipak ne \u017eelim da zvu\u010di obeshrabruju\u0107e, ali Ukrajina ula\u017ee ogromne napore u komuniciranje i uspela je da pridobije solidarnost medjunarodne zajednice. Informacioni rat vodi se \u010desto van granica jednog vojnog sukoba. Nejasno je kada po\u010dinje i kada se rat zavr\u0161ava. Postoje analize koje pokazuju da je informacioni rat po\u010deo istovremeno sa aneksijom Krima. Svedoci smo pojedinih potisnutih narativa, u interesu Kremlja, na zapadne prostore koji sti\u017eu do stanovni\u0161tva i vulnerabilnih grupa. Smatram da se na informacionom delu vodi borba koja se uskoro ne\u0107e zavr\u0161iti i, u zavisnosti od otpornosti dru\u0161tva na dezinformacije, mogu da imaju manje iili ve\u0107e konkretne odjeke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160tetnost infodemije ne treba dokazati. Ovaj period obele\u017een pandemijom, ratom, energetskom krizom i ekonomskim posledicama povoljno je tlo je za la\u017ene vesti. I to u vreme kada na dru\u0161tvenim mre\u017eama svako ima mogu\u0107nost da objavi sopstvene informacije i da ih brzo prenosi. Velike platforme imaju veliki akcioni opseg. Ovaj sukob je prvi rat koji je osvojio dru\u0161tvene mre\u017ee sa stanovi\u0161ta informacionog prostora kao \u0161to je rat u Vijetnamu bio prvi tv ratni prenos, naglasila je Flavia Durakh. Postoje mnoge slike i klipovi izvadjeni iz konteksta, ponekad i iz video igara, pojedine infornacije je veoma te\u0161ko proveriti, jer postoje mnogi akteri koji emituju poruke- obi\u010dni ljudi koji prenose neproverene infornacije, navodno video svedo\u010denja sa lica mesta, kao i nosioci propagandnih izvora. Sve ovo stvara jednu komunikacionu kombinaciju koja dodatno komplikuje situaciju, naglasila je Flavia Durac: ,,Deo upotrebljenih argumenata koji razdvajaju kori\u0161\u0107eni su u pandemiji i iste retori\u010dke tehnike koriste se i sada. Mo\u017eemo identifikovati sli\u010dnosti, uklju\u010duju\u0107i i ideju jedne maskarade ili okultnog plana kontrole stanovni\u0161tva.Treba da budemo svesni ovih retorika, da pratimo velike dogadjaje i da se ne zadr\u017eimo samo na glasinama \u010dak i kada ove ulivaju nadu ili naprotiv ako nas razdvajaju. Ako pratimo velike dogadjaje ne treba da prenosimo informacije pod uticajem emocija. Savetujem slu\u0161aoce da provere mnoge izvore i da se ne baziraju samo na vestima sa dru\u0161tvenih mre\u017ea. Treba da znaju da ne mo\u017eemo znati celu istinu o ovoj situaciji.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Svi stru\u010dnjaci upozoravaju na opasnost od dezinformacija koje se prenose putem dru\u0161tvenih mre\u017ea i navode da je veoma va\u017eno da se ljudi informi\u0161u iz poverljivih izvora. Profesor Bogdan Oprea sa Fakulteta \u017eurnalistike preporu\u010duje: ,,Prva i najva\u017enijia vest je ta da treba da shvatimo da se vesti, istinite vesti, nalaze na medijskim platformama i ne treba da ih tra\u017eimo na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Dru\u0161tvene mre\u017ee kombinuju ocene i tekstove koji mogu da imaju u novinarsku formu, ali sadrzaj mo\u017ee da bude delimi\u010dno ili potpuno varljiv, jer ne predstavlja jednu medijsku instituciju i ne treba da po\u0161tuje novinarska pravila. Sadr\u017eaj sa dru\u0161tvenih mre\u017ea ostavljaju prostor za manipulacije i dezinformacije. “ <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zbog toga, dodaje Bogdan Oprea, potrebno je da se informi\u0161ete sa sajtova za vesti, rediotelevizijskih emisija i \u0161tampe.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Diverzije, dezinformacije i propagande re\u010di su koje u poslednjim godinama najbolje opisuju la\u017ene vesti. Pojava je poprimila velike razmere istovremeno sa tehnolo\u0161kim razvojem, diverzifikacijom sredstava javnog informisanja ali i kanala za preno\u0161enje podataka, prelazak novina na onlajn medije, bloging, drustvenih mre\u017ea ili vloging. Recept je jednostavan i predpostavlja jednu isfabrikovanu informaciju iskrivljno predstavljenu ili izvadjenu […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522497,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522587","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n