Stopa zaposlenosti na tr\u017ei\u0161tu rada Evropske unije medju osobama od 20 do 64 godine starosti dostigla je istorijski rekord od 73,9%, dok su u Strategiji Evropa 2020. ekonomske perspektive predvidele stopu od 75%. Napravljena na osnovu Izve\u0161taja o \u017eivotnim i radnim uslovima u Evropi, radiografija tr\u017ei\u0161ta rada pokazala je da je od 2014. godine broj novootvorenih radnih mesta bio ve\u0107i od broja zatvorenih radnih mesta. Identifikovani model na sektorskom nivou, u slu\u010daju najavljene prestrukturacije velikih kompanija pokazuje da se privreda menja zbog ubrzanog orijentisanja radnih mesta ka uslugama i digitalizaciji. Prema podacima vi\u0161e od 70% radne snage u Evropskoj uniji radi u uslu\u017enim delatnostima koje u\u010destvuju sa 90% u ukupnom broju novootvorenih radnih mesta. Na segmentu ,,drugih privatnih usluga“, koje obuhvataju tehnologiju informacija i komnikacija, poslovni konsalting i ugostiteljski sektor otvoren je najve\u0107i broj novih radnih mesta. Najavljene prestrukturacije u finansijskim uslugama, te\u0161ko pogodjene krizom iz 2008. godine, uticale su naj\u010de\u0161\u0107e na nestanak radnih mesta kako bi se otvorio prostor za nova radna mesta sa ve\u0107im naglaskom na digitalizaciju. Preradjiva\u010dka industrija zabele\u017eila je 2018. godine rast stope novootvorenih radnih mesta, iako je stopa zaposlevnosti u ovoj grani u razvijenim ekonomijama bila u silaznom trendu. Prema podacima, od 2013. do 2018. godine industrija je zabele\u017eila dva miliona novih radnih mesta, iako je zbog prestrukturacije nestao veliki broj radnih mesta. U pomenutom dokumentu se navodi da se izmedju prestonica i drugih regija razlika pove\u0107ala u Evropi u korst glavnih gradova, a to se odrazilo i na udeo prestonica u bruto nacionalnom proizvodu. Drugi va\u017ean element je taj da su skoro 50% radnih mesta u glavnim gradovima Evropske unije dobro pla\u0107ena, sigurna i sa dobrim radnim uslovima. U sli\u010dnoj situaciji se nalazi samo 30-50% ostalih regija Unije. Razlike su jos ve\u0107e u pojedinim dr\u017eavama, u Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Ovaj trend je nastavljen i nakon 2019. godine, a u vreme kovid krize stopa nezaposlenosti je pove\u0107ana u mnogim zemljama. U Rumuniji najpogodjeniji deo zemlje je bio severoisto\u010dni. Neatraktivna za investitore u industrijske grane zbog slabe saobra\u0107ajne infrastrukture, u ovoj zoni radna mesta su nesigurna naro\u010dito u kompanijama na koje uticu inostrane promene. Prema podacima Nacionalnog statisti\u010dkog instituta o stopi nezaposlenosti u drugom tromese\u010dju 2019. godine i drugom tromese\u010dju 2021. godine razlika je bila od 4,4%. Prema najovijim podacima Rumunija je 2022. godine zabele\u017eila stopu nezaposlebnosti pri kraju aprila od 2,75%, ne\u0161to manju nego mesec dana ranije. Prema poadacima Nacionalne agencije za zapao\u0161ljavanje radne snage ukupan broj nezaposlenih radnika prema\u0161io je 224 000 osoba Privredni analiti\u010dar Konstantin Rudnicki je izmedju ostalog kazao: ,,Prema statistici imamo ne\u0161to vi\u0161e od 200 000 takozvanih neaktivnih osoba, a to zna\u010di da ove osobe ili ne tra\u017ee posao ili ne mogu da nadju. Sigurno je da je signal va\u017ean jer nam pokazuje da smo u nekakvom paradoksu. Sa jedne strane kompanije vape za radnom snagom, a sa druge postoji nezaposlena radna snaga. Postoji neskald izmedju potra\u017enje i ponude. Pored velikog broja na\u0161ih dr\u017eavljana na radu u inostranstvu, postoji jedan sloj ljudi koji prakti\u010dno ne rade, jer ili ne \u017eele, ne mogu ili ne nalaze radno mesto. Prema istoj statistici postoje i takozvane osobe koje rade skra\u0107eno radno vreme a mogle bi da produ\u017ee radno vreme, ali poslodavac ne \u017eeli da im predlo\u017ei ovu varijantiu. Postoji i varijanta jo\u0161 jednog radnog mesta. Mislim da nam ovi podaci pokazuju da se u Rumuniji radna snaga ne koristi punim kapacitetom“.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija se suo\u010dava, kao i mnoge druge dr\u017eave, sa deficitom radne snage u pojedinim oblastima, naro\u010dito zbog migracije. Zvani\u010dno u zemljama Evropske unije radi \u010detiri miliona na\u0161ih dr\u017eavljana, ali broj bi mogao da bude od oko 5 miliona, jer mnogi na\u0161i radnici nisu resgistrovani. Glavni razlog za odlazak na privremeni rad u inostranstvio, naro\u010dito neklalifikovane i polukvalifikovane radne snage, su ve\u0107e plate. Za lekare i stru\u010dnjake IT- a, za kvalifikovane radnike, glavni razlozi su druge prirode. Oni \u017eele kvalitetnije obrazovanje i kvalitetnije javne usluge, upozoravaju stru\u010dnjaci. Bez obzira na razloge, definitivni odlazak u inostranstvo kao i sezonski rad stvara probleme na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu rada Rumunije. Prema procenama poslovnih krugova rumunskoj privredi potrebnio je trenutno izmedju 600 000 i 800 000 radnika. Istovremeno smatra se da je potrebno da se prekvalifikacija osoba napravi decentralizovano u okruzima i po privrednim granama da bi dr\u017eavne institucije mogle da interveni\u0161u na vreme kada se konstatuje da postoji deficit odredjene vrste radne snage. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stopa zaposlenosti na tr\u017ei\u0161tu rada Evropske unije medju osobama od 20 do 64 godine starosti dostigla je istorijski rekord od 73,9%, dok su u Strategiji Evropa 2020. ekonomske perspektive predvidele stopu od 75%. Napravljena na osnovu Izve\u0161taja o \u017eivotnim i radnim uslovima u Evropi, radiografija tr\u017ei\u0161ta rada pokazala je da je od 2014. godine broj […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522661,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522660","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n