Pandemija, uzro\u010dnik ekonomske neizvesnosti i vulnerabilnosti na svetskom planu, izvr\u0161ila je sna\u017ean pritisak na javne finansije i doprinela preispitivanju politi\u010dkih prioriteta. Situaciju je dodatno pogor\u0161ala ruska vojna agresija na Ukrajinu koja je, pored ukrajinske tragedije, uzrokovala je i mnoge eonomske probleme. Inflacija je dostigla neslu\u0107ene razmere i ugozila ekonomije koje su pokazivale znake oporavka posle pandemije. Srozala se kupovna mo\u010d, \u0161trajkovima zaposleni su poku\u0161avali da uti\u010du na politi\u010dare da im pove\u0107aju plate, a politicari da tra\u017ee re\u0161enja za ve\u0107i priliv bud\u017eetskih sredstava. Novinarka Lidija Mojse, stru\u010dnjak za ekonomska pitanja, u intervju za Radio Rumunija analizirala je aktuelnu situaciju sa vi\u0161estrukim krizama: ,,U prvom redu mi jo\u0161 ose\u0107amo pandemijske posledice. Tokom pandemije sve zemlje su se zadu\u017eivale da bi opstale i pomogle poslovnom sektoru i ljudima koji su bili primorani da ostanu kod ku\u0107e. Ovj novac zemlje su pozajmljivale i time produbile bud\u017eetske deficite. Za Rumuniju situacija je u odredjenom smislu bila dobra, jer je na\u0161a zamlja lak\u0161e iza\u0161la iz situacije u kojoj je ve\u0107 imala prekomerni deficit. Odluka centralnih banaka da dr\u017ee niske kamatne stope takodje je posledica pandemije. Usledile su inflacija i velika poskupljenja. Mo\u017eda bi trebalo da na drugo mesto stavim rat u Ukrajini, jer odavde dolaze mnogi ekonomski problemi. Rusija je ucenjivala prirodnim gasom, zavrnula je slavinu, poskupela je gas i na kraju isporu\u010dila gas kome je ona htela. Ova ruska igra nije uspela u potpunosti jer su Amerikanci po\u017eurili sa snabdevanjem evropljana te\u010dnim gasom kao i magrebske zemlje koje su ritmi\u010dki isporu\u010divale gas Italiji i Francuskoj, ali je istovremeno nastao i veliki pritisak i ogomna inflaciju koju ose\u0107amo i mi sada i od koje \u0107emo se te\u0161ko otarasiti.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Druga kriza odnosi se na blokade trasportnih ruta sirovina i komponenata, ka\u017ee ekonomska analiti\u010darka, kao i na klimatsku krizu koja obavezuje dr\u017eave i kompanije da menjaju stav prema finansiranju u nezagajuju\u0107a i zagadjuju\u0107a sredstva. Lidija Mojsa dodaje: ,,Oklevanja ima i u vreme energetske krize. Postavlja se pitanje da li \u0107e ameri\u010dke kompanije ponovo ulagati u gas iz skriljaca, jer se radi o ogromnim investicijama koje na kraju krajeva treba amortizovati. Imamo takodje i bankarsku krizu u SAD, koja se na po\u010detku pojavila u Evropi, u Svajcarskoj i u Doj\u010de banku. Poslednja kriza pokazala je da uporkos ocenama politi\u010dara, pre svega evropskih, a ne ekonomista da sve \u0161ta se de\u0161ava u Americi ostaje u Americi , mislim ovde na pad Leman Brothers, kontaminira sve i to veoma brzom. Nalazimo se u situaciji vi\u0161estrukih kriza koje vr\u0161e sna\u017ean pritisank na sve ekonomije sveta.“ <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uprkos slo\u017eenom kontekstu Rumunija je ipak stabilna zemlja koja raspola\u017ee velikim sredstvima iz Nacionalnog plana oporavka i optornosti, ka\u017ee Lidija Deka: ,,Rumunija je uspela da se stabilizuje. Na\u0161a zemlja sada nije u krizi. I bilo bi dobro da odr\u017ei ovu ravnote\u017eu. Oko nas su mnoge krize. Nave\u0161\u0107u primer Poljske koja je pro\u0161le godine iza\u0161la iz recesije i na kraju godine postigla mali privredni rast. Zatim Madjarske, zemlje sa inflacijom od 20% koja nije uspela da pokrene privredu sa mrtve ta\u010dke. U ovom trenutku u Evropi i svetu imamo vi\u0161estruke krize. Ja sam prebrojala sedam kriza. Posle Prvog svetskog rata Nema\u010dka je pro\u0161la kroz veoama te\u0161ku situaciju. Suo\u010dila se i sa posledicama \u0161pankog gripa koji je ostavio efekte na zdravlje stanovni\u0161ta. Doslo je do hiperinflacije. Imali smo zatim krah banaka, berzanski krah 1929\/1930 godine. Pre Drugog svetskog rata imali smo takodje brojne krize koje u evropskim dr\u017eavama i Americi, posebno u evropskim, koje su se na\u017ealost konkretizovale u ja\u010danje diktature, nacionalizma i suverenizma.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovo je na kraju uzokovalo pojavu fa\u0161izma, Drugi svetski rat i nasilni dolazak komunista u centralnoj i istoj Evropi, dodala je Lidija Mojse. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pandemija, uzro\u010dnik ekonomske neizvesnosti i vulnerabilnosti na svetskom planu, izvr\u0161ila je sna\u017ean pritisak na javne finansije i doprinela preispitivanju politi\u010dkih prioriteta. Situaciju je dodatno pogor\u0161ala ruska vojna agresija na Ukrajinu koja je, pored ukrajinske tragedije, uzrokovala je i mnoge eonomske probleme. Inflacija je dostigla neslu\u0107ene razmere i ugozila ekonomije koje su pokazivale znake oporavka posle […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":93113,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522886","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n