Pojava interneta uvela je \u010dove\u010danstvo u digitalnu eru, a brzi pristup informacijama ostavio sna\u017ean pe\u010dat na na\u010din u\u010denja i razvoja i omogu\u0107io pojavu novih poslovnih modela. Pomo\u0107u pretra\u017eiva\u010da ili specijalizovanih veb sajtova informacije su sada na dohvat ruke svim ljudima. Zahvaljuju\u0107i virtuelnih stranica mo\u017eemo komunicirati sa osobama na udaljenosti od vi\u0161e hiljada kilometara, a brzim pristupom informacijama da steknemo potrebno znanje i ekspertizu bez vremenske i prostorne ograni\u010denosti. Internet sa sve ve\u0107im obimom onlajn, komercijalnih i medijskih informacija i dalje se razvija. Na\u017ealost, postoji i druga strana medalje. Istovremeno sa beneficijama interneta suo\u010davamo se i sa bezbednosnim i poverljivim izazovima. Jedna od analiza istorije interneta pokazuje da je internet rezultat proizvodnih napora i interkonekcijje mre\u017ee kompljutera koji su nastali istra\u017eivanjem i razvojem u SAD i medjunarodnom saradnjom sa istra\u017eiva\u010dima iz Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske. Desilo se to po\u010detkom 1960. godine, da bi se 10 godina kasnije pojavili protokoli o funkcionisanju posredstvom interneta, u kojima se ve\u0107i broj zasebnih mre\u017ea mogao ujediniti u ,,mre\u017eu mre\u017eeva“. Istorija bele\u017ei i to da su se komercijalni dobavlja\u010di internet usluga pojavili krajem 1980. godine i da su istra\u017eivanja britanskog informati\u010dara Tima Bernsa Lija 1989-90 u svajcarskom CERN-u doveli do World Wide Web-a, koji je povezao hipetekst dokumente u informati\u010dki sistem dostupan svakoj mre\u017ei. Od 1990. godine internet je imao revolucionarni efekat na kulturu, trgovinu i tehnologiju, pa \u010dak i na pove\u010danu instant komunikaciju elektronskom po\u0161tom, na telefonske pozive voice over Internet Protocol, video \u010dat i World Wid Web sa svojim forumima za razgovore, blogovima, uslugama, dru\u0161tvenim mre\u017eama i onlajn komercijalnim sajtovima. U ovoj situaciji sve ve\u0107e koli\u010dine podataka prenose se po sve ve\u0107im brzinama na mre\u017eama sa optickim vlaknima. O efektima pojave interneta na svakodnevni \u017eivot novinar Jon Va\u010du, predsednik Saveta za digitalnu tranformaciju izjavio je za Radio Rumunija: ,,Prakti\u010dno sve je postalo virtuelno. U bankarstvu uveden je virtuelni novac posredstvo bankarske kartice da bismo danas imali i virtuelnu monetu. U industriji uvedene su ove veze sa robotikom i sada mo\u017eemo da radimo sa distance. U poljoprivredi imamo brojne aplikacije, ne postoji industrijska oblast na koju Internet nije pozitivno uticao jer je internet ,,mre\u017ea mre\u017eeva“, najbr\u017ea mre\u017ea planete koja je prema\u0161ila i granice planete. Jer internet se koristi i u satelitskim komunikavijama i na granici Mle\u010dnog puta.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U parilu 1993. godine po\u010deo je da se razvija rumunski internet , podsetio je Jon Va\u010du. Ve\u0107ina korisnika bila je zadovoljna mejlovima, a univerzitetske i istra\u017eiva\u010dke zone bile su najaktivnije. Prva internet mre\u017ea u \u0161kolama i na univerzitetima pojavila se 1993. godine, a internet \u0161irokog pojasa 2000. godine posredstvom koaksialnog kabla, precizirao je Jon Va\u010du. Prema podacima 30 godina nakon pojave Interneta u Rumuniji, zemlja se nalazi medju prvih 10 dr\u017eava sveta po brzini surfovanja. Za ovo su zaslu\u017eni rumunski stru\u010dnjaci koji su dali va\u017ean doprinos razvoju komunikacijskih mre\u017ea. Kakvu budu\u0107nost ima internet u Rumuniju i sa kojim se izazovima i prednostima suo\u010dava: ,,Imamo 10 va\u017enih trendova u razvoju interneta: prvo-internet stvari, za koje ceo svet zna, drugim re\u010dima pove\u0107anje koneksije i medjukoneksije objekata i inteligentnih uredjaja u mnogim sektorima kao \u0161to su recimo zdravstvo, saobra\u0107aj, industrija. Danas sam pro\u010ditao vest da je 6G mre\u017ea uspela da napravi interkomnekciju nepovezanih objekata posredstvom satelita. Prakti\u010dno, ima\u0107emo i nepovezane objekte, ne treba biti obavezno povezan na interenet da bi bio priklju\u010den, mo\u017ees biti priklju\u010den od 2030. godine i posredstvom 6G. 5G i mre\u017ee velikih brzina prema podacima ANCOM-a u dostigle su u Rumuniju nivo od 3% i ovde imamo jo\u0161 dosta posla. Edge komputing, tema o kojoj se malo govori u Rumuniji, odnosno o razvoju distributivne obra\u010dunske infrastrukture koja omogu\u0107ava preradu podataka i dono\u0161enje odluka bli\u017ee korisnicima. Mnogo je lak\u0161e i jeftinije ako imate podatke pri ruci. U \u010detvrtom redu, vesta\u010dka inteligencija o kojoj ceo svet govori je mnogo starija pojava nego \u0161to se nama \u010dini. U petom redu je virtuelna i augmentovana ili pro\u0161irena realnost. U \u0161estom redu imamo upotrebu tehnologije u cilju pru\u017eanja interaktivnog i imersivnog iskustva u raznim medijima poput geminga, turizma i obrazovanja.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jon Va\u010du je dodao ovde kriptomonete, kloud kompjuting i kloud usluge sajber bezbednost i za\u0161titu podataka, kvantni kompjuting kao i propise za ovu oblast i digitalnu politiku. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pojava interneta uvela je \u010dove\u010danstvo u digitalnu eru, a brzi pristup informacijama ostavio sna\u017ean pe\u010dat na na\u010din u\u010denja i razvoja i omogu\u0107io pojavu novih poslovnih modela. Pomo\u0107u pretra\u017eiva\u010da ili specijalizovanih veb sajtova informacije su sada na dohvat ruke svim ljudima. Zahvaljuju\u0107i virtuelnih stranica mo\u017eemo komunicirati sa osobama na udaljenosti od vi\u0161e hiljada kilometara, a brzim […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":522873,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522872","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n