2023. godine po\u010dela je pod znakom upozorenja medjunarodnih finansijskih institucija na opasnost od ulaska mnogih ekonomija sveta u recesiju. \u010cak i bez drugih kriza, rast svetske ekonomije ove godine ,,uspori\u0107e i to mnogo sinkronizovano sa o\u0161trijom monetarnom politikom kako bi se usporila stopa inflacije,zatim pogorsanjem finansijskih uslova i stalnim poreme\u010dajima posle ruske invazije na Ukrajinu, upozorava Svetska banka. Svetska finnansijska institucija skre\u0107e pa\u017enju na potrebu preduzimanja hitnih nacionalnih i globalnih napora za smanjenje rizika od smanjenja ekonomske aktivnosti i tereta dugova sa kojim se suo\u010davaju tr\u017ei\u0161ta zemalja sa privredama u uzlaznom trendu i u razvoju, gde \u0107e rast investicija biti ispod proseka poslednje dve decenije. Analiziraju\u0107i globalnu ekonomiju u intervju za ameri\u010dku tv stanicu CBS, generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva je izjavila da o\u010dekuje ulazak jedne tre\u0107ine svetske privrede u recesiju, sa napomenom da prvi put u poslednjih 40 godina privredni rast Kine bi\u010de ispod rasta globalne ekonomije: ,, Za najve\u0107i deo svetske privrede, godina ce biti slozena i te\u017ea od prethodnih. Postavlja se pitanje za\u0161to? Jer u tri velike ekonomije, u SAD, Evropskoj uniji i Kini privredni rast usporava simultano. SAD su najotpornije i mogle bi da izbegnu recesiju. Tr\u017ei\u0161te rada ovde ostaje i dalje sna\u017eno. \u0160to je dvostruka prednost jer ako postoji sna\u017eno tr\u017ei\u0161te Ameri\u010dke federalne rezerve moraju pod kontrolu da dr\u017ee kamatne stope du\u017ee vreme kakom bi smanjile inflaciju. Evropska unija je te\u0161ko pogodjena ratom u Ukrajini. 50% \u010dlanica u\u0107i \u0107e u recesiju, a privreda Kine \u0107e i dalje usporiti rast. Nagove\u0161tava se te\u0161ka godina za ovu dr\u017eavu i ova situacija \u0107e se odra\u017eavati i na globalnom nivou. Situacija je jo\u0161 komplikovanija u zemljama sa priveredana u usponu i razvoju. Jer su pogodjene visokim kamatnim stopama i deprecijacijom dolara. Za ove ekonomije situacija \u0107e biti katastrofalna.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema oceni \u0161efice MMF-a rast svsteke privrede uspori\u0107e sa 3,2% pro\u0161le godine na 2,7% ove godine. Prema procenama Fonda, privredni rast Rumunije smanji\u0107e se sa 5% pro\u0161le godine na 2,8% ove godine. Profesor ekonomije Mir\u010da Ko\u0161ea , gost Radia Rumunija , o profilu rumunske privrede izmedju ostalog je rekao: ,,\u017divimo pre svego od usluga, kroz potro\u0161nju, i u odredjenoj meri od poljoprivrede. Poslednje studije Harvard univerziteta pokazuju da se nalazimo na 19. mestu u svetu po diverzifikaciji i modernizaciji ekonomije. Podatak je sporan jer je te\u0161ko re\u0107i u kojoj meri je Rumunija razvijena zemlja kada je kupovna mo\u010d smanjenja u poslednjoj godini i imamo dva velika deficita koji podrivaju razvoj: deficit teku\u0107eg ra\u010duna platnog bilansa i spoljnotrgovinski deficit. Istina je o\u010digledna: bez obzira \u0161ta ka\u017eu jedni ili drugi, rumunskoj privredi je neophodna brza reforma jer nije otporna na va\u017ene promene u svetu.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U poslednje vreme pojavile su se ovakve vrste promena i 2023. godina bi\u0107e godina velikih promena stava prema globalnom modelu razvoja, obja\u0161njava Mir\u010da Kosea. Pojavljuju se novi privredni akteri na primer Indija , rat izmedju Kine i SAD ide u prilog SAD , Kina je izgubila start, a zemlje koje valorizuju unutra\u0161nje resurse u ve\u0107oj meri i smanjuju zavisnost od uvoza su profitirale. Kod nas je situacija obrnuta: ,,Uvoz je velik. Doma\u0107a proizvodnja , naro\u010dito prehrambeni proizvodi, ne napreduju. Ne preduzimaju se ekonomske mere modernizacije i prestrukturacije kako bi se podr\u017eao privatni sektor. Naprotiv , oporezuje se da bi se prikupili bud\u017eestki prihodi. Privreda Rumunije, onako mala kako je, suo\u010di\u0107e se sa dva \u0161oka. Sa jedne strane je spoljni \u0161ok jer ekonomija Evrope ne raste i ima ozbiljnih strukturnih problema i zavisna je od energije i sirovina. Na unutra\u0161njem planu nisu preduzete va\u017ene ekonomske mere. Ve\u0107 samo za ubla\u017eavanje situacije pojedinih defavorizovanih kategorija, a ovo nije put koji vodi razvoju ve\u0107 samo prezivljavanju pojedinih kategorija na \u0161tetu drugih.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunije je u prvih 11 meseci pro\u0161le godine zabele\u017eila rekordan spoljnotrgovinski deficit od 31 miliardu evra. Glavni spoljnotrgovinski partneri na\u0161e zemlje su i dalje zemlje \u010dlanice Evropske unije sa 72% u ukupnom uvozi i skoro 70 % u izvozu. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
2023. godine po\u010dela je pod znakom upozorenja medjunarodnih finansijskih institucija na opasnost od ulaska mnogih ekonomija sveta u recesiju. \u010cak i bez drugih kriza, rast svetske ekonomije ove godine ,,uspori\u0107e i to mnogo sinkronizovano sa o\u0161trijom monetarnom politikom kako bi se usporila stopa inflacije,zatim pogorsanjem finansijskih uslova i stalnim poreme\u010dajima posle ruske invazije na Ukrajinu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":91945,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522767","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n