Posle ruske vojne agresije na Ukrajinu u februaru evro je oslabio, a u septembru pao ispod psiholo\u0161ke granice u odnosnu na ameri\u010dki dolar. Na po\u010detku godine evro je vredeo 1,15 dolara, a pro\u0161log meseca je premijerno pao na najni\u017eu vrednost u poslednje dve decenije. Razlog je geopolii\u010dke prirode izazvane ruskom vojnom agresijom koja je pogor\u0161ala ekonomsku situaciju u evrozoni i koji odvra\u0107a investitore. U vreme kada Evropska unija poku\u0161ava da se oslobodi zavinosti od ruskog gasa i nafte, energetski tro\u0161kovi rastu vrtoglavom brzinom i pogadjaju svakog dr\u017eavljanina Unije. U vreme eksplozije cene gasa i mogu\u0107nosti da Moskva prekine isporuke, investitori strepe od eventualne recesije u evro zoni. Recesije za koju analiti\u010dari tvrde da bi mogla da bude br\u017ea i o\u0161trija u Uniji nego u SAD. Ideja o eventalnom pribli\u017eavanju recesije svetskoj privredi je sve prisutnija. Sledi novi svetski poredak i preraspodele tokova i monetarnih politika o kojima \u0107e se pregovori voditi izmedju SAD i Kine, prognizira je Andrej Radulesku, direktor makroekonomske analize: ,,Nedavne evolucije pokazatelja u SAD i evrozoni jasno nagove\u0161tavaju stanje recesije u drugoj polovini teku\u0107e godine, a to zna\u010di da nas o\u010dekue ekonomska kriza. Po mojoj oceni kriza ne\u0107e biti velikih razmera, ve\u0107 \u0107e biti sli\u010dna krizi s kraja 90-tih godina. Ima\u0107emo i socijalnu krizu u Evropi. Na\u017ealost, u su\u010deljavanju SAD i Kine Evropa \u0107e platiti ceh. Kod nas u Rumuniji cena bi mogla da bude manja u odnosu na ostale zapadne dr\u017eave, jer smo mnogo manje zavisni od ruskog goriva.“ <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugi faktor koji je oja\u010dao dolar u odnosu na evro je odlucniji i agresivniji stav ameri\u010dkog sistema centralnih banaka Federalnih Rezervi prema pove\u010danju kamatne stope u cilju suzbijanja inflacije. U vreme kada u globalnoj ekonomiji vlada neizvesnost, investitori smatraju da je bolje da se oslanjaju na dolar, tradicionalno uto\u010di\u0161te u krizna vremena. Privredni analiti\u010dar Sorin Paslaru obja\u0161njava: ,,Evropska unija ne ispoljava istu hrabrost u evro zoni kao SAD koje napadaju inflaciju, jer se Unija vi\u0161e pla\u0161i recesije. Amerikanci su oduvek bili dinami\u010dniji. Kad nastaju problemi odmah deluju. Desilo se to i prilikom prethodne krize kada su do\u0161li sa takozvanom kvantitativnom relaksacijom, pustili vi\u0161e miliardi dolara na tr\u017ei\u0161te da bi povratili poverenje. Sada zbog inflacije preuzimaju odgovornost za recesiju. Smatra se da bez pove\u0107anja nezaposlenosti, inflacija se ne mo\u017ee zaustaviti. Automatski investitori se orijentisu na SAD. Nije isklju\u010deno da dolar sve vi\u0161e oja\u010da i iz geopoliti\u010dkih razloga.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pad vrednosti evra preti ekonomijama koje su pogodjene visokom inflacijom. Lo\u0161a vest je ta da jedan slab evro i visoke cene samo ja\u010daju izazove sa kojima se suo\u010dava Evropska centralna banka, o\u0161tro kritkovana zbog zakasnelog pove\u0107anja referentne kamatne stope u odnosu na sli\u010dne institucije. Analiti\u010dari ocenjuju da je situacija jo\u0161 komplikovanija za Evropsku centralnu banku, koja treba da vodi brigu o inflaciji, jer vrednost evra opada i u odnosu na francuski franak i japanski jen. Na najni\u017eu vrednostu u istoriji od 1,0350 pala je i britanska funta u septembru posle najave premijerke Liz Tras da \u0107e preduzeti mere za smanjenje poreza u vreme energetske krize. Mere, koje se po oceni analiti\u010dara krecu od 100 do 200 miliardi funti, izazvale su zabrinutost na tr\u017ei\u0161tu i upozorenje Medjunarodnog monetarnog fonda koji tra\u017ei od Londona da koriguje ove mere. ,,Bili smo prinudjeni da donesemo hitne mere kako bismo pomogli ekonomski rast i zaustavili inflaciju. Sigurno, ovo ne zna\u010di da treda boneti kontroverzne i opasne odluke, ali kao premijerka spremna sam da napravim ovaj korak“, izjavila je Liz Tras. Britanska funta pala je na najni\u017ei nivo i Nacionalna banka je morala da interveni\u0161e i spasi penzijske fondove, vrednost britanskih kompnija pala je za 500 miliardi funti u poslednje tri nedelje, a pozajmice Ujedinjenog kraljevstva pove\u0107ane su do najvi\u0161eg nivoua od krize iz 2009. godine i ugrozavaju finansijsku stabilnost zemlje. Predsednica Vlade u Londonu izjavila je za BBC da ne odustaje od svoje odluke o pove\u0107anju javnih pozajmica jer smatra da je mera korektna jer \u0107e pomo\u0107i ljudima da plate fakture za struju. Istovremeno novinske agencije navode da Liz Tras nije isklju\u010dila mogu\u0107nost smanjenja javnih tro\u0161kova. Premijerka je priznala da je bilo potrebno da bolje pripremi teren pre najave masovnih smanjenja poreza koji su uzburkali finansisjaka tr\u017ei\u0161ta. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posle ruske vojne agresije na Ukrajinu u februaru evro je oslabio, a u septembru pao ispod psiholo\u0161ke granice u odnosnu na ameri\u010dki dolar. Na po\u010detku godine evro je vredeo 1,15 dolara, a pro\u0161log meseca je premijerno pao na najni\u017eu vrednost u poslednje dve decenije. Razlog je geopolii\u010dke prirode izazvane ruskom vojnom agresijom koja je pogor\u0161ala […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522706,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522705","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n