U nedavno objavljenom izve\u0161taju Ujedinjinih nacija, najopoznatiji istra\u017eiva\u010di klimatskih promena upozorili su da je neophodna hitna intervencija ljudi kako bi se spre\u010dilo katastrofalno globalno zagrevanje. U izve\u0161taju se izmedju ostalog nagla\u0161ava da je analizirano preko 18 000 nu\u010dnih radova i da su nau\u010dnici izvukli zaklju\u010dak da smo se ve\u0107 opasno pribli\u017eili kriti\u010dnoj ta\u010dci, koja mo\u017ee da ima nepovratke klimatske posledice. Roksana Bo\u017eariu , doktor Fizike zemlje, \u0161efica Grupe za istra\u017eivanje klimatskih promena Nacionalne meteorolo\u0161ke administracije, go\u0161\u0107a Radia Rumunija, o \u0161ansama za ograni\u010davanje rasta prose\u010dne globalne tempereture na 1,5 Celziusovih stepeni u odnosu na predindistrijski period s kraja pro\u0161log veka, izjavila je: ,,U naredne tri godine treba da dostignemo maksimalni nivo emisija, a zatim zna\u010dajno smanjenja u periodima 2030. i 2040. kako bismo na po\u010detku 2050. godine dostigli klimatsku neutralnost. Ako \u0107emo imati rast prose\u0107ne globalne temperature od 2 Celziusova stepena, iako svaka desetina stepena izaziva produ\u017eene su\u0161e, sve intenzivnije toplotne talase i rast nivoa planetarnog okeana, klimatsku neutralnost mo\u017eemo posti\u0107i tek tamo 2070. godine. Iako postoje brojni zabrinjavaju\u010di i pesimisti\u010dki nau\u010dni dokazi imamo i dobrih vesti. Ove dobre vesti su ne\u0161to novo u kontekstu klimatske hitnosti. Dobra vest je ta da, iako smo ove decenije imali najve\u0107e koncentracije gasova sa efektima staklene ba\u0161te u atmosferu, rast je usporen. Ovo uliva nadu da, iako je te\u0161ko, ipak mo\u017eemo da dostignemo maksimum u 2025. godini, a kasnije da, naglo i sistematski, smanjimo rast kako bismo ispunili ciljeve Pariskog sporazuma. Druga takodje dobra vest je ta da su desetine zemalja uspele u poslednjoj deceniji da smanje svake godine emisije za 4%. Istina je da se u ovom slu\u010daju radi o razvijenim zemljama. Razgovori se vode oko velikih razlika izmedju razvijenih zemalja i zemalja u razvoju ili zemalja sa manje razvijenijim ekonomijama. Postavlja se pitanje kako mo\u017eemo dovesti ove siroma\u0161ne zemlje na trajektoriju smanjenja zagrevanja. Dobre vesti sti\u017eu i kad je re\u010d o spremnosti za kori\u0161\u0107enje obnovljive energije u privredi. Solarni panoji pojeftinili su za oko 85% u poslednjoj deceniji, a tehmologija energije vetra za oko 50%.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Izve\u0161taju Ujedinjenih nacija postavlja se pitanje kako ljudi mogu da izbegnu najte\u017ee klimatske \u0161tete. Prvi i najava\u017eniji put, tvrde autori, je prekid emisija ugljen dioksida u atmosferu, posebno u energetskoj i saobra\u0107ajnoj oblasti. Zagrevanje postaje opasno ve\u0107 sada i mi treba da razvijamo metode za ekstrakciju uglenika iz atmosfere i da ga smestimo pod zemlju ili da pronadjemo metod kako se mo\u017ee upotrebiti. Od javnog interesa je hitni prelazak na zelenu energiju, ka\u017ee Roksana Bo\u017eariu, sa napomenom da treba da realizujemo ovu ekolo\u0161ku tranziciju ali i da nastavimo sa ekonomskim razvojem. Ovaj cilj se mo\u017ee ostvariti uklju\u010duju\u0107i u istra\u017eivanje akademske krugove, celo dru\u0161tvo, poslovne krugove, sve stanovnike i mesne zajednice: ,,Potrebno je da odustanemo od fosilnog goriva. Moramo da odustanemo od investicija u nove proizvodne kapacitete fosilnog goriva. Jasno je da ovo fosilno gorivo, nejednako rasporedjeno u svetu, favorizuje sukobe, jer postoje na\u010dini za geostrate\u0161ki pritisak zemalja koje raspola\u017eu nalazi\u0161tima fosilnog gorina na zemlje korisnice goriva. Na kraju, iako je te\u0161ko ostvariti ovaj cilj, jer \u0107emo bez sumnje imati i ekonomske tranzitne posledice i globalne sukobe, najbolje je da se \u0161to pre re\u0161imo ovog goriva.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zabrinjavaju\u0107e vesti dolaze ne samo iz Ujedinjenih nacija. Istra\u017eivanje koje objavljuje revija ,,Natura“, nagove\u0161tava da se do 2070. godine mogu zabele\u017eiti vi\u0161e od 15 000 novih slu\u010dajeva viralne transmisije medju vrstama zbog reorganizacije distribucije sisara usled klimatskih promena i globalnog zagrevanja za 2 stepena. Klimatske promene primora\u0107e divlje \u017eivotinje da pronadju nova stani\u0161ta, mo\u017eda u zonama sa velikim ljudskim koncentracijama, na ovaj na\u010din pove\u010davaju\u0107i drasti\u010dno opasnost od prenosa virusa sa \u017eivotinja na ljude i pojave novih pandemija. U studiji revija ,,Sciense“ navodi se da se poslednji put Zemlja suo\u010dila sa jednom pandemijom u Periodu krede, kada su jedan meteorit i vulkanska aktivnost uni\u0161tili \u017eivot na zemlji. \u0160esdeset i pet miliona godina kasnije, ljudska bi\u0107a mogu biti svedoci i uzro\u010dnici nove masovne ekstinkcije, ekstinkcije okeana. U studiji se takodje navodi da ako se klimatske promene ne\u0107e drasti\u010dno i brzo zaustaviti, efekti staklene ba\u0161te koji zagrevaju okeane i tro\u0161e kiseonik, uni\u0161ti\u0107e \u017eivot u okeanima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U nedavno objavljenom izve\u0161taju Ujedinjinih nacija, najopoznatiji istra\u017eiva\u010di klimatskih promena upozorili su da je neophodna hitna intervencija ljudi kako bi se spre\u010dilo katastrofalno globalno zagrevanje. U izve\u0161taju se izmedju ostalog nagla\u0161ava da je analizirano preko 18 000 nu\u010dnih radova i da su nau\u010dnici izvukli zaklju\u010dak da smo se ve\u0107 opasno pribli\u017eili kriti\u010dnoj ta\u010dci, koja mo\u017ee […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522633,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522632","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n