Ameri\u010dka svemirska agencija NASA, uz podr\u0161ku Evropske svemirske agencije (ESA), izradila je program Artemis koji predvidja let ljudske posade na Mesec prvi put u istoriji sa jednom \u017eenom astronautom. Plan predvidja da se tre\u0107a misija Artemis lansira ka prirodnom satelitu zemlje 2025. godine, 50 godina nakon misije Apola 17. Kao deo saradnje, ESA stavlja na raspolaganje Evropski modul za Orion, izvor energije kojim se snabdeva i pokre\u0107e svemirska letelica. Da bi se postavili zajedni\u010dki principi, direkcije i dobre prakse, primenjeni celom programu eksploatacije Meseca, Marsa, asteroida i kometa u mirnodopske svrhe, NASA je predlo\u017eila set izjava- Artemis ugovora-koje je Rumunija potpisala po\u010detkom marta teku\u0107e godine. Na\u0161a zemlja je postala 16 potpisnica i zajedno sa ostalim potpisnicama preuzela obavezu da preduzme adekvatne mere kako bi entiteti, kao \u0161to su privatni operateri koji posluju u njeno ime, po\u0161tovali principe ovih dokumenata. ,,Pridru\u017eili smo se programu eksploatacije Mecesa Artemis pre svega iz duha saradnje. Jedna od najve\u0107ih koristi na\u0161eg u\u010de\u0161\u0107a u ovoj misiji je kapacitet Artemisa za privla\u010denje mlade generacije na istra\u017eivanje i inovacije, zadatke koje roboti ne mogu da realizuju. Istovremeno ovo je i na\u010din da se fokus pomera sa sukoba medju ljudima na izazove pronala\u017eenja, eksploatacije i odbrane Planete“, izjavio je predsednik Rumunske svemirske agencije (ROSA) dr Marijus-Joan Piso, koji je u ime Rumunije potpisao ugovore. Ugovori Artemis sadr\u017ee i razvijaju mnoge principe svemirskih prava, u skladu sa normama i praksom predvidjene Sporazumom o aktivnostima dr\u017eava u eksploataciji i upotrebi vanatmosferskog prostora, sporazum koji datira od 1967 godine. Re\u010d je o principima u mirnodopske svrhe, transparenciji, hitnoj pomo\u010di, transferu nau\u010dnih podataka ili o\u010duvanju ba\u0161tine. Principi predvidjeni ovim ugovorima namanjeni su civilnim svemirskim aktivnostima resornih agencija svake zemlje potpisnice. Marijus-Joan Piso u intervju za Radio Rumunija objasnio je da je Sporazum od pre 55 godina i danas na snazi, da su napravljeni samo manji detalji potrebni za prilagodjavanje sada\u0161njim uslovima: ,,Glavni problemi su u tesnoj vezi sa svojinom na drugim planetama, svemirskim zonama, nebeskim telima, kao i upotrebi resursi iz svemira, odnosno promeni svemira da bismo mogli da doneseno resurse na Zemlji. Postoji jo\u0161 jedna va\u017ena tema koja je jasna svima, a to je upotreba u mirnodopske svrhe. Ovo je samo fino pode\u0161avanje za resurse. I na evropskom planu postoji inicijativa, osnovan je Centar za svemirske resurse u Luksemburgu i mo\u017eemo uporediti vasionsko pravo sa pravom mora, umesto Meseca mo\u017eemo uzeti na primer Antartik, razlike su neznatne.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160to se svemirskih resursi ti\u010de ovde se misli na hipoteti\u010dne meteorske dijamante, asteroide ili hipoteti\u010dne te\u0161ke metale. Na mesecu koncentracija helijuma, (3 izotopa) je mnogo ve\u0107a nego na zemlji i ovde mo\u017ee lak\u0161e da se upotrebi kao gorivo za budu\u0107e fuzijske reaktore. Direktor Svemirske agencije Rumunije dodaje: ,,Mesec je u prvom redu interesantan za nauku. Mo\u017ee da bude mesto za postavljanje detektora za merne sisteme, eksperimente koji se ne mogu napraviti na Zemlji. Cela povr\u0161ina Meseca je neka vrsta magnetofona, neka vrsta registratora istorije od pre 4-5 miliardi godina i ovi podaci se mogu de\u0161ifrovati. \u017delim da dodam jo\u0161 jedan va\u017ean cilj. Na\u0161 prirodni satelit mo\u017ee se upotrebiti kao baza za misije na drugim planetama, na primer na Marsu. Odavde je mnogo jednostavnije lansirati svemirske brodove jer je gravitacija na mesecu mnogo manja.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Va\u017eno je raditi bez granica za konoslidaciju partnerstava i obezbedjivanje mirnodopske upotrebe vanatmosferskog prostora, izjavio je na sve\u010danosti potpisivanja dokumenata Administrator NASA Bil Nelson, sa napomenom da je pristupanje Rumunije Programu Artemis va\u017ean korak za realizaciju ovog cilja. SAD imaju dobre odnose sa Rumunijom ve\u0107 vi\u0161e od 140 godina i NASA pozdravlja istra\u017eiva\u010dki duh koji Rumunija donosi prostoru u vreme kada trasiramo novi kurs, dodao je Bil Nelson.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ameri\u010dka svemirska agencija NASA, uz podr\u0161ku Evropske svemirske agencije (ESA), izradila je program Artemis koji predvidja let ljudske posade na Mesec prvi put u istoriji sa jednom \u017eenom astronautom. Plan predvidja da se tre\u0107a misija Artemis lansira ka prirodnom satelitu zemlje 2025. godine, 50 godina nakon misije Apola 17. Kao deo saradnje, ESA stavlja na […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522590,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522589","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n