Pandemija novog korona virusa, trenutno u silaznom trendu, ostavila je sna\u017ean pe\u010dat na svakodnevni \u017eivot ljudi ve\u0107 vi\u0161e od dve godine. Medju mnogim posledicama pandemije nalaze se i psiholo\u0161ke, koje su doprinele masovnim pojavama anksioznosti i depresija. Samo u prvoj godini pandemije broj slu\u010dajeva anksioznosti i depresija pove\u0107an je za 25% . Ove podatke potvrdjuje i analiza politika i le\u010denja depresije u Rumunijji, a prema procenama Svetske zdravstvene organizacije vi\u0161e od 40 miliona evropskih dr\u017eavljana pati od depresije, odnosno 4,3% stanovni\u0161tva Evropske unije. Lekari ka\u017eu da je pandemija uticala na pojedine pacijente sa psihijatriskom patologijom koja se pojavila nakon infekcije kovidom 19, dok se kod pacijenata koji su ranije imali psihi\u010dke ili \u017eiv\u010dane tegobe, zdravstveno stanje pogor\u0161alo. Ovakvoj situaciji doprinela je i lo\u0161e informisanje, koje je nekima ulilo uverenje da \u0107e umreti ako se zaraze i naro\u010dito ako \u0107e biti hopsitalizovani. Postojao je i sna\u017ean pritisak la\u017enih vesti koje su izazvale pojavu anksioznosti i-u kontekstu pamdemije-odsustvo predvidljivosti uticalo je na promene pona\u0161anja koje se mogu svrstati u sferu mentalnog zdravlja, objasnila je za Radio Rumunija stru\u010dnjak za politike javnog zdravlja doktorka Joana Stan\u010del. Nismo navikli na izolaciju, na odsustvo neposrednog komuniciranja sa lekarom, pacijenti dugo nisu shvatili \u0161ta se zapravo dogadja, a sve ovo je stvorilo situaciju koja nije dovoljno analizirana, kojoj nije pru\u017eena adekvatna pa\u017enja jer je u klini\u010dkoj sferi naglasak stavljen na sindrome koji su neposredno ugro\u017eavali \u017eivot, ka\u017ee Joana Stan\u010del: ,,Mnoge osobe imaju ovaj sindrom hroni\u010dnog umor i niko ne smatra da je ova bolest iz sfere internih bolesti ili neuropsihijatrije, ali svi se \u017eale na umor, hroni\u010dni umor. Smatram da \u0107e se tek od sada dru\u0161tvene posledice ovih pojava odra\u017eavati na radni kapacitet , kapacitet u\u010denja i povratka na dru\u0161tveno pona\u0161anje od pre pojave bolesti.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle dve veoma te\u0161ke godine suo\u010davamo se sada sa novim velikim stresnim faktorom-invazijom Rusije na susednu Ukrajinu, koja samo pospe\u0161uje zabrinutost dru\u0161tva. Ova situacija mogla bi da uti\u010de na pove\u010danu agresivnost pojedinih osoba u kontekstu pandemije, ka\u017ee Joana Stan\u010del: ,,Mislim da je ovaj period izolacije poremetio percepciju stvarnosti u dru\u0161tvu i svaki pojedinac je napravio sopstveni scenario smstraju\u0107i se herojem ili super-osobom. Odavde su nastali i problemi sa tolerancijom prema ostalima, tolerancijom prema bli\u017enjem, prema pravu bli\u017enjeg i percepcija dan nam je dozvoljeno sve na individualnom nivou ili na manje grupe, na \u0161tetu prava ostalih. \u0160to se ti\u010de sada\u0161njeg konflikta, izgleda da je pandemija doprinela podsticanju borbu za resurse, pristupu materilajnim i prirodnim resursima kao i politi\u010dkoj nestabilnosti sa kojom sukobljene strane nisu znale kako da upravljaju kako bi se postigla nova ravnote\u017ea, tako da su se pojavili neravnote\u017ee u pristupu resursima. U ovom \u0161irem regionu Rumunije, Republike Moldavije i Ukrajine napravljene su mnoge studije, ja sam li\u010dno u\u010destvovala u nekoliko bezbednosnih studija, odnosno percepciji rizika na pojedinca izra\u017eene percepcijom pretnje, ali nerealne od strane pojedinih grupa. Ova neravnote\u017ea, ova dru\u0161tvena bezbednost o percepciji rizika koji nije obavezno realna doprinela je da se svaka ume\u0161ana strana prekomerno naoru\u017eava. Mere ispoljavanja sile dovele su do neravnote\u017ee kojom se te\u0161ko mo\u017ee upravljati. Istovremeno pandemija je uticala i na ograni\u010davanje demokratskih sloboda.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Smisao za humor je oru\u017eije sa kojim se mo\u017eemo boriti protiv depresije i anksioznosti, ka\u017eu stru\u010dnjaci. Savet bi bio da svaka osoba sa ovakvim problemima napravi svakodnevne planove, kako bi mogla da se raduje onim \u0161to ima, da utvrdi pozitivne i realne ciljeve, da se koncentri\u0161e na lepe stvari, da se dru\u017ei sa prijateljima, da slu\u0161a muziku, da se \u0161eta, da nabavi ku\u010dnog ljubimca i da se udalji \u0161to vi\u0161e od la\u017enih vesti, da ne razmi\u0161lja previ\u0161e o neizvesnoj budu\u0107nosti. Istovremeno dve komponente-duhovnik i stru\u010dnjak-odnosno lekarska i mentalna komponenta, treba da budu komplementarne i nikako da jedna zameni drugu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pandemija novog korona virusa, trenutno u silaznom trendu, ostavila je sna\u017ean pe\u010dat na svakodnevni \u017eivot ljudi ve\u0107 vi\u0161e od dve godine. Medju mnogim posledicama pandemije nalaze se i psiholo\u0161ke, koje su doprinele masovnim pojavama anksioznosti i depresija. Samo u prvoj godini pandemije broj slu\u010dajeva anksioznosti i depresija pove\u0107an je za 25% . Ove podatke potvrdjuje […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":142636,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522617","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n