Prema najnovijoj prognozi Narodne banke Rumunije stopa inflacije u aprilu procenjena je na 11,2 % u odnosu na kraj 2021. godine. U medjuvremenu rat u Ukrajini je dramati\u010dno promenio podatke i inflatorni ciklus, naja\u010di u poslednje \u010detiri decenije, zahvatio je ceo svet. Geopoliti\u010dka kriza u zoni ne mo\u017ee ostati bez posledica i, prema procenama eksperata, ubrza\u0107e ritam rasta inflacije. U Rumuniji, faktori odlu\u010divanja doneli su nove mere plafoniranja odnosno ograni\u010denja i kompenzacije cene energije nastoje\u0107i da uspore rast stope inflacije. U ovoj situaciji sa mnogo nepoznatica situacija u Ukrajini je definitorna. Demokratski svet je uveo sankcije Rusiji sa ciljem da primora Moskvu da odustane od ,,specijalne operacije“, kako Moskva naziva agresiju na Ukrajinu, ali i Moskva ima svoje poluge za pritisak. Najva\u017enija je prirodni gas. Kakve \u0107emo posledice ose\u0107ati u Rumuniji, ako se pojave problemi u snabdevanju na evropskom nivou zbog sukoba u Ukrajini. Finansijski analiti\u010dar Drago\u0161 Kabat isti\u010de: ,, Bi\u0107e ozbiljnih posledica, jer \u0107e se pre svega vr\u0161iti sna\u017ean pritisak ne samo na poskupljenje gasa ve\u0107 i nafte i sirovina iz Rusije i Ukrajine, a to bi moglo da uti\u010de na poskupljenje cena u Evropskoj uniji. Sve ovo uti\u010de i na smanjenje privrednog rasta Evropske unije. Nas ova situacija interesuje jer su na\u0161i najve\u0107i ekonomski partneri iz Evropske unije, posebno iz Nema\u010dke, Francuske, Italije i \u0160panije, zemlje koje \u0107e biti na udaru nesta\u0161ce gasa iz Rusije i u kojima se o\u010dekuje i manji privredni rast. Gas se ne upotrebljava samo za grejanje ve\u0107 i u privredi i ako \u0107e se potra\u017enja za podkomponentama iz Rumunije smanjiti, posledice \u0107e ose\u0107ati i rumunske kompanije. Najve\u0107i efekat koji se ve\u0107 ose\u0107a je stopa inflacije, rezultat poskupljenja ruskog gasa i nafte.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O posledicama rata u Ukrajini na rumunsku privredu govorio je i univerzitetski profesor ekonomskih nauka Mir\u010da Ko\u0161ea. ,,Ratovi imaju uvek kolateranle \u017ertve, izjavio je profesor Ko\u0161ea u intervju za Radio Rumunija: ,,Mnogi bi mogli da ka\u017eu da nije sve tako crno, jer mi ne uvozimo \u017eitarice, ve\u0107 uvozimo samo gas. Ovo nisu medjutim najva\u017eniji problemi. Va\u017eno je to da je Rumunija u\u0161la u zonu koja se, sa ekonomske ta\u010dke, zove ,,zona i\u0161\u010dekivanja“. Mi smo na granici jednog veoma ozbiljnog i nepredvidljivog sukoba. Strani investitori su u i\u0161\u010dekivanju. Namere investitora da investiraju nisu nestale, ali su smanjene, jer ovi \u010dekaju da vide \u0161ta \u0107e se desiti i koliki je rizik. Drugi negativni efekat po meni je uvoz 70 % hrane. Poskupljenje prehrambrenih proizvoda na globalnom planu odrazi\u0107e se i u Rumuniji. Nalazimo se u globalnoj ekonomiji, sve \u0161to se de\u0161ava tamo negde oseti\u0107e se-manje ili vi\u0161e-i kod nas. “<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istovremeno smanjenje izvoza prehrambenih proizvoda iz Rusije i Ukrajine treba nekako nadoknaditi, treba preispitati strukturu poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji, ka\u017ee Mir\u010da Ko\u0161ea: ,,U Briselu se ve\u0107 razmi\u0161lja o re\u0161avanju krize \u017eitarica i pove\u0107anju proizvodnje u Evropi. Jer su u Evropi, naro\u010dito najrazvijenije dr\u017eave u neku ruku odustale od proizvodnje \u017eitarica i okrenule se bolje kotiranim proizvodinma na tr\u017ei\u0161tu. Treba razgovarati i o \u0161ansama. U svakoj krizi postoji i \u0161ansa. Trenutno mi imamo vi\u0161ak \u017eita. Treba doneti politi\u010dku odluku da li se isplati izvoziti ili ne. Sada je bez sumnje izvoz iplativ, ali ne znamo \u0161ta nas sutra o\u010dekuje, jer prema procenama stru\u010dnjaka 2022. godine ne\u0107e biti beri\u010detna.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sigurno je medjutim da je ukrajinska situacija primorala vlasti u Bukure\u0161tu da tra\u017ee re\u0161enja za smanjenje ili \u010dak eliminisanje uzoza gasa iz Rusije. Na svu sre\u0107u potrebe Rumunije za ruskim gasom su veoma male. Obnavljanje proizvodnje u elektranama na ugalj, ubrzane inicijative za vadjenje prirodnog gasa iz Crnog mora ili varijanta o stizanju te\u010dnoog gasa iz Mediterana u Rumuniju mogu re\u0161iti ovaj problem. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema najnovijoj prognozi Narodne banke Rumunije stopa inflacije u aprilu procenjena je na 11,2 % u odnosu na kraj 2021. godine. U medjuvremenu rat u Ukrajini je dramati\u010dno promenio podatke i inflatorni ciklus, naja\u010di u poslednje \u010detiri decenije, zahvatio je ceo svet. Geopoliti\u010dka kriza u zoni ne mo\u017ee ostati bez posledica i, prema procenama eksperata, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":508301,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522588","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n