Nakon ruske invazije na Ukrajinu, \u0160vedska i Finska donele su odluku da odustanu od neutralnosti i priklju\u010de se \u0161titu Severoatlanske alijanse. Dve nordijske dr\u017eave podnele su i zvani\u010dno kandidaturu i stavile ta\u010dku na dugotrajnu vojnu neutralnost. Da bi se prihvatile kandidature dve dr\u017eave potreban je medjutim konsenzus \u010dlanica Alijanse, uslov koji jo\u0161 nije ispunjen zbog Turskog neslaganja. Turske vlasti tvrde da su dve dr\u017eave uvele sankcije Ankari i da podr\u017eavaju kurdski terorizam. NATO je uveren da \u0107e se ove primedbe Ankare izgladiti i da \u0107e nakon turske saglasnosti pristupni proces trajati nekoliko nedelja. Dolazi zatim ratifikacija u parlamentima 30 \u010dlanica, koja bi mogla da potraje godinu dana. Severoatlanska alijansa sprema se za istorijsko pro\u0161irenje na ovu zonu u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu. Na pitanje \u0161ta donosi pristupanje dve dr\u017eave Severoatanskoj alijansi Vidjil Bala\u010danu , general u rezervi , gost Radio Rumunia i biv\u0161i predstavnik Rumunije u Severaatlanskoj komandi u Briselu, izjavio je da pre svega donosi koristi pomenutim dr\u017eavama i ne samo njima: ,,Treba voditi ra\u010duna da su dve zemlje veoma va\u017ene. \u0160vedska i Finska su bile beoma blizu NATO-u jer spadaju medju najaktivnije dr\u017eave partnere. Ove zemlje imaju odbrambene principe zasnovane na teritorijalnoj odbrani, posebno Finska, i pristupanjem Alijnsi predstavljaju dodatu vrednost i ja\u010danje Alijanse, posebno njenog severnog boka. Zajedno sa Poljskom i balti\u010dkim dr\u017eavama, uliva\u0107e vi\u0161e sigurnosti i odvratiti rusku agresivnost. Stvaraju ,,odredjeni problem“ jer \u0107emo se vremenom uveriti da je jugoisto\u010dni bok najugro\u017eeniji. Medjutim ovo ne zna\u010di da pristupanje dve dr\u017eave ne vodi ja\u010danju NATO-a i da ,,stvara probleme Ruskoj Federaciji.“ Ni Rusija nije reagovala kategori\u010dno na vest o nameri dve dr\u017eave da postanu \u010dlanice NATO-a. Medalja ima dva lica: Ruska Federacija je pokrenula rat sa ciljem da osigura neutralnost Ukrajine, ali Moskvi sigurno nije po volji da dve industrijski veoma razvijene zemlje i sa bogatim odbrambenim tradicijama ulaze u NATO. Nadamo se da \u0107e pritupni proces dve dr\u017eave trajati kratko, uprkos odredjenon protivljenju Turske.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ako se \u0160vedska i Finska priklju\u010de NATO-u mislim da je kristalno jasno da \u0107e biti izvoznice bezdbednosti, a ne samo korisnice. Obe dr\u017eave imaju moderne i efikasne vojske koje rade u tandemu sa Severoatlanskom alijansom, objasnio je za slu\u0161aoce Slobodne Evrope Doug Klajn, zamenik direktora Euroazijskog centra Atlantik Konsila. Iako su vojske dve dr\u017eave dobro trenirane, \u0160vedska i Finska strahuju od eventualnog direktnog rata sa Rusijom. Daglas Klajn ocenjuje da obe zemlje ispoljavaju sli\u010dan strah, ali za Finsku strah je opipljiv zbog duge granice sa Rusijom. Osim toga u poslednjim godinama sve je vi\u0161e ruskih aviona koji se pribli\u017eavaju va\u017edusnom prostoru Finske demonstriraju\u0107i silu. Po oceni eksperta Atlantik Konsila jedan od razloga za pristupanje \u0160vedske je mogu\u0107nost ostajanja same na Skandinavnom poluostrvu bez statuta \u010dlanice Alijanse, ako \u0107e Finska pristupiti, a Norve\u0161ka i Danska su \u010dlanice Alijnse od 1947. godine. Kako \u0107e ulazak \u0160vedske i Finske uticati na promenu specifi\u010dnosti NATO-a?. Pristupanje \u0107e bez sumnje imati va\u017ene efekte. Balti\u010dko more \u0107e skoro u potpunosti biti okru\u017eeno \u010dlanicama NATO-a, a granica Alijanse sa Ruskom Federacijom produ\u017ei\u0107e se. Vojni naliti\u010dar Radu Tudor isti\u010de: ,,Ba\u0161 ovo Putin nije \u017eeleo, ali zbog njegovih strate\u0161kih gre\u0161aka dobija ono \u0161to zaslu\u017euje. Mo\u017eda ne bismo sada govorili o pristupanju \u0160vedske i Finske, dve dr\u017eave koje su tradicionalno sa\u010duvale vojnu neutralnost, ako Rusija ne bi pokrenula krvavi i suludi rat u Ukrajini. Jo\u0161 jednom se dokazalo da je Rusija agresivna dr\u017eava, nepredvidljiva i predstavlja pretnju po teritorije civilizovanih zemalja. \u0160vedska i Finska su smatrale da se pod ki\u0161obranom Severoatlanske alijanse mogu odbraniti od ruske vojne agresivnosti, koja se na\u017ealost dokazala tokom istorije. Ove dve zemlje donose, po mom mi\u0161ljenju, izvanrednu ekspertizu u suzbijanju ruske vojne agresivnosti tokom istorije i du\u017eeg suo\u010davanja sa izaziva\u010dkim gestovima Moskve. Na neki na\u010din se zatvara bezbednosno pitanje na nordijskom boku Alijanse jer tamo postoje nekoliko oslonaca: Poljska,\u0160vedska, Finska, Norve\u0161ka i Danska, dr\u017eave sa sna\u017enim vojnim doprinosom unutar Severoatlanske alijanse.“
\nRadu Tudor dodaje da treba da vidimo kako \u0107e se razvijati vojna struktura i infrastruktura NATO-a na jugoistoku, gde se nalazi Rumunija.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, \u0160vedska i Finska donele su odluku da odustanu od neutralnosti i priklju\u010de se \u0161titu Severoatlanske alijanse. Dve nordijske dr\u017eave podnele su i zvani\u010dno kandidaturu i stavile ta\u010dku na dugotrajnu vojnu neutralnost. Da bi se prihvatile kandidature dve dr\u017eave potreban je medjutim konsenzus \u010dlanica Alijanse, uslov koji jo\u0161 nije ispunjen zbog […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":511130,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522674","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n