Ono \u0161to je bilo o\u010digledno svima potrdvili su i zvani\u010dni podaci nedavnoobavljenog popisa stanovnika, da se u Rumuniji nastavlja demografski pad. Broj stanovnika na\u0161e zemlje smanjio se u odnosu na prethodni popis za milionstohiljada osoba, a od 1990. godine do sada za 4 miliona ljudi. Glavni razlozi su odlazak na zapad i smanjen natalitet. Cifre su neumoljive, broj stanovnika Rumunije smanjen je za 5% u odnosu na 2011. godinu, a u odnosu na 2002. godinu za 12% i dostigao nivo iz 1966. godine. Pojava nije svojstvena samo Rumuniji, ve\u0107 je poznata mnogim isto\u010dnoevropskim pa i zapadnoevropskim dr\u017eavama. Tudorel Andrej, predsednik Nacionalnog statisti\u010dkog instituta, gost Radia Rumunija, posle analize podatke popisa izjavio je da ovi odra\u017eavaju sna\u017eno smanjenje broja stanovnika ali i starenje rezidencialnog stanovni\u0161tva: ,,Opadanje broja rezidencijalnog stanovni\u0161tva je pojava koju susre\u0107emo ne samo u Rumuniji, ve\u0107 i u ve\u0107ini isto\u010dnoevropskih dr\u017eava, pa \u010dak i u razvijenim dr\u017eavama. Na\u017ealost u Rumuniji, Bugraskoj i Hrvatskoj dimenzije smanjenja broja stanovni\u0161tva su mnogo ve\u0107e nego u ostalom delu isto\u010dnog kontinenta. Razlozi su vi\u0161estruki i ove treba tra\u017eiti u raznim etapama tranzicije. U prvoj etapi tranzicije imali smo poja\u010danu migraciju. Ova se u drugoj etapi smanjila u 2012\/2013. godini, ali ovde postoji i drugi fenomen: natalitet i smrtnost. Ne treba zaboraviti da su natalitet i smrtnost dve veoma slo\u017eene pojave, veoma spore na promene. Ono \u0161to smo sejali u prvoj etapi sada \u017eanjemo. Migracija i prirodni faktori su najva\u017eniji. Tridesetogodi\u0161nja tranzicija zna\u010dila je u velikoj meri promenu pona\u0161anja stanovni\u0161tva u odnosu na prvo rodjenje u porodici u odnosu na broj novorodjen\u010dadi u jednoj porodici. “<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za mnoge \u017eene sada je va\u017enija karijera nego pre dve -tri decenije: ve\u0107e su \u0161anse za obrazovanje i profesionalno usavr\u0161avanje, period proveden u obrazovnom sistemu je du\u017ei, tako da se \u017eene odlu\u010duju da rode u kasnijim godinama. Na nivou porodice visoka primanja su veoma va\u017ena pri dono\u0161enju odluke o radjanju dece. Dobro pla\u0107eni profesionalni polo\u017eaj dolazi u paketu sa \u017ertvovanjem vremena i energije. U ovakvim situacijama 50% porodica odlu\u010duje se samo za jedno dete. Zabrinjava, ka\u017ee Tudorel Andrej, smanjenje rezidencijalnog stanovni\u0161tva izmedju 15 i 64 godine starosti. Ovde imamo smanjenje od 1,4 miliona ljudi, a to zna\u010di smanjenje ovog uzrasta u ukupnom broju stanovnika sa 68% u 2011. godini na 64%. Prakti\u010dno po meni ovo je najva\u017enija informacija iz popisa stanovni\u0161tva. Na pitanje \u0161ta se mo\u017ee uciniti za zaustavljanje ovog procesa, Tidorel Andrej je odgovorio: ,,Ako mislimo samo na medjunarodnu migraciju ona se veoma mnogo smanjila u poslednjih 5-6 godina. Posle ulaska u Evropsku uniju 2007. godine imali smo migraciju radne snage od skoro pola miliona ljudii u samo jednoj godini, danas medjunarodna migracija nije velika. Ali, na\u017ealost, ljudski faktor naro\u010dito u 2021. godini, bio je prevashodni u smanjenju rezidencijalnog stanovni\u0161tva. Natalitet i smrtnost su dve veoma slo\u017eene pojave koje se ne mogu menjati preko no\u0107i. Treba da imamo dovoljno strpljenja, ako \u017eelimo promene u pona\u0161anju stanovnika u narednom periodu, treba da o\u010dekujemo rezultete posle 10, 20 godina, i nikako preko no\u0107i. Desilo se jo\u0161 jednom u istoriji Rumunije i to u 1967. godini kada je to bilo mogu\u0107e jer smo \u017eiveli u totalitarnom dru\u0161tvu. Rezultati su se pojavili 2006\/2007 godine kada je stanovni\u0161tvo rodjeno ’67, ’68. ’69. godine emigriralo u zemlje zapadnog kontinenta “<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gubljenje 4 miliona stanovnika u samo tri decenije ima negativne posledice na tr\u017ei\u0161tu rada, gde se ose\u0107a nesta\u0161ica radne snage naro\u010dito u ugostiteljstvu i gradjevinarstvu. Pogodjen je i penziski sistem jer je Rumunija daleko od idealnog i odr\u017eivog odnosa od \u010detiri aktivna radnika na jednog penzionera. Rumunija je zemlja u kojoj je odnos izmedju penzionera i radnika od 9;10 i postavlja se logi\u010dno pitanje \u0161ta \u0107e se desiti ako se sada\u0161nji trend nastavi? Prema oceni finansijskih eksperata u 2030. godini pensijski bud\u017eet ne\u0107e biti u stanju da osigura penzije. Sa druge strane zdravstvena kriza \u0107e proci, ekonomije \u0107e e oporaviti i ponovo \u0107e razvijenim dr\u017eavama biti potrebna radna snaga, posebno iz isto\u010dne Evrope. Prema procenama Nacionalnog statisti\u010dkog instituta u 2030. godini rezidencijalno stanovni\u0161tvo Rumunije moglo bi da broji oko 18 miliona stanovnika, tako da \u0107e Rumunija po broju stanovnika pasti sa 6. na 7. mesto u Evropskoj uniji iza Holandije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ono \u0161to je bilo o\u010digledno svima potrdvili su i zvani\u010dni podaci nedavnoobavljenog popisa stanovnika, da se u Rumuniji nastavlja demografski pad. Broj stanovnika na\u0161e zemlje smanjio se u odnosu na prethodni popis za milionstohiljada osoba, a od 1990. godine do sada za 4 miliona ljudi. Glavni razlozi su odlazak na zapad i smanjen natalitet. Cifre […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522770,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522769","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n