Iskoristiv\u0161i priliku, NASA je u jesen ove godine lansirala Artemis 1 – prvu misiju programa ameri\u010dke svemirske agencije za povratak na Mesec. Ovaj prvi probni let odr\u017ean je bez astronauta na brodu: 16. novembra, d\u017einovska nova raketa NASA nazvana SLS, Space Launch Sistem, pokrenula je kapsulu Orion na Mesec nakon nekoliko poku\u0161aja. Zatim, 21. novembra, nakon putovanja od pribli\u017eno 400.000 kilometara, kapsula je stigla blizu Meseca, ta\u010dno 128 kilometara od povr\u0161ine Meseca. Artemida je imala nekoliko ciljeva: da demonstrira sposobnost kapsule Orion da se vrati sa Meseca i deluje u dubokom svemiru, gde su temperature mnogo ni\u017ee nego u niskoj Zemljinoj orbiti, i da uspe\u0161no povrati raketu. Gost Radija Rumunija, Aleksandar Mironov, pisac i nau\u010dni novinar, govorio je o zna\u010daju ove misije: Pola veka posle poslednjeg koraka na Mesecu, ponovo prelazimo na ponovno osvajanje Meseca. Program Artemis je poku\u0161aj da se uverimo da znamo kako da po\u0161aljemo brod dovoljno moc\u0301an da napravi rutu Zemlja-Mesec. Brod je napustio Zemlju, obi\u0161ao Zemlju dva ili tri puta da bi dobio ubrzanje i oti\u0161ao na putanju, zavr\u0161io oko Meseca, orbitirao oko Meseca sa lutkama na brodu koje su imale sve vrste senzora i vratio se posle 26 dana ovog putovanja. Kapsula nije imala nijednog astronauta na brodu, oni c\u0301e biti deo projekta Artemis po\u010dev\u0161i od druge etape, koji stru\u010dnjaci Nacionalne uprave za aeronautiku i svemir vec\u0301 pripremaju. Aleksandru Mironov dodaje: Artemis 2 c\u0301e biti sledec\u0301e godine. Ponovic\u0301e ta\u010dnu rutu kojom je pro\u0161ao Artemis 1 i imac\u0301e \u010detiri planetarna gra\u0111anina na brodu, uklju\u010dujuc\u0301i i jednu \u017eenu. Oni c\u0301e ic\u0301i oko Meseca – i ovde uvek poku\u0161avam kada ovo pri\u010dam da zamislim frustraciju koju c\u0301e osetiti da c\u0301e ic\u0301i oko Meseca, videc\u0301e mesec na dva koraka od sebe, naravno da c\u0301e videti kako se Zemlja di\u017ee iza meseca, ali oni nec\u0301e imati pravo da kro\u010de na mesec. Ovo je drugi deo planetarnog projekta povratka na Mesec. Trec\u0301i deo bi trebalo da bude za dve godine, mislim da c\u0301e tek za tri godine sleteti kona\u010dno na Mesec. Glagol kro\u010denja na mesec tek tada ulazi u re\u010dnik Zemljana. Za\u0161to se ovo de\u0161ava? Zato \u0161to vi\u0161e nec\u0301emo da radimo eksperiment, kao \u0161to je bio slu\u010daj sa onima u vreme Apolo programa, vec\u0301 c\u0301emo osvojiti Mesec, u smislu da bezbroj minerala koji su nam potrebni, da mo\u017eda planetarna prebivali\u0161ta koja c\u0301e biti ispod zemljine kore u pec\u0301inama koje ima Mesec, da se od komadic\u0301a gle\u010dera koji se nalaze ispod mese\u010deve kore mo\u017ee koristiti voda, tako da, mnogo elemenata nas tera da ka\u017eemo da je to veliki dobitak za \u010dove\u010danstvo. \u0160tavi\u0161e, postojac\u0301e kapija, neka vrsta ulazne kapije, satelit koji ja vidim kao neku vrstu planetarnog gradili\u0161ta, jer c\u0301e tu po\u010deti prava gradnja brodova koji c\u0301e moc\u0301i da polete uz vrlo malo utro\u0161ka energije, kreta\u0107emo se ka Marsu, na\u0161 sledec\u0301i korak. Ova sonda Orion, koja je pre\u0161la \u010ditav ovaj put, iza\u0161la je u Kosmos sa vrha ogromnog broda. Za sada je to NASA-in brod a sledec\u0301e godine c\u0301e i dalje biti NASA-in brod, nakon \u010dega c\u0301e kombinacija dr\u017eave i pojedinaca, Elon Mask, na primer, intervenisati ovde i zaista pokrenuti trajni \u0161atl do Meseca\u201c. Orion je vec\u0301 bio u svemiru 2014. pokretan raketom Delta IV. Zatim je dvaput obi\u0161ao Zemlju da bi posebno testirao toplotni \u0161tit prilikom ponovnog ulaska u atmosferu. Sada je, me\u0111utim, brzina bila mnogo vec\u0301a \u2013 ponovni ulazak u atmosferu obavljen je brzinom od skoro 40.000 kilometara na sat. U osnovi, kapsula je dostigla brzinu nekoliko desetina puta vec\u0301u od brzine zvuka. I ovoga puta pa\u017enja je bila usmerena na toplotni \u0161tit kapsule Orion, koja je prilikom ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu morala da izdr\u017ei temperaturu od 2.800 stepeni Celzijusa, odnosno skoro polovinu od one na povr\u0161ini Sunca. Aleksandru Mironov: Zbog trenja sa vazduhom, temperatura raste veoma mnogo. To su posebna keramika koja je prora\u010dunata. Ovde poku\u0161avaju da re\u0161e neke probleme koje nekada\u0161nji spejs \u0161atlovi nisu re\u0161ili na vreme. Zato smo imali dve velike nesrec\u0301e i verujem da c\u0301e malo po malo ljudi iz NASA-e, astrofizi\u010dari, in\u017eenjeri specijalizovani za astrofiziku, potpuno savladati re\u0161enje. Na pravom smo putu, ka mesecu i dalje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na povratku, kamere visokih performansi uspele su da snime Orion i spektakularnu sliku sa njegovih 11 padobrana koji su se redom otvarali, \u0161to je pokazalo da je sve i\u0161lo po planu. Misija je tako\u0111e postavila rekord: 28. novembra Orion je pre\u0161ao razdaljinu koju je pre\u0161ao \u0161atl Apolo 13 1970. godine, sada dosti\u017euc\u0301i 430.000 kilometara, najdalju ta\u010dku do koje je ikada stigla svemirska letelica koja mo\u017ee da nosi ljude.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iskoristiv\u0161i priliku, NASA je u jesen ove godine lansirala Artemis 1 – prvu misiju programa ameri\u010dke svemirske agencije za povratak na Mesec. Ovaj prvi probni let odr\u017ean je bez astronauta na brodu: 16. novembra, d\u017einovska nova raketa NASA nazvana SLS, Space Launch Sistem, pokrenula je kapsulu Orion na Mesec nakon nekoliko poku\u0161aja. Zatim, 21. novembra, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":156702,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522752","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n