Jedan od glavnih ciljeva Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama bio je taj kako intenzivirati borbu potiv globalnog zagrevanja. U senci vi\u0161e kriza, uklju\u010duju\u0107i energetsku i prehrambenu, 27 Konferencija o klimatskim promenama, odr\u017eana ove godine u \u0160arm El \u0160ejku, imala je za cilj stvaranje uslova za punu primenu Pariskomg sporazuma o ograni\u0107enju rasta temperature do kraja veka na 1,5 celzijusovih stepeni u odnosu na predindustrijski period. Cilj je od izuzetne va\u017enosti, jer prekora\u0107enje ovog nivoua ravno je gubljenju kontrole nad klimatskim promenama, upozoravaju eksperti. Predstavnici skoro 200 zemalja u\u010destvovali su ove godine u radovima konferencije u egipatskom \u0160arm El \u0160ejku, na obali Crvenog Mora. Teku\u0107u godinu su obele\u017eili katastrofalne poplave, produ\u017eene su\u0161e, toplotni talasi bez presedana, po\u017eari i oluje sa katastrofalnim posledicama. U vreme ruske agresije na Ukrajinu, mnoge zemlje su morale da koriste ve\u0107e koli\u010dine fosilnog goriva kako bi obezbedile potrebnu energiju, u vreme kada je Medjuvladina grupa eksperata Ujedinjenih nacija za klimatske promene upozoravala da emisije uglen dioksida treba smanjiti za 45% do 2030. godine u odnosu na 2010. godinu kako bi se dostigao clj predvidjen Pariskim sporazumom iz 2015. godine. Merenja su pokazala da je leto 2022. bilo najtoplije u Evropi, sa temperaturnim rekordima i da su toplotni talasi odgovorni za vi\u0161e od 150 hiljada smrtnih slu\u010dajeva. Sna\u017ena akcija danas mogla bi-po ocenama stru\u010dnjaka Organizacije Ujedinjenih nacija-da spre\u010di jo\u0161 ve\u0107i broj smrtnih slu\u010dajeva, sa napomenom da su ekstremne temperature uzro\u010dnici vi\u0161e od 148 000 smrtnih slu\u010dajeva u Evropi u poslednjih 50 godina. U Izve\u0161taju Ujedinjenih nacija navodi se da se evropski kontinent zagreva br\u017ee od svih kontinenata, dva puta vi\u0161e od prose\u010dne temperature planete u poslednjih 30 godina. Roksana Bo\u017eariu, klimatolo\u0161ki ekspert izjavila je za Radio Rumunija: ,,Istina je, jer gasovi sa efektima staklene ba\u0161te ne ostaju tamo gde su izba\u010deni u atmosferu, ve\u0107 cirkuli\u0161u atmosferom i me\u0161aju se sa gasovima sa globalnim efektima. U slu\u010daju Evrope posledice su ve\u0107e nego u drugim zonama sveta zbog lokalnih faktora. Na jugu Evrope klimatske promene \u0107e najvi\u0161e uticati na poljoprivredu zbog nedostatka padavina. Naro\u010dito u mediteranskim zemljama u kojima je nesta\u0161ica vode veoma velika. Temperature uti\u010du na br\u017ee isparavanje vla\u017enosti zemlji\u0161ta, male koli\u010dine padavina, naro\u010dito u letnjem periodu, imaju takodje negativan uticaj, tako da negde na horizontu 2050. godine u zonama \u0160panije, Italije i Francuske postoji mogu\u010dnost napu\u0161tanja poljoprivrednih terena jer ni adekvatnim merama klimatski uslovi ne\u0107e biti povoljni za poljoprivrednu aktivnost. I u Rumuniji se ose\u0107a ova posledica ali ne istim intenzitetom kao u mediteranskim zemljama.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Evropi na rast prose\u010dne temperature uti\u010de nordijska zona, one arkti\u010dke zone u kojima sneg i led kada se tope stvaraju efekat vodopada, dodaje Roksana Bo\u017eariu. Nordijska zona se tri puta br\u017ee zagreva od globalnog proseka, tako da se Evropa dva puta br\u017ee zagreva u odnosu na prose\u010dnu temperaturu. Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP27 generalni sekretar Ujedinjenih nacija je upozorio da kora\u010damo ka klimatskom paklu. Po re\u010dima Antonija Gutere\u0161a sve zemlje treba da biraju: ili \u0107e saradjivati na smanjenju emisija uglen dioksida, ili osuditi naredne generacije na klimatsku katastrofu. ,,Klimatska kriza ti\u0107e se ljudske bezbednosti, ekonomske bezbednosti, bezbednosti sredine, nacionalne bezbednosti i samog \u017eivota“, izjavio je na Samitu u Egiptu lider Bele ku\u0107e D\u017eo Bajden pre nego \u0161to je predstavio korake koje \u0107e napraviti SAD, druga najve\u0107a dr\u017eava sveta po emisiji gasova sa efektima staklene ba\u0161te u atmosferu. Predsednik Rumunije Klaus Johanis obra\u0107aju\u0107i se prisutnima upozorio je da rat na eropskom kontinentu, koji ima globalne posledice, stvara energetsku nesigurnost, nesta\u0161icu hrane i ekonomsku nestabilnost, ne treba da skrene pa\u017enju sa klimatskih promena. Naprotiv, ograni\u0107enje klimatskih promena je od presudnog zna\u010daja za borbu protiv ovih izazova i za odbranu blagostanja sada\u0161njih i budu\u0107ih generacija, naglasio je \u0161ef rumunske drzave: ,,Rumunija u potpunosti podr\u017eava lidersku ulogu Evropske unije u procesu ograni\u0107enja klimatskih promena i preuzetih obaveza neto smanjenje emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te. Traba da osiguramo urednu klimatsku tranziciju, sa vi\u0161estrukim koristima, investicijama u istra\u017eivanje, razvoj, inovacije, razvoj zelene ekonomije i otvaranje novih radnih mesta.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mladi u Rumuniji su motivisani da deluju na pravcu ograni\u0107enja klimatskih promena, a ova posve\u0107enost treba da bude za sve nas izvor inspiracije, dodao je predsednik Rumunije Klaus Johanis.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedan od glavnih ciljeva Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama bio je taj kako intenzivirati borbu potiv globalnog zagrevanja. U senci vi\u0161e kriza, uklju\u010duju\u0107i energetsku i prehrambenu, 27 Konferencija o klimatskim promenama, odr\u017eana ove godine u \u0160arm El \u0160ejku, imala je za cilj stvaranje uslova za punu primenu Pariskomg sporazuma o ograni\u0107enju rasta temperature do […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522633,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522722","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n