Prema procenama Svetske banke koli\u010dina otpada na svetskom nivou pove\u0107a\u0107e se sa 2010 miliona tona u 2016. godini na 3400 miliona tona u 2050. godini i u ovoj situaciji sistemi za ricikla\u017eu treba da dr\u017ee korak sa ovim ogromnim koli\u010dinama. Statistike o upravljanju solidnim gradskim otpadom u Evropskoj uniji pokazuju da postoje velike razlike medju zemljama \u010dlanicama i da se najve\u0107a razlika pojavljuje kada se uporedjuje odnos izmedju deponovanja i recikla\u017ee. Deponovanje otpada, najgora varijanta upravljanja, treba da se svede na minimum, ali na\u017ealost deponije otpada ostaju i dalje glavno sredstvo za eliminisanje otpada u pojedinim zemljama Unije. U Rumuniji prikupljanje me\u0161ovitog otpada bez selekcije materija za recikla\u017eu je \u0161iroko raspostranjeno, a tretman otpada retka pojava. Rumunija se nalazi na predposlednjem mestu u Evropskoj uniji, jer je reciklira \u010detiri puta manje od evropskog proseka, koji je negde oko 47%. U 2020 godini Rumunija je trebala da postigne stopu recikla\u017ee otpada od 50%, a do 2025. treba da reciklira \u010dak 55%. Ovaj cilj je te\u0161ko ostvarljiv za na\u0161u zemlju koja se i dalje bori sa zatvaranjem nelegalnih deponija. U Rumuniji se otpad ipak reciklira. Stotine tona otpada iz Evrope uvozi se u Rumuniju jer se zapadnim zemljama isplati da plate ni\u017eu cenu recikla\u017ee kod nas. Na\u0161e firme uvoze sekektovan otpad da ne bi ostale bez posla jer u zemlji nemaju dovoljne koli\u010dine sirovina. Pod izgovorom recikla\u017ee, tone otpada ulaze u zemlju, deponuju se na raznim mestima ili ilegalno spaljuju. Rumuniji su potrebne kampanje ubedjivanja ljudi, ali recikla\u017ea je veoma slo\u017eena tema koja predpostavlja rigurozno vaspitanje, ka\u017eu stru\u010dnjaci za za\u0161titu sredine. Ministar za za\u0161titu \u010dovekove okoline Tanco\u0161 Barna u intervju za Radio Rumunija izjavio je da je promena mentaliteta mo\u017eda najte\u017ei zadatak i podsetio na nekoliko inicijativa: ,,Promena mentaliteta svakog pojedinca je te\u017eak i dug put. Zbog toga radimo i sa decom u \u0161kolama u okviru projekta ,,Obrazovana Rumunija“. Donosimo ove informacije u svaki razred, svaku \u0161kolu, do kraja \u0161kolske godine. 10-15 minuta govori\u0107emo deci o va\u017enosti selektivnog prikupljanja otpada i odno\u0161enju ovog otpada na specijalno uredjena mesta. Slede\u0107e godine u okviru ,,Zelene sedmice“ posve\u0107ene za\u0161titi okoline, u \u0161kolski program uve\u0161\u0107ese i informacije ne samo o otpadu, vec i na\u010dinu pona\u0161anja u \u0161umi, o brizi za stani\u0161tima \u017eivotinja. Ove informacije treba da stignu u \u0161kole, treba da stignu kod dece jer deca 10 ili 100 puta br\u017ee usvajaju nove informacije. Ove informacije nadam se da \u0107e i nas odrasle vaspitati, jer \u010desto dokazujemo da smo nezainteresovani ili se pona\u0161amo neodgovorno.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istovremeno, Ministarstvo za\u0161tite \u010dovekove okoline pokrenulo je kampanju \u010di\u0161\u0107enja na nacionalnom nivou i uputilo pozive svim zainteresovanim stanovnicima da zajedno sa lokalnim vlastima, institucijama i nevladimim organizacijama u\u010destvuju u ovoj akciji. Inicijativa je pokrenuta u vreme kada Garda za za\u0161titu okoline skoro svakog dana identifikuje lokacije na kojima se baca otpad i gde se na lokalnom planu ne preduzimaju mere za ekologizaciju, ka\u017ee Tanco\u0161 Barna: ,, Imamo vi\u0161e hiljada lokacija na kojima se baca otpad i ne postoji Garda koja bi bila sposobna da identifikuje svaku lokaciju posebno. Bilo bi nam potrebno nekoliko hiljada ljudi za obilazak svih ulica, lokacija i terena. Da bismo o\u010distili ovu zemlju, da bismo o\u010distili Rumuniju, potrebna nam je pomo\u0107 lokalnih vlasti i pored ove pomo\u0107i potrebna nam je bez sumnje i promena mentaliteta, jer posle \u010di\u0161\u0107enja treba da odr\u017eimo ova mesta \u010dista.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na\u0161 interes je da selektivni otpad-recimo autogume-, stigne do recikla\u017ee, plastika takodje, tekstil i ostale materije koje se mogu reciklirati i vratiti kru\u017enoj ekonomiji, isti\u010du vlasti jer je najva\u017enije da se svakodnevno smanje koli\u010dine deponovanog otpada u jame, jer ovaj otpad ima svoju vrednost, sirovina je za kru\u017enu ekonomiju. Recimo na kraju da su nedavno usvojene mere za efikasnije upravljanje otpadom i da se ugro\u017eavanje kvaliteta, \u017eivotne okoline, vazduha i zdravlja stanovnika smatra krivi\u010dnim delom.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema procenama Svetske banke koli\u010dina otpada na svetskom nivou pove\u0107a\u0107e se sa 2010 miliona tona u 2016. godini na 3400 miliona tona u 2050. godini i u ovoj situaciji sistemi za ricikla\u017eu treba da dr\u017ee korak sa ovim ogromnim koli\u010dinama. Statistike o upravljanju solidnim gradskim otpadom u Evropskoj uniji pokazuju da postoje velike razlike medju […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522604,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522603","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n