Pro\u0161la godina bila je najtoplija od kada se u Rumuniji vr\u0161e merenja, navodi Nacionalna administracija meteorologije, sa napomenom da su 5 najtoplije godine od 1900. do sada bile 2007. 2015. 2019. 2020 i 2022. Istovremeno, razdovlje od 2012. do 2022. godine predstavlja najtopliji jedanajstogodi\u0161nji uzastopni period, \u0161to samo potvrdjuje rastu\u0107i trend temperature vazduha u Rumuniji. Mnogo ve\u0107e temperature od normalnih i klimatske dereglacije dogadjaju se svuda na Zemlji. Klimatske promene prete i pogadjaju celu planetu i nisu lokalni ili nacionalni problem, ka\u017eu ljudi kojipa\u017eljivo prate ovu pojavu i koji upozoravaju da se situacija sve br\u017ee pogor\u0161ava. Uklju\u010duju\u0107i biodiverzitet. Nau\u010dnici insistiraju na smo po pritiskom vremena i da je 75% ekosistema sveta pogodjeno ljudskom aktivno\u0161\u0107u, da nestanak preti vi\u0161e od milion vrsta, a prosperitet ljudi je pod velikim znakom pitanjem, jer vi\u0161e od 50% bruto svetskog proizvoda zavisi od prirode i njenih usluga. Mere za\u0161tite prirode zami\u0161ljene su i najavljene, ali postavlja se pitanje da li postoje lo\u0161i mehanizmi za njihvo sprovodjenje u delo? Smatraju\u0107i da je \u010dovecanstvo postalo ,,oru\u017eije za masovno uni\u0161tenje\u2019\u2019, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutere\u0161 tra\u017ei da se postigne ,,pakt sa prirodom\u2019\u2019, a u decembru na Konferenciji o za\u0161titi sredine u Montrealu, jedan istorijski vitalni dokument za \u010dove\u010danstvo je usvojen. Pod nazivom ,,Sporazum Kunming-Montreal\u2019\u2019, ova mapa puta ima za ciljn za\u0161titu \u0161umskih povr\u0161ina, okeana i vrsta od zagadjenja, degradacije i klimatske krize. Sporazum je postignut posle \u010detiri godine te\u0161kih pregvora. Stvaranje za\u0161titnih zona na 30% planete, najva\u017eniji postavjeni cilj-predstavljen je kao pandan Pariskoom sporazumu o ograni\u010denju globalnog zagrevanja na 1,5 Celziusovih stepeni. Dogovor je postignut kada su samo 17% kopnenih i 8 % vodenih povr\u0161ina pod za\u0161titom. Dogovor predvidja i garancije stanovnicima zona u kojima se nalazi 80% biodiverziteta i predla\u017ee sanaciju 30% degradiranih terena i smanjenje za 50% rizika od pesticida. Ovaj dogovor je istorijski ne samo zbog ambicioznog okvira, nagla\u0161eno je na skupu u Kanadi. Imamo dogovor o pesticidima, dogovor koji predvidja potrebu eliminisanja \u0161tetnih subvencija po biodiverzitet, imamo anga\u017emane ne samo do 2050. godine ve\u0107 i podatke o 2030.godini i imamo i finansiranje. Iako pojedine dr\u017eave misle da ne\u0107emo i\u0107i tako daleko, treba da vidimo odakle \u0107emo krenuti Radi se o istorijskom dogovoru. O ovom va\u017enom dokumentu univerzitetski profesor Mir\u010da Ducu, profesor Ekolo\u0161kog univerziteta u Bukure\u0161tu, izjavio je za Radia Rumunija slede\u0107e: ,,Ovo je prva pobeda, ali treba da o\u010dekujemo nastavak procesa, jer se prakti\u010dno ovaj Sporazum Kunming-Montreal nalazi se u fazi prihvatanja konsezusom. Treba da ga potpi\u0161u zemlje i na kraju da bude ratifikovan i sproveden. Potrebno je da se donese globalni okvir za akciju u oblast biodiverziteta, jer od 21 postavljenog cilja 2010. godine u Japanu za 2020. Gdinu nijedan nije realizovan. Potrebno je sada da se 23 postavljena cilja realizuje u najve\u0107oj meri. Na srednji rok, odnosno na horizonutu 2030. godine postoji namera da se zaustavi proces erozije biodiverziteta, preokrene trend i pove\u0107a stopa konzervacije morskih i kopnenih povr\u0161ina. Na du\u017ei rok, odnosno do 2050-2100 gdine \u017eeli se da se dostigne nivo harmoni\u010dnog \u017eivota ljudi i prirode. Svi ovi ciljevi vode ra\u010duna o predvidjenim etapama za realizaciju Pariskog sporazuma o klimi, izmedju klimatske promene i konzervacije i o\u010duvanja biodiverzitetta kao medjuzavisne veze.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Razgovori su se spotakli o finansijskog pitanju i trajali su sve do plenarnog zasedanja, sa primedbama ve\u0107eg broja afri\u010dkih dr\u017eava. Koalicija ju\u017enih dr\u017eava tra\u017eila je od bogatih dr\u017eava 100 miliardi dolara godi\u0161nje za njihove napore i progresivni rast ovog fonda na 700 miliardi dolara do 2030. godine. Na kraju sporazum je postignut jer je predvidjeno finansiranje u visini od 30 miliardi dolara pomo\u0107i godi\u0161nje zemljama u razvoju za konzervaciju. Pored subvencija vr\u0161eni su sna\u017eni pritisci i za osnivanje svetskog fonda za biodiverzitet, sli\u010dan onom iz Egipta, iz novembra, za vreme razgovora o klimi, fond koji bi bio od velike pomo\u0107i manje razvijenijim dr\u017eavama da odole klimatskim \u0161tetama. Kina, koja je predsedavala COP 15, predlo\u017eila je kao kompromisno re\u0161enje osnivanje jednog ogranka biodiverziteta u okviru sada\u0161njeg Globalnog fonda za sredinu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pro\u0161la godina bila je najtoplija od kada se u Rumuniji vr\u0161e merenja, navodi Nacionalna administracija meteorologije, sa napomenom da su 5 najtoplije godine od 1900. do sada bile 2007. 2015. 2019. 2020 i 2022. Istovremeno, razdovlje od 2012. do 2022. godine predstavlja najtopliji jedanajstogodi\u0161nji uzastopni period, \u0161to samo potvrdjuje rastu\u0107i trend temperature vazduha u Rumuniji. […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522768","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n