Talasi ekstremnih temperatura u junu, julu i avgustu zahvatili su ove godine celu Evropu. Eksperti ka\u017eu da je ova su\u0161a u Evropi bila najte\u017ea u poslednjih 500 godina. U Italiji u jezeru Garda zabele\u017een je najni\u017ei vodostaj od kada se vr\u0161e merenja, a temperatura vode bila je ravna temperaturi na karibskim ostrvima. U \u0160paniji u mnogim akumulacionim jezerima voda je pala na samo 30% kapaciteta i gradske vlasti su zabranile zalivanje ba\u0161ta i parkova i funkcionisanje fontana. U Nema\u010dkoj, Portugaliji, Francuskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji su\u0161a je dostila nezapam\u010dene razmere, te\u0161ko ugrozila prinose i primorala vlasti da preduzmu hitne mere. Su\u0161a je pogodila i Rumuniju. I ranije smo imali su\u0161ne periode, ali sada je promenjen na\u010din nastajanja, objasnila je uredniku Radio Rumunija Monika Jonica \u0160olc, doktor fizike i istra\u017eiva\u010d na Institutu za morska i polarna istra\u017eivanja u Nema\u010dkoj: ,,Mogli bismo da ka\u017eemo da sada imamo tople su\u0161e. Pre toga imali smo su\u0161e zbog deficita padavina. Na primer, nema snega ili drugh vrsta padavina u prole\u0107e, a zatim nastaju problemi leti kada nema dovoljno vlage u tlu. Sada, osim nedostatka padavina, imamo i veoma visoke temperature, koje samo potenciraju su\u0161u, imamo vi\u0161e isparavanja vode. Zimi imamo mnogo manje snega. Kada pada sneg tlo ostaje vla\u017eno do prole\u0107a i deficit vode je mnogo manji preko leta. Visina sne\u017enog pokriva\u010da je dramati\u010dno opala u poslednje dve decenije, naro\u010dito na jugu i istoku Evrope.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Smatram da je na\u0161 veliki problem globalno zagrevanje, ka\u010de istra\u017eiva\u010d. Ve\u0107 dve decenije svaka godina je toplija od prethode, sa dva ili tri izuzetka: ,,Toplotni talasi su du\u017ei i nastaju mnogo ranije, imali smo tropske temperature i u maju. U nekim godinama imali smo tropske tepmerature i u septembru i oktombru. Vi\u0161e nije \u010dudno \u0161to se ovakve temperature bele\u017ee u centralnim, ju\u017enim i isto\u010dnim delovima Evrope, ali ovakve temperature zabele\u017eene su i u Norve\u0161koj. U Finskoj su u junu i julu pro\u0161le godine zabele\u017eene temperature iznad 30 stepeni Celziusa, \u0161to je van prirodnog varijabiliteta. Temperature i od 30 stepeni imamo i na Polarnom krugu. Gore \u0161ume u Sibiru zbog visokih temperatura. Pored \u0161umskih po\u017eara izbacuju se velike koli\u010dine pepela u vazduh koje sti\u017eu na Polarni krug, spu\u0161taju se na morski led poja\u010davaju globalno zagrevanje.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Monika Jonica \u0160olc identifikovala je pet vrta \u0161usa: meteorolo\u0161ku, hidrolo\u0161ku, ekolo\u0161ku i dru\u0161tveno-ekonomsku. Meteorolo\u0161ka su\u0161a nastaje u relativno kratkom vremenskom periodu. Kada je re\u010d o poljoprivrednoj su\u0161i govorimo o vla\u017enosti zemlji\u0161ta, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d Monika Jonica \u0160olc i dodaje: ,,Poljoprivredna su\u0161a, koju ne mo\u017eemo ni preduzetim merama ubla\u017eiti, pogadja svakodnevni \u017eivot ljudi jer rastu cene prehrambenih proizvoda, a u slu\u010daju nesta\u0161ice moramo da uvozimo. Za hidrolo\u0161ku su\u0161u potrebno je bar nekoliko uzastopnih meseci bez padavina. Na\u017ealost u poslednjih 5 godina centralni delovi Evrope, posebno Nema\u010dka, te\u0161ko je pogodjeni hidrolo\u0161kom su\u0161om. Smanjena je plovidba reklama i Dunavom. Ugro\u017eeni su i ekosistemi, smanjen je vodostaj reka \u0161to je izazvalo pomor riba i mikroorganizma u ovim rekama.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ekolo\u0161ka su\u0161a je nova vrsta su\u0161e koja nastaje onog trenutka kada se smanjuje ili nestaju pojedine riblje ili \u017eivotinske vrste. Da se razumemo ekolo\u0161ka su\u0161a nije obavezno i hidrolo\u0161ka, obja\u0161njava Monika Jonica \u0160olc: ,,Mogu nestati \u017eivotinjske vrste i kada imamo su\u0161u na poljoprivrednim terenima jer nemaju hranu ili vodu. Dru\u0161tveno-ekonomska su\u0161a, tokom koje rastu cene zbog niskih prinosa po hektaru, uti\u010de i na smanjenje pomorskog saobra\u0107aja jer se smanjuje prevoz poljoprivrednih proizvoda. U Rumuniji su\u0161a je 2000\/2001. godine nanela ogromnu dru\u0161tveno-ekonomsku \u0161tetu. Sli\u010dnu situaciju imali smo 2018. godine u centralnim delovima Evrope, ovde je \u0161teta merena milionima evra.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nau\u010dnici sve \u010de\u0161\u0107e upozoravaju da je potrebno da uradimo mnogo vi\u0161e kako bismo za\u0161titili planetu od ekstremnih klimastkih pojava koje nastaju zbog globalnog zagrevanja. Ako se i dalje ovako nastavi, situacija na planeti \u0107e se pogor\u0161ati do ta\u010dke od koje nema povratka.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Talasi ekstremnih temperatura u junu, julu i avgustu zahvatili su ove godine celu Evropu. Eksperti ka\u017eu da je ova su\u0161a u Evropi bila najte\u017ea u poslednjih 500 godina. U Italiji u jezeru Garda zabele\u017een je najni\u017ei vodostaj od kada se vr\u0161e merenja, a temperatura vode bila je ravna temperaturi na karibskim ostrvima. U \u0160paniji u […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":510903,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522690","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n